• quote 8
  • А 42
  • а 534
  • аба 2
  • абе 1
  • Августиеју 1
  • авет 1
  • авети 1
  • ако 14
  • Ал 2
  • ал 3
  • ала 1
  • Албрехта 3
  • алем 2
  • алема 1
  • алемима 5
  • али 83
  • амен 1
  • Амен 3
  • амин 1
  • Амин 1
  • Ана 1
  • Андија 1
  • андио 1
  • Андрија 5
  • Андрије 4
  • Андроникова 1
  • Андроникове 1
  • анђела 1
  • анђеле 1
  • анђео 1
  • анђеоско 1
  • Ане 1
  • Анжувинци 1
  • антерију 1
  • Антикриста 1
  • Антикрстови 1
  • апостолска 1
  • апостолски 1
  • Апостолску 1
  • арак 1
  • арапске 1
  • Арбанасом 1
  • армонија 2
  • архиепискову 1
  • Архиепископ 10
  • архиепископ 16
  • архиепископа 1
  • архиепископији 1
  • архиепископовој 1
  • архијепископ 1
  • архјереи 1
  • Аћимове 1
  • бадњак 1
  • Бадњи 1
  • Балече 1
  • балчаку 1
  • бан 22
  • Бан 3
  • Бана 1
  • бана 16
  • бане 2
  • Бане 2
  • баница 10
  • Баница 2
  • Банице 1
  • банице 4
  • баници 1
  • баницом 1
  • баницу 2
  • банов 2
  • банова 2
  • бановине 1
  • баново 1
  • бановој 3
  • банову 3
  • баном 1
  • бану 8
  • банути 1
  • барем 3
  • барјака 1
  • барјаке 1
  • барјаци 1
  • барјацима 1
  • баршуна 3
  • басташ 1
  • бат 1
  • батима 1
  • батом 1
  • бахатост 1
  • баца 1
  • бацио 1
  • бачвар 2
  • Бачена 1
  • баш 32
  • Баш 5
  • баштина 1
  • баштину 1
  • бдије 1
  • бдиће 1
  • бедем 1
  • бедемима 1
  • бедри 1
  • Без 1
  • без 21
  • бездном 1
  • Бенедикта 1
  • Бенедикто 1
  • Бенецех 1
  • Бенешић 6
  • Бенешића 1
  • Бенешићу 2
  • бесједа 5
  • бесједе 11
  • бесједи 4
  • бесједила 1
  • бесједом 1
  • бесједу 5
  • би 100
  • БИБЛИОТЕКА 1
  • бива 8
  • биглисања 1
  • биглише 1
  • бијела 4
  • бијеле 7
  • бијели 5
  • бијелијем 2
  • бијелога 1
  • бијелој 2
  • бијелом 1
  • бијеломе 1
  • Бијелому 1
  • бијелу 5
  • бијес 2
  • била 40
  • Била 7
  • биле 2
  • Билећа 1
  • били 6
  • Било 3
  • било 33
  • биљегом 1
  • биљезима 1
  • биљур 1
  • бињишем 1
  • био 34
  • Био 5
  • Бирани 1
  • бисер 1
  • бисера 10
  • бисерну 1
  • бисером 6
  • бискуп 1
  • Бискуп 1
  • бискупије 2
  • бискупију 1
  • бискупска 1
  • бити 21
  • битку 1
  • биће 5
  • Бићу 1
  • бих 3
  • бич 1
  • бича 1
  • Бишца 2
  • Бишцу 1
  • бјежале 1
  • бјежао 1
  • бјежи 3
  • Бјелаши 2
  • бјелокости 1
  • бјесомучна 2
  • блага 4
  • благијем 1
  • Благо 1
  • благо 4
  • благовјерни 1
  • Благовјерни 2
  • благовјерним 2
  • благовјернога 1
  • Благовјерному 1
  • благому 1
  • благородна 1
  • благороднога 1
  • благосивље 2
  • благослов 3
  • Благослови 2
  • благослови 6
  • благословио 4
  • благословити 1
  • Благословјен 3
  • благословљени 1
  • благосовљено 1
  • благостања 1
  • благостање 1
  • благочастива 1
  • благу 1
  • Блажен 1
  • блажен 2
  • блажена 2
  • Блажене 1
  • блажени 1
  • Блгаром 1
  • ближње 1
  • ближњему 1
  • близу 1
  • блиједа 1
  • блиједи 1
  • блиједо 1
  • бљеђахније 1
  • Бобали 1
  • Бобалић 8
  • Бобалића 3
  • Бобалићев 1
  • Бобалићу 2
  • Бобаре 1
  • Бобару 1
  • Бобовац 5
  • Бобовца 5
  • Бобовцем 1
  • Бобовцу 2
  • Бог 47
  • Бога 21
  • богаства 1
  • богаство 1
  • богате 1
  • богати 2
  • богатијега 1
  • богатијех 2
  • богато 3
  • богатством 1
  • богату 1
  • Богиша 10
  • Богише 2
  • Богиши 1
  • Богишу 4
  • богобојећега 2
  • Богодарованноју 1
  • Богољубна 1
  • богољубније 1
  • богољубно 4
  • богољубнога 1
  • богољубној 1
  • богољубному 1
  • богољубност 2
  • Богом 4
  • богомоље 2
  • богомољу 2
  • богомољци 1
  • Богородице 1
  • Богородичином 1
  • Богородичину 1
  • Богочстивоју 1
  • Богу 22
  • божанственом 1
  • Боже 7
  • Божић 2
  • божићница 1
  • Божићу 1
  • божја 12
  • Божја 4
  • божје 10
  • божјега 6
  • Божјему 1
  • Божји 2
  • божји 6
  • божјијем 2
  • божјим 1
  • божјој 1
  • божју 8
  • бој 2
  • бојати 2
  • Бокар 2
  • Бокара 2
  • бокарица 1
  • бокарице 1
  • болесник 1
  • болесника 2
  • болест 1
  • болестан 1
  • болећа 2
  • боља 2
  • Боље 1
  • боље 17
  • бољега 2
  • бољела 1
  • бољи 2
  • бољијем 1
  • бољијех 1
  • бонице 1
  • бора 1
  • борави 1
  • борба 1
  • борби 1
  • боре 1
  • бори 1
  • Босанке 1
  • Босанку 3
  • Босанска 2
  • босанске 1
  • Босанске 7
  • босански 3
  • босанско 2
  • Босанскога 1
  • босанскога 2
  • босанској 1
  • Босанском 1
  • босанском 2
  • Босанцима 1
  • босе 1
  • Босна 3
  • Босне 3
  • Босни 9
  • Босном 3
  • Босну 5
  • Бошњака 2
  • Бошњанке 1
  • Бошњаци 1
  • Бошњацима 1
  • брава 1
  • брада 1
  • брадва 1
  • брадве 1
  • браде 2
  • брадом 1
  • браду 1
  • бране 1
  • брани 2
  • бранили 1
  • бранитељу 1
  • бранити 1
  • брат 2
  • брата 1
  • брате 1
  • братко 1
  • братске 1
  • братски 1
  • братскога 1
  • братској 1
  • брату 1
  • браћа 4
  • браће 3
  • браћи 1
  • браћо 2
  • Браћом 1
  • браћу 3
  • брда 6
  • Бре 1
  • бреме 2
  • брже 12
  • Брже 4
  • брза 1
  • брзи 1
  • брзо 1
  • брзој 1
  • Брибир 1
  • брига 2
  • бриге 3
  • бризне 1
  • брине 1
  • Брицане 1
  • број 2
  • броја 2
  • броји 3
  • бројити 1
  • броју 1
  • брци 2
  • брштана 1
  • Бугаре 1
  • Бугаром 1
  • буде 28
  • будем 3
  • будемо 1
  • будете 3
  • будеш 3
  • Буди 1
  • буди 4
  • Будима 1
  • будимском 1
  • будите 3
  • буду 5
  • будућност 1
  • бујне 1
  • буктије 1
  • Буни 1
  • Бунић 8
  • Бунићем 1
  • Бунићу 1
  • бурме 1
  • бурноме 1
  • Бучић 3
  • Бучића 1
  • бучноме 1
  • в 3
  • ва 1
  • вагона 1
  • вазда 12
  • Вазда 3
  • Валентин 1
  • валове 1
  • валови 1
  • ваља 18
  • ваљало 1
  • ваљати 1
  • Вам 5
  • вам 8
  • Вами 1
  • вара 1
  • варају 1
  • вараш 1
  • Варда 1
  • Вас 1
  • вас 18
  • васке 1
  • васпитала 1
  • ватра 4
  • Ватре 2
  • ватрено 1
  • ватри 1
  • ваш 1
  • ваша 3
  • ваше 1
  • вашега 1
  • вашем 2
  • вашему 1
  • ваши 1
  • вашијем 1
  • вашијех 1
  • вашој 1
  • вашом 1
  • вашу 1
  • ведар 2
  • ведико 1
  • ведра 1
  • везак 2
  • везенијех 1
  • везла 1
  • везује 1
  • века 1
  • велеславју 1
  • Велзевувова 1
  • вели 4
  • велик 3
  • велика 12
  • великаша 4
  • Великаши 1
  • великаши 2
  • великашима 1
  • велике 10
  • велики 8
  • великијем 2
  • великијех 2
  • великими 2
  • Велико 1
  • велико 15
  • великога 6
  • великодушан 2
  • великодушно 1
  • великодушнога 2
  • великој 4
  • Великом 1
  • великому 2
  • велику 9
  • Величана 1
  • величанства 1
  • величанствен 1
  • величанствена 1
  • величанствене 1
  • величанствени 2
  • величанство 1
  • Величанство 1
  • величина 1
  • величину 1
  • Вениер 2
  • Вениери 4
  • веома 1
  • Веома 1
  • вериге 1
  • верижицу 1
  • весала 1
  • весела 3
  • Весели 2
  • весели 6
  • веселије 1
  • веселио 1
  • весело 2
  • веселом 1
  • весеља 4
  • весеље 8
  • Весељу 1
  • весео 1
  • већа 1
  • вечер 1
  • вечера 2
  • вечерас 3
  • вечерња 1
  • вечерњи 1
  • Ви 1
  • Вигња 1
  • ВИД 1
  • Вида 2
  • види 8
  • видим 2
  • видимо 1
  • Видио 2
  • видио 8
  • видиш 1
  • видјела 5
  • видјели 2
  • видјело 1
  • Видјело 1
  • видјех 1
  • видљивијем 1
  • виђење 4
  • вијека 2
  • вијеке 4
  • вијекове 2
  • Вијенац 1
  • вијенац 5
  • вијенца 1
  • вијенцем 1
  • вијенцима 1
  • вијерна 1
  • вијерни 3
  • Вијест 1
  • Вијећа 1
  • вијећа 5
  • вијеће 16
  • Вијеће 5
  • вијећем 1
  • вијећници 8
  • вијећницу 1
  • вијећу 3
  • Викала 1
  • викли 1
  • викне 1
  • вику 1
  • вила 3
  • виле 1
  • вилин 2
  • вилинскому 1
  • вина 1
  • вино 1
  • виновић 1
  • вину 2
  • виси 1
  • висини 1
  • Висока 2
  • висока 3
  • високе 1
  • високијех 1
  • високога 2
  • високу 1
  • вита 1
  • Витаонички 1
  • вите 1
  • Витез 1
  • витеза 2
  • витешкога 1
  • витешку 1
  • витијем 2
  • витла 1
  • Вихар 1
  • вихорове 1
  • више 12
  • Вишњега 1
  • вишу 1
  • вјековјечна 1
  • вјекома 1
  • вјенчати 1
  • вјера 4
  • вјере 6
  • вјереника 1
  • вјереницу 1
  • вјери 3
  • вјерна 2
  • вјерне 1
  • вјерни 2
  • вјернијех 2
  • вјернике 1
  • вјернога 1
  • вјерске 1
  • вјеру 3
  • вјерује 2
  • вјерујем 1
  • вјесници 1
  • Вјетар 1
  • вјетри 1
  • вјетровима 1
  • вјечна 2
  • вјечни 6
  • вјечнога 1
  • вјечном 1
  • вјечному 1
  • вјечности 1
  • вјешти 1
  • влада 4
  • владају 1
  • владајуће 2
  • Владајуће 2
  • владајућега 1
  • владајући 2
  • Владајућој 1
  • владалачки 1
  • владање 1
  • владању 2
  • владао 1
  • владаоца 1
  • владар 11
  • Владар 4
  • владара 5
  • владарева 1
  • владари 1
  • владарима 1
  • владарица 6
  • владаром 1
  • владарска 1
  • Владару 1
  • владару 5
  • владати 3
  • владаш 1
  • владе 1
  • владика 15
  • владикама 1
  • владике 13
  • владико 2
  • владику 4
  • Владислав 1
  • Владислава 4
  • владици 1
  • владичанском 1
  • владом 1
  • Влајка 3
  • Влајко 1
  • Влајком 1
  • Власи 51
  • Власићима 1
  • власт 4
  • властела 18
  • Властела 2
  • властеле 8
  • властели 8
  • Властелин 1
  • властелин 19
  • властелина 6
  • властелине 3
  • Властелине 4
  • властелином 1
  • властелину 1
  • властеличић 2
  • властеличића 2
  • властеличићи 2
  • Властело 1
  • властело 4
  • властелом 5
  • властелу 5
  • властеоскијех 1
  • властеоскога 1
  • властеоцки 1
  • власти 8
  • Влаћо 3
  • Влаху 1
  • вода 4
  • водајући 1
  • водали 1
  • воде 2
  • води 7
  • водице 2
  • водицом 2
  • водицу 1
  • вођа 3
  • вози 1
  • Возу 1
  • војвода 11
  • војводама 1
  • Војводе 1
  • војводе 6
  • војводи 4
  • војводо 3
  • војводу 5
  • Војеваће 2
  • војна 1
  • војни 1
  • војничка 1
  • војнички 2
  • војну 1
  • војска 7
  • војске 5
  • војском 3
  • војску 1
  • војсци 1
  • воле 3
  • воли 4
  • волим 1
  • волимо 1
  • Волио 1
  • волио 3
  • волите 1
  • воља 2
  • воље 4
  • вољела 1
  • вољети 2
  • воска 1
  • воштане 1
  • воштанице 3
  • врази 1
  • враном 1
  • врат 1
  • врата 17
  • Вратарица 1
  • Врати 1
  • вратила 1
  • вратима 7
  • вратио 1
  • вратницама 1
  • вратом 1
  • врату 2
  • врачарија 1
  • врашка 1
  • врвио 1
  • времена 2
  • временима 1
  • врећом 1
  • вриједимо 1
  • вријеме 4
  • врисне 1
  • врла 1
  • врли 2
  • врлога 1
  • Врпоље 3
  • врте 1
  • врућина 1
  • врши 2
  • вршитеља 1
  • вршити 1
  • вршиш 2
  • всаци 1
  • всеми 1
  • вук 2
  • Вук 2
  • вука 2
  • ВУКАСОВИЋ 1
  • Вукашин 17
  • Вукашина 6
  • Вукашине 1
  • Вукашинова 1
  • Вукашином 1
  • Вукашину 4
  • ВУЛЕТИЋ 1
  • вуне 1
  • вухвени 1
  • вухвенога 1
  • вуче 1
  • Вучинић 5
  • Вучинића 1
  • Вучинићу 1
  • вучица 2
  • вучјега 1
  • г 1
  • га 132
  • гавран 1
  • гаврана 1
  • гадарију 1
  • галија 9
  • галије 7
  • галији 8
  • галију 2
  • ганут 4
  • ганута 3
  • гануто 1
  • Гаришта 2
  • Гаришту 2
  • гаће 1
  • Гацкога 1
  • гдје 17
  • гдјегод 1
  • Гдјегод 1
  • гдјекоји 1
  • глава 7
  • главама 1
  • главе 3
  • глави 15
  • главице 1
  • главици 1
  • главне 1
  • главнога 1
  • главо 2
  • главом 7
  • главу 5
  • глади 1
  • гладињу 1
  • гладне 1
  • глас 9
  • гласа 2
  • Гласак 1
  • гласе 1
  • гласићи 1
  • гласније 1
  • гласове 2
  • гласови 1
  • гласом 2
  • гласу 1
  • гласује 2
  • гледа 10
  • Гледај 1
  • гледају 3
  • гледала 7
  • гледао 6
  • гледати 2
  • гледаш 1
  • глупости 1
  • гнусни 1
  • говор 1
  • Говоре 1
  • говоре 2
  • говори 7
  • говорила 1
  • говорило 1
  • говорио 3
  • год 1
  • годвиге 1
  • година 5
  • годинама 2
  • године 6
  • годину 1
  • гозба 1
  • гозбе 1
  • гозби 1
  • гозбу 1
  • гојена 1
  • гојеници 1
  • гоји 1
  • гојила 1
  • Гојина 5
  • Гојине 1
  • Гојини 1
  • Гојславић 2
  • Гојславића 2
  • Гојславићу 3
  • голе 1
  • голем 2
  • голема 4
  • големе 4
  • големо 2
  • големом 1
  • голубиње 1
  • голубица 1
  • голубице 3
  • голубици 2
  • гонила 1
  • горда 1
  • горди 1
  • гордијем 1
  • горе 6
  • гори 2
  • горио 1
  • горицу 1
  • Горичкога 1
  • горопадно 1
  • горопаднога 1
  • гору 1
  • госпа 1
  • Госпар 2
  • госпар 9
  • госпара 4
  • госпаром 1
  • госпару 7
  • Госпи 1
  • госпо 3
  • господ 1
  • Господ 1
  • господа 11
  • Господа 6
  • господар 2
  • господара 11
  • Господаре 1
  • господарем 1
  • господарима 1
  • господаром 1
  • Господару 1
  • господару 7
  • Господе 1
  • господе 5
  • господи 4
  • Господи 5
  • Господин 3
  • господин 4
  • господина 3
  • господине 2
  • Господинова 1
  • Господину 1
  • господину 3
  • господичић 2
  • Господичићу 1
  • Господње 1
  • господњи 1
  • господом 4
  • господска 1
  • господски 1
  • господскијех 2
  • господску 1
  • господство 1
  • господу 4
  • госпођа 20
  • Госпођа 4
  • госпођама 1
  • госпође 4
  • госпођи 6
  • Госпођо 1
  • госпођо 2
  • госпођом 4
  • госпођу 1
  • Госпу 1
  • госта 1
  • гостаре 1
  • госте 2
  • гости 3
  • готова 1
  • готово 3
  • гошће 1
  • град 35
  • града 59
  • граде 1
  • гради 3
  • Градињу 1
  • градова 2
  • градове 4
  • градови 2
  • градовима 1
  • градовјех 1
  • градом 1
  • градскијем 1
  • граду 25
  • грађана 1
  • грађани 1
  • грађанина 2
  • границе 1
  • граници 1
  • гранчицом 1
  • грдно 1
  • Гребљановић 2
  • Грегорија 1
  • Грегорије 3
  • Грегорију 2
  • греде 2
  • грехота 1
  • Грехота 1
  • грешник 1
  • грешника 2
  • грешнике 1
  • Григорија 1
  • Григорије 3
  • Григорију 1
  • грије 1
  • гријех 1
  • гријеха 2
  • гријехе 1
  • гримизму 1
  • гримизна 1
  • гримизнијем 1
  • гримизом 1
  • Грке 1
  • Грком 3
  • грла 1
  • грличица 1
  • грлу 1
  • грмљавине 1
  • гробље 1
  • гром 2
  • громове 1
  • гроф 2
  • грофа 1
  • грохотан 1
  • грохотом 1
  • груд 1
  • груди 2
  • Гружа 2
  • Гружу 2
  • Грушка 1
  • Грци 1
  • Грцима 1
  • Грчка 1
  • грчки 1
  • грчкога 1
  • губе 2
  • губи 1
  • гусари 1
  • гусле 2
  • густом 1
  • Гучетић 3
  • да 506
  • Да 6
  • Дабижив 1
  • Дабиживје 1
  • Дабиживу 1
  • дави 1
  • давне 1
  • давно 3
  • Давор 1
  • давори 1
  • даде 2
  • даду 1
  • Дај 1
  • дај 2
  • даје 6
  • дајеш 1
  • дајте 1
  • дакако 5
  • дакле 2
  • Даксе 1
  • Даксу 1
  • дала 3
  • далека 5
  • далеке 2
  • Далеко 1
  • далеко 7
  • Далматинаца 1
  • далматинске 1
  • далматинскијем 1
  • Далмацији 1
  • дало 1
  • Дало 1
  • Даље 3
  • даље 7
  • даљега 3
  • дан 27
  • дана 8
  • Данас 1
  • данас 3
  • Дандола 3
  • Дандоло 2
  • дани 1
  • данима 1
  • дану 2
  • Данчама 1
  • Дао 1
  • дао 7
  • дапаче 5
  • дар 2
  • дара 1
  • дарак 1
  • даровао 3
  • дарове 1
  • даровита 1
  • даровно 1
  • даске 1
  • дасци 1
  • дати 5
  • даха 1
  • дахнуо 2
  • Два 1
  • два 22
  • Двадесет 1
  • двадесет 3
  • дваестак 1
  • дванаест 6
  • дверима 1
  • Двије 1
  • двије 15
  • двјеста 1
  • двоје 2
  • двојица 2
  • двор 11
  • двора 8
  • дворана 1
  • двораника 1
  • дворанима 1
  • дворе 6
  • двори 1
  • дворкиње 1
  • дворкињица 1
  • дворкињице 2
  • Дворкињу 1
  • дворнице 2
  • дворници 2
  • дворницу 2
  • дворовима 2
  • двором 8
  • двору 10
  • Дева 1
  • деведесет 1
  • девет 3
  • девета 1
  • Деву 1
  • деке 1
  • делије 1
  • десет 2
  • десета 1
  • десетак 2
  • десетину 1
  • десна 1
  • десне 2
  • десница 5
  • десници 3
  • десницом 2
  • десницу 14
  • десно 2
  • десном 1
  • десну 1
  • деспот 3
  • Дечани 1
  • Дечанскога 1
  • Деша 18
  • Деши 3
  • Дешом 1
  • Дешу 4
  • див 1
  • диван 3
  • диви 1
  • дивио 2
  • дивна 3
  • дивне 2
  • дивнијех 1
  • дивно 1
  • Дивно 1
  • дивнога 2
  • дивну 1
  • дивота 1
  • Дивота 2
  • дивотом 1
  • дигне 2
  • диже 2
  • дижу 2
  • дизали 1
  • дијаку 1
  • дијели 1
  • дику 3
  • династа 1
  • дио 1
  • диоником 3
  • дичи 1
  • дичне 2
  • дични 2
  • дичнијех 1
  • дично 1
  • дичној 2
  • дичну 3
  • дише 2
  • дјак 2
  • дјака 1
  • дјакон 1
  • Дјевици 1
  • дјевојачке 1
  • дјевојка 3
  • дјевојке 4
  • дјевојко 1
  • дјевојци 2
  • дјевојче 1
  • дјевојчица 2
  • Дјевојчице 1
  • дјевојчице 2
  • дјевојчици 1
  • дједова 1
  • дједовине 1
  • дјела 1
  • дјело 4
  • дјетешце 1
  • дјетињству 2
  • дјетићи 1
  • дјеца 1
  • дјеце 1
  • дјеци 1
  • дјецу 2
  • длаку 1
  • длан 1
  • дланом 1
  • длану 1
  • днара 1
  • дневима 1
  • дни 3
  • дно 2
  • До 6
  • до 92
  • доба 18
  • добавили 1
  • добар 9
  • добила 1
  • добио 1
  • Добио 1
  • добитника 1
  • добитница 1
  • Добра 2
  • добра 23
  • добре 10
  • добри 11
  • Добри 2
  • добријем 1
  • добријех 1
  • добро 34
  • Добро 5
  • добробит 1
  • доброга 3
  • добродошлица 1
  • доброј 4
  • Доброја 1
  • Доброје 2
  • Добројем 1
  • добром 1
  • добростања 1
  • добростиво 2
  • доброта 1
  • добротвору 1
  • доброте 2
  • добротом 2
  • доброту 1
  • доброчинац 1
  • доброчинство 1
  • доброчинца 1
  • Доброчинцу 1
  • добру 7
  • довезо 1
  • довезу 1
  • довела 1
  • довикнуо 1
  • довикнути 2
  • довршене 1
  • довршену 1
  • Довршила 1
  • довршила 2
  • довршило 1
  • довршити 2
  • дода 2
  • дође 2
  • дођох 1
  • доживотна 1
  • Доживотна 1
  • дозлогрдио 1
  • дознала 1
  • дознало 2
  • дознати 1
  • дојездио 1
  • докле 8
  • доклегод 4
  • Долази 1
  • долази 4
  • долазио 1
  • долазите 1
  • долазити 1
  • долама 1
  • доламама 2
  • долами 1
  • доламу 1
  • доласка 1
  • доласку 1
  • долине 1
  • долини 1
  • долину 1
  • дом 8
  • дома 4
  • Домања 23
  • Домање 1
  • Домањи 4
  • Домањина 1
  • Домању 4
  • домаћа 2
  • домаће 4
  • домаћи 1
  • домаћином 1
  • домаћу 1
  • Домениканци 1
  • Доминика 1
  • домислио 1
  • домишљао 1
  • домовина 1
  • домовине 5
  • домовину 3
  • домом 1
  • Дому 1
  • дому 5
  • Домуша 1
  • Домушу 1
  • донекле 5
  • Донијели 1
  • донијети 1
  • Донио 1
  • донио 2
  • доносе 1
  • допире 1
  • допратила 1
  • Допратила 1
  • допрла 1
  • допусти 1
  • допустио 3
  • допустити 3
  • допушта 2
  • допуштено 1
  • досада 2
  • Доста 2
  • доста 6
  • достиже 1
  • Достој 1
  • достој 2
  • достојан 5
  • достојанствено 1
  • достојао 3
  • достојати 1
  • достојни 1
  • Достојно 1
  • достојно 4
  • доћи 1
  • доходарину 1
  • доходка 1
  • дочекала 1
  • дочекали 1
  • Дочекали 1
  • дочекао 3
  • Дочекаће 1
  • дочекује 1
  • дошао 10
  • дошета 1
  • дошла 5
  • дошли 3
  • дошло 3
  • драга 5
  • драгана 1
  • драге 1
  • Драги 1
  • драги 2
  • драгијем 4
  • драгијех 1
  • драго 3
  • Драговољно 1
  • драгога 1
  • драгој 1
  • драгоцјен 1
  • драгоцјенога 1
  • драгу 1
  • Драгутина 1
  • дражега 2
  • дражесне 2
  • драчу 1
  • Дрбровник 1
  • Дрварице 2
  • Дрварици 1
  • Дрварицом 1
  • Дрварицу 1
  • Дрво 1
  • дрво 4
  • дрву 1
  • древна 1
  • древне 1
  • древно 1
  • древнога 1
  • древну 1
  • дрека 1
  • Држ 1
  • државама 1
  • државна 1
  • државне 1
  • државни 1
  • државник 1
  • држале 1
  • држали 1
  • држати 3
  • држе 3
  • држи 7
  • држим 1
  • Држић 3
  • дријева 1
  • дријево 2
  • дријеву 1
  • дробна 1
  • дробне 1
  • дробни 1
  • дробну 1
  • друг 1
  • друга 5
  • другарица 1
  • друге 12
  • Други 1
  • други 5
  • другијем 3
  • другијех 1
  • Другијех 1
  • других 1
  • Друго 1
  • друго 5
  • Другога 1
  • другога 6
  • другој 2
  • другом 2
  • другоме 1
  • другому 3
  • другу 6
  • дружи 1
  • дружина 2
  • дружине 1
  • дружини 1
  • дубодолине 1
  • дубока 1
  • дубоко 9
  • Дубраве 1
  • Дубровачка 5
  • дубровачке 3
  • Дубровачке 5
  • Дубровачки 3
  • Дубровачкијем 1
  • Дубровачкијех 1
  • Дубровачко 6
  • Дубровачкога 1
  • Дубровачкому 3
  • Дубровачку 1
  • Дубровкиња 1
  • Дубровник 41
  • Дубровника 49
  • ДУБРОВНИКУ 2
  • Дубровнику 24
  • Дубровнице 1
  • Дубровниче 2
  • Дубровчана 1
  • Дубровчане 1
  • Дубровчани 6
  • Дубровчанима 6
  • Дубровчанин 1
  • Дубровчанина 1
  • Дубровчанину 4
  • Дубровчаном 2
  • Дувањска 1
  • дуге 3
  • Дуги 1
  • дугијем 1
  • Дуго 2
  • дуго 9
  • дугој 1
  • дугом 1
  • дуготрајнијем 1
  • дугу 1
  • дужд 1
  • Дужд 1
  • дужда 8
  • Дужде 1
  • дужде 5
  • дуждев 1
  • дуждеве 1
  • дужност 1
  • дукат 2
  • дуката 2
  • думана 1
  • Думна 1
  • думна 10
  • думнама 1
  • Думне 1
  • думне 14
  • думни 3
  • думнин 1
  • думну 1
  • Дунаја 1
  • Дунају 1
  • дуплијери 1
  • дух 2
  • духови 1
  • духовна 3
  • духовник 1
  • духовника 1
  • духовнике 1
  • духовници 2
  • духовницима 1
  • духовниче 1
  • духовно 1
  • духовну 1
  • духом 1
  • духопирио 1
  • духу 4
  • душа 9
  • ДУШАН 1
  • Душан 22
  • Душана 18
  • Душанова 1
  • Душанове 2
  • Душанову 2
  • Душаном 3
  • Душану 3
  • душе 10
  • души 3
  • душманима 1
  • душо 2
  • душом 1
  • душу 5
  • ђаконије 2
  • ђаконијом 1
  • Ђорђи 3
  • Ђурђева 1
  • е 6
  • ебанову 1
  • евангеља 1
  • евангеље 1
  • еванђеоска 1
  • Ево 4
  • ево 9
  • Европу 1
  • една 1
  • Еј 1
  • Елена 1
  • Еленоју 1
  • Елизабета 20
  • Елизабете 5
  • Елизабети 1
  • Елизабетом 3
  • Елизабету 5
  • Ено 1
  • еспапа 1
  • Ето 12
  • ето 49
  • жалио 1
  • жалосно 2
  • жалост 1
  • жалости 1
  • жалостиво 1
  • жао 4
  • жарка 2
  • жарке 1
  • жарки 1
  • Жарко 1
  • жарко 2
  • жарку 2
  • же 2
  • жедне 1
  • жезло 1
  • желе 1
  • жели 2
  • желим 2
  • желимо 1
  • желио 1
  • Жеља 1
  • жеља 4
  • жељела 1
  • жељети 1
  • жељи 2
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 3
  • жене 1
  • женидбе 1
  • женили 1
  • женска 1
  • жену 1
  • жеравице 1
  • жестоке 1
  • жив 2
  • жива 1
  • живећи 1
  • живеш 1
  • живијех 1
  • Живио 10
  • живио 4
  • живиш 1
  • живјела 1
  • Живјела 4
  • живјет 1
  • живјети 1
  • живјеће 1
  • живо 1
  • живој 1
  • живописати 1
  • живот 8
  • живота 13
  • животворни 1
  • животом 1
  • животу 3
  • Жииивјела 2
  • жито 1
  • жртва 1
  • жртве 1
  • жуборења 1
  • жудио 1
  • жуђела 1
  • жуђели 1
  • жуђени 4
  • жуђено 1
  • Жупа 1
  • жупана 1
  • Жупе 1
  • Жупи 2
  • жупни 1
  • жупску 1
  • Журковића 1
  • жуте 1
  • жућа 1
  • за 156
  • За 9
  • забави 1
  • забацити 1
  • забиљежите 1
  • заборав 1
  • заборавим 3
  • заборавио 2
  • заборавити 3
  • Забринути 1
  • заваде 1
  • завади 1
  • Завале 1
  • заваљивати 1
  • завапи 1
  • Завезала 1
  • завезла 1
  • завести 1
  • Завешће 1
  • завиђао 1
  • завија 1
  • завијају 1
  • завије 1
  • завита 1
  • завјет 2
  • завјетно 1
  • завјетовни 1
  • завладала 1
  • завољела 2
  • заврћела 1
  • завршила 1
  • завршити 1
  • Завршје 1
  • загаси 1
  • загаситој 1
  • загледала 2
  • загледао 3
  • загледаће 1
  • Загорја 1
  • загрли 1
  • Загрли 1
  • загрлила 1
  • загрлиле 1
  • загрлимо 1
  • задаје 1
  • задаћа 1
  • задаћу 2
  • задахнут 1
  • задесиле 1
  • задивљен 1
  • задјевати 1
  • задјевач 1
  • задјевица 1
  • задјела 1
  • задња 1
  • задње 1
  • задњега 1
  • задњи 1
  • задњијем 1
  • задобиће 1
  • задовољан 1
  • задовољио 1
  • задовољна 2
  • задовољнија 1
  • задовољно 1
  • задовољство 3
  • задржала 1
  • задужбина 1
  • задужбине 2
  • задужбину 1
  • зажела 1
  • зажели 1
  • зажелим 1
  • зажео 1
  • Зажео 1
  • зазвекећу 1
  • зазвоне 1
  • зазвони 1
  • зазвонила 4
  • зазвонило 3
  • заимао 2
  • заинтачио 1
  • заиста 2
  • заједничка 1
  • заједничкијем 1
  • заједно 1
  • закашље 1
  • заклети 1
  • Закључак 1
  • закључи 2
  • закон 1
  • законик 2
  • законима 1
  • закопаш 1
  • закукуљени 1
  • закуца 2
  • Залуду 1
  • замахла 1
  • замислила 2
  • замислио 2
  • замјени 1
  • замјерити 1
  • замоле 1
  • замоли 2
  • замолиће 1
  • Замолиће 1
  • замотана 1
  • замукла 1
  • замукли 1
  • замукне 1
  • замчици 1
  • занијекати 1
  • Занијела 1
  • занијеле 1
  • занијети 1
  • заори 2
  • запад 1
  • запада 1
  • западнијех 1
  • западњеи 1
  • западу 2
  • запасти 1
  • запето 1
  • записао 1
  • Записах 1
  • запита 1
  • запитаће 1
  • запиткивао 1
  • запјева 2
  • запјевају 1
  • заплакала 4
  • заплакана 1
  • заплакане 1
  • заплаче 1
  • заплове 1
  • заповиједи 1
  • заповјед 1
  • заповједа 1
  • заповједи 1
  • запомагања 1
  • запон 1
  • запоном 1
  • запоставио 1
  • запостата 1
  • започе 1
  • започео 2
  • започне 1
  • запријетио 1
  • запросио 1
  • запутио 1
  • зарогоборити 1
  • заруђели 1
  • заруке 1
  • заруменила 1
  • заручника 1
  • заручнице 1
  • заручници 1
  • заручницу 1
  • засађено 1
  • засјало 1
  • засјели 1
  • засјести 1
  • заслуге 1
  • заспала 2
  • застава 1
  • заставе 1
  • заставицама 2
  • заставици 1
  • заставицу 1
  • заставник 2
  • заставом 1
  • заставу 1
  • застрти 1
  • затајала 1
  • затајао 1
  • затајати 2
  • затворе 1
  • затворена 1
  • затворено 1
  • затијем 1
  • Затон 1
  • затрепере 1
  • затрубе 1
  • затруби 2
  • затрубити 1
  • заћера 1
  • заудара 1
  • заударало 1
  • заузело 1
  • заузео 1
  • заупи 1
  • Заупиће 1
  • заустави 2
  • захарама 1
  • захвала 1
  • Захвали 1
  • захвали 2
  • захвалила 2
  • захвалимо 1
  • Захвалио 1
  • захвалити 2
  • заходу 1
  • Захумка 1
  • Захумкиња 2
  • Захумкиње 1
  • Захумља 1
  • Захумљана 2
  • Захумље 2
  • Захумљу 1
  • захумске 1
  • Захумске 1
  • Захумскога 1
  • Захумску 1
  • зацрвени 1
  • Зацрвенио 1
  • Зачарала 1
  • зачарало 1
  • зачаран 1
  • зачарана 1
  • зачети 1
  • зашитковила 2
  • заштакло 1
  • заштити 1
  • заштитио 1
  • заштитником 2
  • заштитниче 1
  • заштитом 1
  • заштиту 1
  • зашто 2
  • збива 1
  • збогом 3
  • Збогом 4
  • збор 2
  • збора 1
  • зборе 1
  • збори 2
  • зборио 2
  • збориш 3
  • збору 5
  • збрише 1
  • звана 1
  • звање 1
  • звао 1
  • зваће 1
  • звијезда 1
  • звијезде 2
  • звијер 2
  • звијери 2
  • Звјерска 1
  • Звона 1
  • звона 2
  • звони 1
  • звонику 1
  • Звонила 1
  • звонце 2
  • зврче 1
  • згода 6
  • згодама 1
  • згоде 2
  • згоди 4
  • згодила 1
  • згодило 1
  • згоду 2
  • зграђен 1
  • згријати 1
  • здравијех 1
  • здравице 1
  • здравље 12
  • здрављу 4
  • Здраво 1
  • здраво 3
  • здружити 2
  • здружује 1
  • здур 1
  • здура 1
  • зелена 1
  • зелене 4
  • зелени 1
  • зеленијех 1
  • зеленилу 1
  • зеленка 1
  • зелено 1
  • зеленога 1
  • зелену 1
  • земаља 1
  • земаљска 1
  • земаљске 1
  • земаљски 1
  • земаљско 1
  • земаљскога 1
  • земли 2
  • земља 5
  • земље 9
  • земљи 12
  • земљици 1
  • земљу 8
  • Зете 3
  • Зети 1
  • зидина 7
  • зидинама 3
  • зидине 4
  • зидови 1
  • зим 1
  • зима 1
  • зла 4
  • зламените 1
  • зламење 3
  • зламењу 1
  • злата 3
  • златајли 3
  • златна 5
  • златне 9
  • златни 7
  • златнијем 4
  • златној 1
  • златном 1
  • златному 1
  • златну 6
  • злато 1
  • златом 4
  • злату 3
  • зле 1
  • зли 1
  • зло 2
  • злогодница 1
  • злокобни 1
  • злотвора 1
  • злу 1
  • зљубленним 1
  • змија 1
  • зна 17
  • знаду 8
  • знала 6
  • знали 2
  • знам 3
  • знамо 1
  • знања 1
  • знањем 1
  • знању 1
  • знао 9
  • знате 1
  • знати 3
  • знаће 1
  • знаћеш 1
  • значајно 1
  • Значајно 1
  • знаш 6
  • знојем 1
  • зове 3
  • зовом 2
  • зоографа 1
  • зоре 3
  • зрак 1
  • зраку 1
  • зрно 1
  • зрцало 1
  • зупчасте 1
  • и 1073
  • И 62
  • Иван 1
  • Ивана 2
  • Иваном 1
  • Ивану 1
  • игала 1
  • игалу 1
  • игдје 2
  • игра 1
  • игумана 1
  • игумани 1
  • иде 2
  • Из 2
  • из 53
  • иза 15
  • Иза 6
  • изаберу 1
  • изабрана 1
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • изасебице 1
  • Изашла 1
  • избавили 1
  • избавило 1
  • избе 1
  • изби 1
  • избјегло 1
  • избор 1
  • избројио 1
  • извади 1
  • извадио 1
  • извадити 2
  • извалио 1
  • изван 2
  • извезенијем 1
  • извео 1
  • извјестиће 1
  • извјетри 1
  • извојшти 1
  • извора 1
  • изворе 1
  • извору 1
  • извршио 2
  • извршујем 1
  • извукао 1
  • изглед 1
  • изгледала 1
  • изгомети 1
  • Изгубила 1
  • издајнички 1
  • Издање 1
  • издахне 1
  • изложити 1
  • између 12
  • измећаром 1
  • измијенило 1
  • измучено 1
  • изнебушена 1
  • изненада 3
  • изненадило 1
  • изненађена 1
  • изнио 1
  • Изнио 1
  • изостаје 1
  • изостала 1
  • изостао 1
  • Израиљу 1
  • изрекла 1
  • изрекло 1
  • изруче 1
  • изусти 2
  • икакве 1
  • икакву 1
  • икога 2
  • иконом 1
  • икону 2
  • ил 1
  • Иларион 2
  • Илариону 1
  • или 8
  • иљем 1
  • иљинштацима 1
  • им 36
  • има 6
  • имаду 1
  • имају 2
  • имала 2
  • имањем 1
  • имао 3
  • имаш 3
  • име 25
  • имена 3
  • именом 1
  • имену 1
  • именује 1
  • иметком 1
  • иначе 1
  • иначије 1
  • инквизицији 1
  • Инок 1
  • инок 3
  • инока 6
  • иноком 1
  • инокосна 1
  • инокосни 1
  • иностранку 1
  • иноче 1
  • интјернице 1
  • ипак 15
  • исказао 3
  • исказује 1
  • исказујем 1
  • ископа 1
  • ископала 1
  • ископане 1
  • ископања 1
  • ископечили 1
  • искрена 1
  • искрене 1
  • искрено 1
  • искрену 2
  • искрити 1
  • искрњега 2
  • искрњи 2
  • искру 1
  • искучи 1
  • исплаче 1
  • исповијест 1
  • испод 12
  • испосник 2
  • испосника 1
  • испратила 1
  • испратио 1
  • испред 13
  • Испред 2
  • испросио 1
  • иста 4
  • Истанова 1
  • истанова 3
  • Исти 1
  • исти 2
  • Истина 2
  • истина 3
  • истине 3
  • истину 7
  • истиче 2
  • исто 14
  • истога 2
  • Исток 1
  • исток 3
  • истока 2
  • истоку 6
  • истом 12
  • Истом 2
  • истому 1
  • источни 1
  • источнога 1
  • истрошена 1
  • Исукрст 1
  • Исукрстова 1
  • Исукрстове 1
  • Исукрсту 2
  • Италије 1
  • Италију 2
  • Ићи 1
  • их 34
  • ишетао 1
  • ишла 1
  • ишчупа 1
  • ишчупати 1
  • ја 21
  • Ја 3
  • јабука 2
  • јабуку 2
  • јава 1
  • јави 1
  • јавно 1
  • јаворове 1
  • јагањца 1
  • Јагањца 1
  • Јагањцу 1
  • Јадала 1
  • јаде 1
  • јадиковце 1
  • Јадна 1
  • јадна 2
  • јадне 1
  • јаднијем 1
  • јадника 1
  • јаднике 1
  • јаднице 1
  • јадницу 1
  • јадно 1
  • јаднога 1
  • јадному 1
  • јаз 1
  • јак 1
  • јака 1
  • јаке 2
  • јако 6
  • Јакоб 2
  • Јакоба 3
  • јаком 1
  • Јакомо 6
  • јакости 1
  • јаку 2
  • јаму 2
  • јамчи 2
  • Јанићија 3
  • Јанићије 13
  • Јанићији 3
  • Јанићију 2
  • Јаох 1
  • јаох 2
  • Јарам 1
  • јаребице 1
  • јасно 3
  • јастреб 1
  • јато 1
  • јаука 1
  • јаче 2
  • је 829
  • Јеванђеље 1
  • јеванђељу 1
  • Један 1
  • један 8
  • Једва 1
  • једва 5
  • једина 1
  • јединица 1
  • јединици 1
  • јединицу 1
  • јединца 2
  • једна 7
  • једнакост 1
  • једне 7
  • једни 1
  • Једно 1
  • једно 7
  • једнога 5
  • Једногласно 1
  • једногласно 4
  • једном 14
  • Једном 3
  • једну 3
  • једра 1
  • једро 1
  • језик 6
  • језику 1
  • језици 1
  • Језус 1
  • јела 1
  • Јела 1
  • јеле 2
  • Јелена 2
  • Јелене 1
  • Јелени 1
  • Јеленом 1
  • Јелену 2
  • јер 89
  • јеромонах 1
  • јеромонахом 1
  • јети 1
  • Јоанићјем 1
  • јој 79
  • још 25
  • Још 6
  • јунак 3
  • јунака 4
  • јунаке 1
  • јунакиње 1
  • јунаци 3
  • јунацима 1
  • јуначе 2
  • јуначина 1
  • Јуначка 1
  • јуначка 3
  • јуначке 2
  • јуначки 1
  • јуначкијем 1
  • јуначко 1
  • јуначкога 2
  • јуначкој 1
  • јуначку 2
  • Јунио 2
  • Јустиниано 5
  • јутрња 1
  • јутро 2
  • јутрос 2
  • јучер 1
  • к 10
  • кабаница 1
  • кабаници 1
  • каблићем 1
  • кавада 1
  • каваде 1
  • каваду 1
  • кавез 1
  • Кад 18
  • кад 52
  • када 1
  • Када 1
  • кадифе 4
  • кадифи 1
  • кадифом 2
  • каже 12
  • кажите 2
  • кажу 3
  • Казала 1
  • казала 2
  • казале 1
  • казали 1
  • казао 14
  • казати 3
  • казивале 1
  • казивао 2
  • казивати 2
  • Казимира 1
  • казним 1
  • каје 1
  • какав 2
  • Каква 1
  • какво 1
  • Како 2
  • како 41
  • какову 1
  • каконика 1
  • калпак 5
  • калпака 1
  • калпаком 3
  • калуђера 1
  • калуђерску 1
  • кам 1
  • камен 3
  • камена 2
  • камено 1
  • камену 2
  • камењем 3
  • камилавке 1
  • камилавком 1
  • камо 3
  • каноник 16
  • Каноник 4
  • каноника 5
  • каноником 1
  • Канониче 2
  • канониче 4
  • канонички 1
  • Кантакузен 1
  • канћелар 1
  • канћелара 1
  • као 187
  • Као 2
  • каоно 2
  • каонути 28
  • капа 4
  • капе 1
  • капетана 1
  • капетани 1
  • капитане 1
  • капитула 1
  • капитулом 2
  • капитуо 1
  • капица 1
  • капом 1
  • капу 1
  • Карабогданска 1
  • Каравлашка 1
  • Каравлашке 1
  • Каравлашком 1
  • карвана 1
  • карвани 1
  • каре 1
  • Карло 1
  • Карлом 1
  • Каталена 9
  • Каталене 1
  • Каталени 1
  • Каталену 1
  • каткада 2
  • катунар 1
  • кацаморат 1
  • кацига 1
  • кациге 1
  • кацигом 2
  • каштелима 1
  • Каштио 1
  • каштио 2
  • Кашћела 1
  • кашћела 2
  • кашћелу 1
  • квас 1
  • керари 1
  • керица 1
  • керове 1
  • Кивна 1
  • кини 1
  • кип 3
  • кипом 1
  • Кир 1
  • Кира 1
  • кита 2
  • китама 2
  • ките 4
  • кити 1
  • китимо 1
  • киту 2
  • кићена 1
  • кићено 1
  • кићену 1
  • кланце 1
  • клања 1
  • клањајте 1
  • Кларе 15
  • клекла 1
  • клекне 2
  • клекнуо 1
  • клекнути 1
  • клекнуће 1
  • клецају 1
  • Клечао 1
  • клизне 1
  • клијети 2
  • кликне 2
  • кликну 2
  • кликнути 3
  • Климе 2
  • Климента 1
  • клине 1
  • Клис 1
  • клисурама 1
  • клисури 2
  • кличе 3
  • кљасте 1
  • кљуном 1
  • кљуну 2
  • кљусе 1
  • Кључ 1
  • кмети 1
  • кнегиња 1
  • кнегињу 1
  • кнежев 1
  • Кнежев 1
  • кнежева 3
  • кнежевијем 2
  • кнежевски 1
  • кнежеву 1
  • кнез 13
  • Кнез 7
  • кнеза 4
  • кнезови 1
  • кнезом 3
  • кнезу 1
  • књига 2
  • књигу 3
  • књизи 1
  • ко 13
  • Ко 5
  • ковати 1
  • ковчег 2
  • кога 3
  • когод 1
  • код 11
  • коега 1
  • кои 1
  • Која 1
  • која 20
  • које 4
  • којега 1
  • којему 5
  • који 37
  • којијем 1
  • коју 6
  • кола 1
  • колико 13
  • коло 6
  • Колочеп 1
  • Колочепа 1
  • Колочкој 1
  • колудрица 1
  • кољена 6
  • Кољено 1
  • кољено 6
  • кому 1
  • Конавлима 1
  • кондијери 1
  • конца 2
  • коњ 3
  • коња 9
  • коњаника 5
  • коњанике 1
  • коње 2
  • коњи 1
  • коњик 1
  • коњика 1
  • коњима 2
  • коњици 2
  • коњски 1
  • коњу 3
  • коњушари 1
  • копита 2
  • копљаника 2
  • копље 1
  • копљем 1
  • копљицу 1
  • копрена 2
  • копрене 1
  • копрени 1
  • копреном 2
  • копрену 1
  • копчама 1
  • корабља 1
  • корабље 2
  • кордована 1
  • корисне 1
  • корисно 1
  • корист 4
  • користи 1
  • коса 3
  • косе 7
  • Косорички 1
  • кост 1
  • Котора 2
  • котрљала 1
  • Котроманић 1
  • Котроманића 2
  • Котромановићеве 1
  • коцка 1
  • кошњи 2
  • кошуљи 2
  • крај 2
  • краја 6
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајини 1
  • Крајину 1
  • крају 4
  • кралевства 3
  • кралевство 1
  • кралем 1
  • краљ 6
  • краља 13
  • Краља 4
  • краљев 1
  • краљеве 1
  • краљевина 1
  • краљевића 1
  • краљевој 1
  • краљевско 1
  • краљевскога 1
  • краљевску 1
  • краљем 6
  • краљество 2
  • краљице 1
  • Краљицу 1
  • краљу 5
  • красан 2
  • Красило 1
  • красна 2
  • красне 4
  • красни 2
  • краснијем 2
  • красно 2
  • краснога 1
  • красном 2
  • красну 1
  • кратка 3
  • кратке 3
  • краткијем 1
  • кратко 2
  • краткој 1
  • крв 5
  • крвав 2
  • крви 1
  • крејеве 1
  • кремен 1
  • Крене 1
  • крене 6
  • крену 1
  • кренула 2
  • кренули 1
  • кренуо 1
  • кренути 2
  • крепости 2
  • крзно 1
  • крзном 1
  • крива 1
  • кривац 1
  • криви 1
  • криво 1
  • крије 1
  • крију 1
  • крило 3
  • Крист 3
  • Криста 1
  • Кристова 2
  • кристољубиву 1
  • кришћанка 1
  • крми 1
  • кровом 1
  • кроз 2
  • кроја 1
  • кројило 1
  • кротка 2
  • крст 9
  • Крста 1
  • крста 2
  • крсте 1
  • крсти 1
  • крстове 1
  • Крстову 1
  • крстом 2
  • крсту 2
  • круна 3
  • круне 4
  • Круни 1
  • круницу 2
  • круно 2
  • Круно 9
  • круну 5
  • крупну 1
  • кршнога 1
  • крштене 1
  • крштенијем 1
  • кршћана 2
  • кршћани 1
  • кршћанину 1
  • кршћанке 1
  • кршћанске 4
  • кршћанскијех 2
  • кршћанскога 1
  • кршћанскоме 1
  • кршћанство 4
  • ктитора 1
  • кто 1
  • кћери 5
  • кћерка 1
  • кћерке 2
  • кћерком 3
  • кћерку 3
  • Кћерце 3
  • кћерце 7
  • кћи 4
  • куга 2
  • куд 1
  • куда 1
  • кудгод 1
  • кудјељу 1
  • Кујавскога 1
  • кује 1
  • кукајући 1
  • куке 1
  • кукољ 1
  • кукувија 1
  • кукуљица 1
  • кукуљици 1
  • кукуљицу 1
  • кула 2
  • кулама 1
  • кулаша 1
  • куле 5
  • кули 2
  • кума 1
  • Кума 1
  • Куманаца 1
  • куме 1
  • кумовала 1
  • кумовати 1
  • кумом 2
  • куму 1
  • кунтош 1
  • купа 2
  • купи 1
  • купио 1
  • купити 1
  • куповати 1
  • купу 2
  • курија 1
  • курјака 1
  • курјачица 1
  • кутњему 1
  • кутњи 1
  • кућа 3
  • куће 1
  • кући 4
  • кућу 2
  • куца 1
  • куцало 1
  • куцнути 1
  • кушамо 1
  • кушња 1
  • кушње 1
  • лабуда 1
  • лабудови 1
  • лабудово 2
  • лави 1
  • лавјим 1
  • Лаву 1
  • Лагано 1
  • лагано 7
  • лагашан 1
  • лађа 1
  • лађама 1
  • лађе 1
  • лађу 1
  • лаж 1
  • Лазар 2
  • Лазаре 1
  • Лазарети 1
  • Лазару 1
  • лако 2
  • лакој 1
  • лаком 1
  • лакрдију 1
  • лакше 1
  • ланцем 1
  • ласкање 1
  • ласно 1
  • ластавице 1
  • Ластово 2
  • латинске 3
  • латински 1
  • латинској 1
  • латинску 1
  • лахор 1
  • лахорења 1
  • лачне 1
  • левантински 1
  • левената 1
  • левента 1
  • левенте 1
  • лед 1
  • леденик 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лежи 1
  • лелека 1
  • лелечу 1
  • Лељком 1
  • лено 1
  • лепршају 1
  • лепршањем 1
  • лепушине 1
  • лера 1
  • лете 3
  • лети 1
  • летио 1
  • летјеле 1
  • ли 10
  • лижисахане 1
  • лије 1
  • лијеве 2
  • лијевом 1
  • лијеву 1
  • лијепа 4
  • лијепе 2
  • Лијепо 1
  • лијепо 17
  • лијепој 1
  • лијепу 3
  • лијерица 1
  • Лијечник 1
  • лијечника 1
  • лијечници 1
  • лик 1
  • лиљана 2
  • лиљани 1
  • лисичју 1
  • листак 1
  • лица 4
  • лице 15
  • лицем 1
  • лицу 10
  • личину 1
  • Лобро 5
  • Лобру 2
  • лов 1
  • лова 2
  • ловорике 2
  • ловориком 1
  • Ловријенцем 1
  • Ловријенцу 1
  • Ловрјенац 1
  • логора 2
  • лозе 1
  • Лоиш 7
  • Лоиша 4
  • Лоишем 1
  • Лоишом 2
  • Лоишћа 2
  • Лоишу 3
  • Локиетка 1
  • Локрум 2
  • Локрума 2
  • Лолића 1
  • Лончарице 1
  • Луже 2
  • лук 1
  • лука 2
  • лукава 1
  • лукаве 1
  • лукави 1
  • лукаво 3
  • лукавога 1
  • Лукарић 23
  • Лукарићем 3
  • Лукарићу 3
  • луке 1
  • лукјернице 1
  • луку 3
  • луци 1
  • Лучинудне 1
  • љепоте 1
  • љепотицу 1
  • љепша 1
  • љета 5
  • љубав 17
  • Љубав 3
  • љубави 15
  • љубе 1
  • љубежљива 2
  • љубежљиво 4
  • љубезно 1
  • Љуби 1
  • љуби 3
  • љубим 1
  • љубити 1
  • љубичасти 1
  • љубљени 1
  • љубљенога 2
  • љубљеноме 1
  • људи 4
  • људима 3
  • људска 1
  • људске 1
  • људски 2
  • људско 1
  • људског 1
  • љуте 1
  • љути 1
  • љутијем 1
  • љутој 1
  • мавасије 2
  • магли 1
  • мадрост 1
  • мајка 14
  • Мајка 2
  • мајке 8
  • Мајко 1
  • мајко 4
  • мајком 1
  • мајку 1
  • мајстора 2
  • мајстори 3
  • мајсторски 1
  • мајци 5
  • Макарска 1
  • Макарски 1
  • макнуо 1
  • мала 1
  • МАЛА 1
  • малашна 1
  • мален 2
  • малими 2
  • мало 16
  • Малобраћани 1
  • малобраћанин 1
  • Малобраћанин 1
  • Малобраћанином 1
  • малога 1
  • Малој 1
  • малом 1
  • Малом 1
  • маломе 1
  • Малому 1
  • малу 1
  • Манастир 1
  • манастир 6
  • манастира 8
  • манастирска 1
  • манастирске 1
  • манастирскијех 1
  • манастирској 1
  • манастиру 3
  • манастјер 1
  • мање 1
  • Марија 2
  • Марије 3
  • Марији 1
  • Марију 1
  • Марин 5
  • Марина 3
  • Маринов 1
  • Маринова 1
  • Марином 1
  • Марину 1
  • Марка 19
  • Марко 5
  • Марку 1
  • маслина 1
  • маслине 1
  • Мата 1
  • мати 1
  • Матице 1
  • МАТИЦЕ 1
  • Матка 5
  • Матко 26
  • Матковој 1
  • Матком 1
  • Матку 12
  • маћедонскијех 1
  • махове 1
  • махраме 1
  • мач 9
  • мача 1
  • мачем 3
  • маџу 1
  • маштрапи 2
  • ме 11
  • мегдана 2
  • мегданима 1
  • меда 1
  • међу 1
  • Мене 1
  • мене 13
  • мени 4
  • Менхарт 3
  • метанисао 1
  • мети 1
  • метнула 1
  • мештар 1
  • мештра 3
  • Ми 7
  • ми 78
  • мијења 1
  • Мила 1
  • мила 5
  • Милан 2
  • Милгост 7
  • Милгоста 2
  • Милгосте 3
  • Милгосту 2
  • миле 2
  • Мили 2
  • мили 7
  • милијем 3
  • милине 1
  • милиња 3
  • милиње 1
  • Мило 1
  • мило 6
  • милога 8
  • милом 1
  • миломе 1
  • Милослава 2
  • милосник 1
  • Милосрђа 1
  • милосрђе 1
  • милост 9
  • милости 6
  • милостив 1
  • Милостива 1
  • Милостиви 2
  • милостиви 4
  • милостиво 8
  • милостињу 1
  • милу 4
  • милује 1
  • Милутина 1
  • мимо 7
  • минирану 1
  • Минчетић 9
  • Минчетића 12
  • Минчетићу 1
  • миомирисно 1
  • мир 13
  • мира 9
  • мираз 1
  • мирисна 1
  • мириснијем 2
  • мириснога 2
  • мирисну 1
  • мирише 1
  • мирлух 1
  • мирљух 1
  • мирни 2
  • мирно 2
  • мирољубивога 1
  • миром 1
  • мирска 1
  • мирски 1
  • мирским 1
  • миру 3
  • Миса 1
  • мисао 1
  • мисе 2
  • миси 1
  • мисли 5
  • Мислила 2
  • мислила 4
  • мислили 1
  • мислим 2
  • мислио 6
  • мислити 1
  • мислићу 1
  • мислиш 2
  • мису 1
  • митром 1
  • Михоје 2
  • мишицама 1
  • мишљење 1
  • мишцом 1
  • мјенделово 1
  • мјери 1
  • мјером 1
  • мјесеца 4
  • мјесеце 1
  • мјесецу 1
  • мјеста 4
  • мјестима 1
  • мјесто 6
  • мјесту 4
  • мјешино 1
  • мјешнице 1
  • мјеште 1
  • млада 6
  • Млада 6
  • младе 7
  • Младена 1
  • млади 5
  • младијем 3
  • младијех 3
  • младић 1
  • младића 2
  • младога 3
  • младој 2
  • младоме 1
  • младост 1
  • младу 1
  • млађана 1
  • млађани 1
  • млађахни 1
  • млађахнијем 1
  • млађијем 1
  • Млетака 2
  • млетачка 1
  • Млетачка 3
  • млетачке 1
  • Млетачке 4
  • Млетачки 1
  • млетачки 3
  • млетачкијем 2
  • Млетачкијем 2
  • Млетачкоме 1
  • млетачку 1
  • Млетке 2
  • Млеци 1
  • Млецима 2
  • Млечић 4
  • Млечића 2
  • Млечићима 2
  • Млечићу 1
  • Мљет 3
  • Мљету 1
  • многаја 5
  • многијех 1
  • много 6
  • мноју 1
  • мноштво 1
  • мога 1
  • могао 6
  • могла 10
  • могло 3
  • могу 12
  • могућа 1
  • могућему 1
  • модра 1
  • модре 1
  • може 14
  • можеш 2
  • Мој 1
  • мој 15
  • Моја 1
  • моја 9
  • Моје 1
  • моје 10
  • мојега 2
  • моји 3
  • мојијем 3
  • мојијех 3
  • мојој 1
  • моју 1
  • мокра 1
  • молбу 1
  • моле 3
  • моли 6
  • Молила 1
  • молила 2
  • молили 1
  • молим 3
  • Молим 3
  • молио 3
  • молитва 1
  • молитве 3
  • молитви 3
  • молитвицу 1
  • молитву 1
  • молити 6
  • Молићемо 1
  • Молићу 1
  • моме 1
  • момке 2
  • момцима 1
  • момчад 1
  • момчади 1
  • монахиња 1
  • мора 4
  • Море 1
  • море 11
  • мори 1
  • морија 1
  • морије 1
  • морској 1
  • мору 8
  • мост 5
  • моста 2
  • моћ 2
  • моћи 7
  • моћни 2
  • моћнијех 1
  • моћнога 3
  • моћном 1
  • моћну 2
  • мраморје 1
  • мрђана 2
  • мржња 4
  • мржње 1
  • мржњом 1
  • мрзи 1
  • мрзим 1
  • мрка 1
  • Мркане 1
  • Мркану 1
  • мрклу 1
  • мрко 3
  • мркога 1
  • мрнара 1
  • Мрњачевић 2
  • мрски 1
  • мртва 1
  • мртвијем 1
  • мртвила 1
  • му 127
  • мудар 1
  • мудра 3
  • мудре 2
  • мудри 3
  • мудрицо 1
  • мудро 3
  • мудрој 3
  • мудролију 1
  • мудром 2
  • мудроме 1
  • мудрост 4
  • мудрости 2
  • мудру 1
  • муж 1
  • мукает 1
  • мукама 1
  • муке 2
  • муком 1
  • муку 1
  • муња 1
  • муњом 1
  • мутну 1
  • мучаљиве 1
  • мучан 1
  • муче 1
  • мученика 1
  • мучи 1
  • мучила 1
  • мучна 2
  • мучније 1
  • мучнијем 2
  • мучно 4
  • н 1
  • на 395
  • На 45
  • набасекати 1
  • наваде 1
  • навади 1
  • навале 1
  • навезена 1
  • навести 1
  • навјести 2
  • навластито 1
  • Навлаш 1
  • навлаш 3
  • наврвио 1
  • Навршила 1
  • нагласи 1
  • нагледа 1
  • нагледао 1
  • награда 2
  • над 9
  • нада 7
  • надала 1
  • Надала 1
  • надали 2
  • Надам 1
  • надам 2
  • надао 2
  • надарио 1
  • надати 1
  • надахнуо 1
  • надахнута 1
  • надвисио 1
  • надвладати 2
  • надимале 1
  • надјене 1
  • надо 1
  • Надовезаће 1
  • надом 1
  • нађе 2
  • наздрави 1
  • наздравити 1
  • наздравља 2
  • Назула 1
  • Назули 2
  • назуо 1
  • најближе 1
  • најбоља 4
  • најбоље 10
  • најбољи 4
  • најбољу 1
  • највећу 1
  • највишу 1
  • највјернији 1
  • најволе 1
  • најволи 1
  • најгоре 1
  • најгори 2
  • најдостојније 1
  • најдража 1
  • најдражи 2
  • Наједном 1
  • најжешћа 1
  • најжешћега 1
  • најжешћој 1
  • Најзадовољнија 1
  • најљепша 1
  • најљубежљивије 1
  • најљубезније 1
  • најмање 3
  • најмилије 1
  • најмилостивије 1
  • најмудрија 1
  • најмудрији 1
  • најодличнијих 1
  • најокопрчнији 1
  • најотменији 1
  • најотровнија 1
  • Најпрви 1
  • најпрво 1
  • најприје 8
  • најпростија 1
  • најсвечанији 2
  • најсјајније 1
  • најсјајнију 1
  • најсрдачније 1
  • најсрдачнији 1
  • најстарији 1
  • Најтеже 1
  • најумиљатије 1
  • накит 1
  • накита 1
  • накићене 1
  • наклоност 1
  • након 4
  • накострушене 1
  • налаже 1
  • налази 1
  • наликовали 1
  • наличе 1
  • наличи 1
  • наловила 1
  • налогу 1
  • наложи 1
  • наљутити 1
  • нам 55
  • нама 5
  • Нама 5
  • намигнуо 1
  • намијењен 1
  • намисао 1
  • намјесника 1
  • нанешено 1
  • нанешену 1
  • наносити 1
  • Наоколо 1
  • наоколо 4
  • напада 1
  • напаст 4
  • напасти 3
  • наперено 1
  • напет 1
  • напише 1
  • напоји 2
  • Напокон 2
  • напокон 7
  • напокоњему 1
  • напоменуо 1
  • напомињем 1
  • напосе 3
  • напрасно 1
  • Напред 1
  • напредак 2
  • Напуља 1
  • Напуљу 2
  • напућују 1
  • нарави 1
  • наравскому 1
  • наредбу 1
  • нареди 2
  • наредио 2
  • наредити 1
  • нарешена 1
  • нарешене 1
  • нариче 1
  • народ 17
  • Народ 5
  • народа 12
  • народе 1
  • народи 1
  • народне 2
  • народни 1
  • народнијем 1
  • народнијех 1
  • народно 2
  • народом 3
  • народу 8
  • нас 27
  • насликати 1
  • наслонити 1
  • наслониће 1
  • наслоњена 1
  • насљедника 3
  • Насљедниче 1
  • насмијешио 1
  • насмију 1
  • наспорио 3
  • Насред 1
  • насрнути 1
  • Настави 1
  • наставља 1
  • настати 1
  • настоешаго 1
  • настојала 2
  • настојали 1
  • настојало 1
  • настојање 1
  • настојати 3
  • настоје 2
  • настоји 1
  • настојим 1
  • настрана 1
  • натапа 1
  • натовариће 1
  • наточи 1
  • натраг 1
  • натурио 1
  • наћи 2
  • наук 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научио 1
  • научиће 1
  • научна 1
  • нахрани 1
  • нахрст 1
  • начин 2
  • наш 14
  • Наша 1
  • наша 8
  • нашао 3
  • нашаране 1
  • наше 20
  • нашега 21
  • нашего 1
  • нашему 3
  • Наши 1
  • наши 2
  • нашијем 3
  • нашијех 1
  • нашла 4
  • нашле 1
  • нашли 2
  • нашој 2
  • нашу 4
  • не 149
  • Не 7
  • неба 1
  • небеса 1
  • небеска 2
  • небеском 1
  • небескому 1
  • небнице 1
  • небницом 1
  • небницу 2
  • небо 2
  • небу 8
  • невесела 1
  • невесело 1
  • невесео 2
  • невина 1
  • невину 1
  • невјерника 1
  • невјеста 2
  • невјесте 1
  • невјестице 1
  • невјестом 1
  • невјешт 1
  • невољи 6
  • невољне 1
  • невољникова 1
  • невољнима 1
  • негда 3
  • негдашња 1
  • негдашњега 1
  • негдашњи 1
  • него 14
  • недјеља 2
  • недјељице 1
  • недјељу 1
  • недоспјетна 1
  • недрага 1
  • Неду 1
  • незадовољнијем 1
  • незаситноме 1
  • незгодама 1
  • незнабожац 1
  • незнабошце 1
  • неизмјерне 1
  • неизмјерном 1
  • нејак 1
  • нек 1
  • нека 14
  • Нека 9
  • некакав 2
  • некакво 1
  • некаквој 1
  • Некако 2
  • некако 9
  • неке 2
  • некијем 2
  • неко 2
  • некога 2
  • Неколико 1
  • неколико 9
  • некуд 1
  • Нелепића 1
  • Нелипић 1
  • Нелипићем 1
  • Нема 1
  • нема 13
  • немам 3
  • немамо 3
  • Немањића 5
  • Немању 1
  • немаш 2
  • немила 1
  • немилице 1
  • немирна 1
  • немирнијем 1
  • немогуће 1
  • немојте 1
  • ненадна 1
  • ненадне 1
  • необично 1
  • необориви 1
  • неодлучан 1
  • неодољива 1
  • неопажена 1
  • неопрезан 1
  • неоскврњену 1
  • неочекиванијех 1
  • непозната 1
  • непомично 1
  • неправица 1
  • непрестано 4
  • непресушиви 1
  • непријатеља 1
  • непријатеље 3
  • непријатељи 1
  • непријатељство 1
  • Неретве 3
  • Неретву 1
  • неслоге 2
  • несмисао 1
  • несретна 1
  • несретниче 1
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • нестаје 1
  • Нестало 2
  • нестало 4
  • нестане 1
  • нестве 1
  • нетакнут 1
  • нећака 1
  • нећакиње 1
  • неће 3
  • нећу 1
  • нехајно 1
  • нехоте 3
  • нехотице 1
  • Нешто 1
  • нешто 25
  • ни 82
  • нигда 17
  • Нигда 3
  • ниже 1
  • Ниже 1
  • Низ 1
  • низ 19
  • низа 2
  • низини 1
  • Није 7
  • није 88
  • Ниједан 1
  • ниједан 2
  • ниједноме 1
  • ниједну 1
  • нијемо 1
  • Нијемци 1
  • Нијесам 1
  • нијесам 4
  • нијеси 3
  • Нијесу 1
  • нијесу 6
  • Никад 1
  • никадара 1
  • Никако 1
  • никако 7
  • нико 10
  • Нико 6
  • никога 1
  • Никола 24
  • Николе 4
  • Николи 3
  • Николине 1
  • Николину 1
  • Николић 3
  • Николића 3
  • Николићем 1
  • Николићи 1
  • Николићима 1
  • Николица 7
  • Николицу 2
  • Николом 1
  • Николу 2
  • никоме 1
  • никто 1
  • Никуд 1
  • нимало 1
  • нипошто 1
  • нити 3
  • ниче 1
  • ничице 1
  • ништа 13
  • ништавило 1
  • ништетне 1
  • но 35
  • нова 1
  • нови 1
  • ново 3
  • новом 2
  • нову 1
  • нога 1
  • ногама 1
  • ноге 4
  • нож 1
  • ножићем 1
  • нојева 1
  • нос 1
  • носе 1
  • носи 3
  • носио 1
  • носити 3
  • ноћ 4
  • ноће 1
  • ноћи 2
  • нуди 1
  • њ 13
  • ње 8
  • њега 14
  • његова 6
  • његовала 1
  • његове 1
  • његовијем 3
  • његовијех 1
  • његово 2
  • његовој 1
  • његову 3
  • његује 1
  • њедара 2
  • њедра 1
  • њедрима 3
  • њезина 3
  • њезине 1
  • њезинијем 1
  • њезинијех 1
  • њемачки 2
  • Њему 1
  • њему 16
  • њиве 1
  • њим 5
  • њима 9
  • Њиме 1
  • њиме 11
  • њина 1
  • њих 1
  • њихов 3
  • њихова 2
  • њихове 2
  • Њихово 1
  • њиште 1
  • њој 7
  • њом 6
  • њоме 2
  • њу 10
  • О 3
  • о 45
  • обавијесте 1
  • обавјесте 1
  • обавјестити 1
  • обадва 1
  • обадвојица 1
  • обазнала 1
  • обазријети 1
  • обара 1
  • обасјало 1
  • обећа 1
  • обећао 2
  • обзира 1
  • обзирнији 1
  • обилазе 1
  • обилази 1
  • обилазио 1
  • обиљеже 1
  • обиљежје 9
  • обитељ 1
  • обичај 1
  • обичаји 1
  • обичају 4
  • обичан 1
  • обично 2
  • обичнога 1
  • објавити 1
  • обје 2
  • објеручке 2
  • облаке 3
  • Облампоре 1
  • област 2
  • области 2
  • облиле 1
  • Обљубљени 1
  • обновио 1
  • обожава 1
  • обола 1
  • обора 1
  • обори 1
  • оборила 3
  • образ 3
  • образе 1
  • образу 1
  • обрана 2
  • обране 2
  • обрани 1
  • обранити 1
  • обрачунао 1
  • обреду 1
  • обрекао 1
  • обријана 2
  • обријане 1
  • обрну 1
  • обрнути 1
  • обрунио 1
  • обује 1
  • обукао 2
  • обуставила 1
  • обустављено 1
  • Обучен 1
  • обучен 2
  • обучена 1
  • Ова 1
  • ова 6
  • овај 15
  • Овај 4
  • оваке 1
  • Оваке 2
  • овако 33
  • Овако 9
  • овамо 1
  • ован 1
  • оваца 1
  • овдје 10
  • Овдје 4
  • Ове 1
  • ове 13
  • ови 1
  • овијем 2
  • овијени 1
  • овијех 2
  • овишно 2
  • овјековјечи 2
  • овјенчан 1
  • овлаштеној 1
  • овновине 1
  • Овну 1
  • Ово 25
  • ово 28
  • овога 14
  • овој 14
  • Овом 1
  • овом 7
  • овоме 3
  • овому 1
  • ову 8
  • овце 2
  • огањ 1
  • огласи 2
  • огледа 1
  • огледало 1
  • Огњи 1
  • огњица 1
  • огњиште 1
  • огњу 2
  • огромне 1
  • од 154
  • Од 3
  • ода 1
  • одабрана 2
  • одабрани 1
  • одабраном 1
  • одавна 4
  • одалечи 1
  • одалечио 2
  • одалечити 1
  • Оданост 1
  • оданости 1
  • одахнула 1
  • одахнути 1
  • одбацио 1
  • одбацити 2
  • одбија 1
  • одвали 1
  • одведе 1
  • одведу 1
  • одвели 1
  • одвести 1
  • одвјетовањем 1
  • одвјетовању 2
  • одврати 1
  • одвратио 1
  • одврне 1
  • Одврне 1
  • одгајају 2
  • одговарати 1
  • одговори 1
  • Одговори 1
  • одговорио 2
  • Одговорност 1
  • одгој 2
  • одгојила 1
  • оде 2
  • одежди 1
  • одзвонило 1
  • одијели 2
  • Одијело 1
  • одила 1
  • одилазити 1
  • одјевен 1
  • одјевена 2
  • одјевени 2
  • Одједном 3
  • одједном 7
  • одјездио 1
  • одјекнуо 1
  • Одјекује 1
  • одјене 1
  • одлећети 1
  • одличан 1
  • одлична 2
  • одличне 2
  • одличнијем 1
  • одлично 2
  • одличну 1
  • одлуке 1
  • одлучио 1
  • одлучно 2
  • одлучну 1
  • одмах 18
  • Одмах 2
  • одмјена 1
  • одношаји 1
  • одношајима 1
  • одобрио 1
  • одољева 1
  • одољети 1
  • одори 1
  • одреди 3
  • одредила 2
  • одредило 1
  • одредио 1
  • одредити 3
  • одређена 1
  • одрежеш 1
  • одријешење 1
  • одријешиле 1
  • одрти 1
  • одсада 1
  • одузети 1
  • одуље 1
  • одуљој 1
  • одупре 1
  • одустао 1
  • одушевљено 3
  • одушевљење 1
  • ожалошћена 1
  • ожењен 1
  • оживјети 1
  • озбиљан 1
  • озбиљна 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 8
  • озбиљној 1
  • оздравио 2
  • ознојио 1
  • ојача 3
  • ока 5
  • окади 1
  • окадио 1
  • Окаменило 1
  • оканићеш 1
  • окићен 1
  • окићена 1
  • оклијева 1
  • оклопника 1
  • оклопници 1
  • оклопом 2
  • оклопу 1
  • око 26
  • Око 3
  • оковала 1
  • окован 1
  • оковане 1
  • оковану 1
  • околице 1
  • околици 1
  • около 1
  • оком 1
  • окрене 1
  • окренула 1
  • окренуо 3
  • окренуће 1
  • Окренуће 1
  • окретни 1
  • окретној 1
  • окреће 5
  • окријепио 1
  • окриљем 1
  • Окроче 1
  • окрочио 1
  • округла 5
  • округле 1
  • окруњена 3
  • оку 1
  • окужењака 1
  • окупу 1
  • окућити 1
  • олакша 1
  • олуја 1
  • омало 1
  • омела 1
  • омили 1
  • омилила 2
  • омилио 1
  • омиљети 1
  • омладина 1
  • омладину 1
  • он 40
  • Он 9
  • Она 11
  • она 34
  • онај 10
  • онаке 1
  • онаки 1
  • онако 20
  • Онако 3
  • онамо 3
  • Онда 1
  • онда 33
  • ондје 2
  • оне 15
  • онемоћи 1
  • Они 2
  • они 9
  • онијем 2
  • оно 15
  • Оно 3
  • онога 8
  • оној 5
  • оном 1
  • ономе 1
  • оному 1
  • ону 5
  • опако 1
  • опаку 1
  • опаметио 1
  • опао 1
  • опасан 1
  • опатица 8
  • опатице 3
  • опатици 1
  • Опет 1
  • опет 12
  • опета 3
  • описао 2
  • оплакати 1
  • опоји 1
  • опомене 1
  • опочинуо 1
  • опочинућемо 1
  • опран 1
  • опрезно 3
  • опремљени 1
  • опријеке 1
  • опрости 2
  • опростио 2
  • опростити 1
  • опроштај 1
  • опћега 1
  • опћему 1
  • опћине 3
  • опћино 1
  • опћину 1
  • опустошена 1
  • опшивена 1
  • орао 4
  • Орашац 1
  • оргуље 3
  • Орланда 1
  • Орландов 1
  • Орландова 1
  • орлови 1
  • орловима 4
  • Орсулу 1
  • оруђе 1
  • оружани 1
  • оружја 1
  • оружје 3
  • оружјем 1
  • осами 1
  • осамљена 1
  • осваја 1
  • освануо 1
  • освете 1
  • освети 1
  • освету 1
  • освешта 1
  • освештењу 1
  • освојеном 1
  • освојила 1
  • освојили 1
  • освојити 2
  • осијече 1
  • Осим 1
  • осим 4
  • осјева 1
  • осјен 2
  • осјену 2
  • оскакују 1
  • оскочи 1
  • ослободи 2
  • ослободим 1
  • ослободио 3
  • ослободити 2
  • ослухнути 1
  • османски 1
  • Осми 1
  • осмјехне 5
  • осмјехну 1
  • осмјехнула 1
  • осмјехнуо 1
  • осмјехнути 1
  • основе 1
  • особами 1
  • особит 1
  • особита 3
  • особите 2
  • особити 1
  • особито 27
  • Особито 3
  • особиту 3
  • осоколи 1
  • осрво 1
  • осредњега 1
  • осредњи 1
  • остави 1
  • оставила 1
  • оставим 1
  • Оставио 1
  • оставио 3
  • оставити 5
  • оставиш 1
  • оставља 2
  • остављају 1
  • остављам 1
  • остављаш 1
  • остајало 1
  • остаје 1
  • остала 5
  • остале 11
  • остали 3
  • Остали 4
  • осталијем 2
  • осталијех 1
  • Остало 1
  • остало 8
  • осталој 1
  • осталом 1
  • остане 1
  • остао 3
  • остарио 1
  • остати 4
  • острва 2
  • острво 1
  • Островицу 1
  • осуду 1
  • осуђени 2
  • осуђеником 1
  • от 1
  • отајне 1
  • отајно 1
  • отар 6
  • отара 5
  • отаре 3
  • отарима 1
  • отаром 1
  • отац 15
  • отаца 1
  • отаџбине 2
  • отаџбину 1
  • отвара 1
  • отворен 1
  • отвори 1
  • отворила 2
  • отворио 1
  • отео 2
  • отети 1
  • отимље 1
  • отишао 4
  • откад 2
  • открио 1
  • открити 2
  • откуп 1
  • откупи 1
  • откупитеља 1
  • Откупљење 1
  • откупљењу 1
  • отме 3
  • отоке 2
  • отоку 1
  • отпјева 1
  • отпрта 1
  • отпуштење 2
  • отранцима 1
  • отресе 1
  • отресито 1
  • отсијева 1
  • охладити 1
  • охоло 1
  • охолој 1
  • охолост 2
  • охрабри 2
  • Оца 1
  • оца 4
  • оцем 1
  • оци 3
  • Оцу 1
  • оцу 4
  • очајник 1
  • очајној 1
  • Оче 2
  • оче 4
  • очепиће 1
  • очи 16
  • очију 1
  • очима 6
  • очински 1
  • очинском 1
  • ошишана 1
  • ошкрине 1
  • ошкрину 1
  • оштријем 1
  • оштро 1
  • оштрој 1
  • оштру 1
  • Па 1
  • па 179
  • пада 1
  • Падове 1
  • Падуанци 1
  • пазар 1
  • пази 1
  • пазила 1
  • пазите 1
  • пазуха 1
  • пак 4
  • пакла 1
  • пакљене 1
  • Пакљени 1
  • пакљенијем 1
  • пакосно 1
  • пала 1
  • палинке 1
  • палицом 1
  • Палман 3
  • пало 1
  • памет 3
  • паметари 2
  • памети 4
  • паметни 1
  • памте 2
  • памти 1
  • панату 1
  • Пандократорову 1
  • пану 2
  • панцијер 2
  • Папе 1
  • папи 1
  • пара 1
  • парац 1
  • паром 1
  • парца 1
  • парцу 1
  • паса 1
  • паства 1
  • паству 1
  • пасти 2
  • Пастир 1
  • пастир 5
  • пастири 1
  • пастирска 1
  • пастирске 1
  • пастирски 1
  • патријаре 1
  • патрјархом 1
  • паунова 2
  • Паше 3
  • пашће 1
  • педепса 1
  • педепсом 1
  • педепше 1
  • педесет 3
  • пера 1
  • Пера 1
  • пергамени 1
  • перивоја 2
  • Перица 3
  • перја 2
  • пернатијех 1
  • перо 2
  • персијски 1
  • пест 1
  • пет 2
  • петак 1
  • пете 2
  • пети 1
  • Петке 2
  • Петки 1
  • Петку 1
  • Петра 1
  • петрахиљ 5
  • Петрова 1
  • петсто 1
  • пецива 1
  • пециво 1
  • печали 1
  • печен 1
  • печене 2
  • Печено 1
  • Пиетра 1
  • Пиетро 3
  • Пијем 1
  • пију 1
  • пијуцкаш 1
  • Пила 1
  • Пилама 1
  • пирлитана 1
  • пирлитане 1
  • пирлитано 1
  • писма 3
  • Писмо 1
  • писмо 10
  • писму 1
  • питала 1
  • питање 1
  • Питање 1
  • питомо 1
  • питомом 2
  • пиће 2
  • пица 1
  • пише 2
  • пјана 1
  • пјева 4
  • пјевачи 1
  • пјесма 1
  • пјесме 2
  • пјесму 4
  • пјешак 1
  • пјешака 1
  • пјешаци 1
  • пјеши 1
  • пјешице 2
  • плаве 2
  • плаво 1
  • плаву 1
  • пладањ 1
  • плакала 2
  • плакао 1
  • пламте 1
  • планине 2
  • платио 1
  • платити 2
  • плаха 1
  • плахо 2
  • плахост 1
  • Плацу 2
  • плач 2
  • плашт 2
  • плашта 1
  • плаштима 2
  • плаштом 1
  • плашту 3
  • племена 4
  • племенита 3
  • племените 1
  • племенити 2
  • племенитијем 1
  • племенито 1
  • племенитога 2
  • племениту 1
  • племић 1
  • племића 2
  • племићи 1
  • племићкијем 1
  • племићу 2
  • племице 1
  • племици 1
  • плетеницама 1
  • плећа 2
  • Плочама 2
  • Плоче 2
  • пљује 1
  • по 100
  • По 11
  • побиједио 1
  • Побијено 1
  • побила 1
  • побједих 1
  • побједу 1
  • поближе 1
  • поблиједила 3
  • поблиједио 1
  • побожне 1
  • побожно 2
  • побожности 1
  • повељом 1
  • повељу 1
  • повире 1
  • повисока 1
  • повисоке 1
  • повисоку 1
  • повјерена 1
  • повјереник 1
  • повјерити 1
  • повјерљиво 3
  • повјетарца 1
  • повладе 1
  • повлади 1
  • повластица 1
  • повластице 2
  • поврати 1
  • повратио 4
  • повратиће 1
  • повраћати 1
  • поврх 5
  • погибао 1
  • погибељ 1
  • погибли 2
  • погинуло 1
  • погинуо 1
  • погинути 1
  • поглавица 1
  • поглавице 1
  • погладио 1
  • поглед 8
  • Погледа 1
  • погледа 13
  • Погледала 2
  • погледала 6
  • погледали 2
  • Погледао 1
  • погледао 9
  • погледати 7
  • Погледаће 2
  • погледују 1
  • погодити 1
  • под 22
  • подаље 1
  • поданике 2
  • поданицима 1
  • подбрусе 1
  • подвојводама 1
  • подворбу 1
  • подвори 1
  • подигао 1
  • подигне 3
  • подигну 1
  • подигнут 1
  • подигнути 3
  • подиже 1
  • подизао 1
  • подијели 2
  • подложена 1
  • подложила 1
  • подне 4
  • поднио 1
  • подносе 1
  • подржао 1
  • подржи 1
  • подупире 1
  • подухитио 1
  • пође 3
  • пожељети 1
  • поживи 1
  • поживио 2
  • пожртвовање 1
  • пожуде 2
  • Позвана 1
  • позвана 3
  • позвао 2
  • Позваће 1
  • Поздрав 3
  • поздрав 4
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • поздрави 2
  • Поздравите 1
  • поздравити 1
  • поздравиш 1
  • поздравља 2
  • поздрављају 2
  • Поздрављам 1
  • позлаћена 3
  • позлаћене 2
  • позлаћени 2
  • позлаћеним 1
  • позлаћену 2
  • позна 6
  • познаду 1
  • познаје 1
  • познала 2
  • познао 1
  • позната 1
  • познати 2
  • Познато 1
  • познато 3
  • позове 3
  • позову 1
  • појаса 1
  • поје 1
  • поји 2
  • појиш 1
  • покажем 1
  • показала 1
  • показао 2
  • Показаће 1
  • покајала 1
  • покајан 1
  • покајање 1
  • покајао 1
  • покаје 1
  • покајника 1
  • Поклања 2
  • поклисар 3
  • поклисара 6
  • поклисаре 2
  • поклисари 10
  • Поклисари 4
  • поклисарима 6
  • поклисаром 3
  • поклисару 1
  • Поклон 1
  • поклон 6
  • поклона 3
  • поклоне 3
  • поклони 16
  • поклонила 2
  • поклонио 2
  • поклонити 4
  • поклоном 1
  • поклонство 1
  • покој 2
  • покојне 2
  • покојнике 1
  • покојница 1
  • покољ 1
  • покоља 1
  • покомолила 1
  • покориш 1
  • покорник 1
  • покорничка 1
  • покорничко 1
  • покривена 1
  • покривене 1
  • покровитељ 2
  • покровитеља 2
  • покровитељства 2
  • покровитељство 2
  • покуњен 1
  • покусао 1
  • покуцао 1
  • пола 1
  • поласку 1
  • полача 1
  • Полача 2
  • полети 2
  • полетјела 1
  • полије 1
  • Полихранија 1
  • половицу 1
  • положај 2
  • положају 1
  • положеном 1
  • положи 1
  • положила 1
  • положити 1
  • поломљено 1
  • полувјерске 1
  • полувјерскијем 1
  • полувјерства 1
  • полувјерци 1
  • полугама 1
  • поља 2
  • Пољакиња 1
  • пољепшати 1
  • пољепшаће 2
  • пољско 1
  • пољскога 1
  • Пољу 1
  • пољубе 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 2
  • Пољубиће 1
  • пољупцем 1
  • пома 1
  • помагао 1
  • помагачем 1
  • помазаник 1
  • помазаници 1
  • помиловао 1
  • помилуј 1
  • Помилуј 2
  • помирења 1
  • помири 1
  • помислим 2
  • помислити 2
  • Помјани 1
  • помладила 1
  • помладити 1
  • помлађује 1
  • помљиво 1
  • помњиво 1
  • помогао 1
  • помогла 2
  • помози 1
  • помоле 1
  • Помоли 1
  • помоли 3
  • помолила 1
  • поморији 1
  • помоћ 3
  • помоћи 5
  • помрсила 1
  • помрчати 1
  • помучну 1
  • понавља 1
  • понављао 1
  • понизио 1
  • понизна 1
  • понизно 4
  • понизности 1
  • понор 1
  • понора 1
  • понос 1
  • поноса 2
  • поносим 1
  • поносита 1
  • поносити 1
  • Поносито 2
  • поносито 4
  • поносна 1
  • поносне 1
  • Поносној 1
  • Поносну 1
  • поносом 3
  • поносу 1
  • поноћа 1
  • понуда 1
  • понуди 1
  • понудила 1
  • понудио 2
  • попара 1
  • попела 1
  • попио 2
  • попјева 1
  • поплављена 1
  • попне 1
  • попови 1
  • Попову 1
  • попозлаћенијех 1
  • попостане 1
  • поправио 1
  • поправити 1
  • попрати 1
  • попришту 1
  • попустила 1
  • попустио 1
  • попут 2
  • поражен 1
  • поразговорио 1
  • поразио 1
  • Поред 1
  • поредани 1
  • порећи 1
  • порину 1
  • поринути 1
  • поробили 1
  • поробљена 1
  • породила 1
  • породице 1
  • породицу 1
  • поругљивијем 1
  • порука 2
  • поруке 2
  • поруци 1
  • порушене 1
  • порушено 1
  • Посавине 1
  • посадити 1
  • посата 1
  • Посвета 1
  • посветио 1
  • посвету 1
  • посвећена 1
  • посвећену 1
  • посвећења 1
  • посвећење 1
  • посебни 1
  • посипати 1
  • посипљу 1
  • посјед 2
  • посједали 1
  • посједао 1
  • посједовање 1
  • посједу 1
  • посјела 1
  • поскорупи 1
  • поскочницу 2
  • посла 1
  • послале 1
  • посланство 1
  • послао 5
  • посластица 1
  • послати 1
  • после 1
  • посли 1
  • Посли 1
  • послије 1
  • послима 1
  • послом 2
  • послу 1
  • послуже 1
  • послух 3
  • послуша 1
  • посљедње 2
  • Посљедњи 1
  • посмјехом 1
  • Поспјешни 1
  • поспјешно 2
  • посребрени 1
  • посребрену 1
  • посредником 2
  • посредовао 1
  • постави 4
  • поставили 1
  • поставио 1
  • поставити 1
  • поставиће 1
  • поставља 1
  • постављаем 1
  • постављен 1
  • постављенога 1
  • постављену 1
  • постаје 1
  • постало 1
  • постане 3
  • постанем 1
  • постао 2
  • постара 1
  • постарија 1
  • постати 1
  • постељи 1
  • постељу 4
  • постигао 1
  • постиђен 1
  • постићи 1
  • постојана 1
  • постојбина 1
  • постојбину 1
  • постригао 1
  • посту 2
  • посут 1
  • посуто 1
  • потајно 3
  • потамнио 1
  • Потанко 1
  • потанко 5
  • потврдио 1
  • потврђује 1
  • потезурине 1
  • потешкоће 1
  • потомци 1
  • потпирачи 1
  • потпора 1
  • потпоре 1
  • потпори 1
  • потпором 1
  • потпуно 1
  • потражити 1
  • потреба 1
  • потребе 2
  • потреби 2
  • потреса 1
  • потресао 1
  • поћерку 2
  • поћи 2
  • поуздана 1
  • поуздано 2
  • поуздања 1
  • похарао 2
  • похвалио 1
  • походе 1
  • походи 1
  • походила 1
  • походио 2
  • походити 1
  • почасили 1
  • почасна 2
  • почаст 3
  • почасти 2
  • почастио 2
  • почеле 1
  • почетка 1
  • почешће 1
  • почивања 1
  • почитовање 1
  • почне 1
  • пошаље 1
  • пошкропи 1
  • пошла 2
  • поштено 1
  • поштенога 1
  • поштењем 1
  • поштовала 1
  • поштована 1
  • поштовану 1
  • поштовао 1
  • поштоваће 1
  • пр 1
  • права 8
  • правааа 1
  • праве 2
  • праведан 1
  • праведна 1
  • праведни 1
  • Праведно 1
  • праведно 3
  • праведну 2
  • прави 9
  • правијех 1
  • правици 1
  • право 3
  • правовјерни 2
  • правовјернијех 1
  • правога 1
  • правоме 1
  • православнаго 1
  • праву 2
  • праг 1
  • прага 1
  • прагу 1
  • прадједова 1
  • празан 1
  • прама 30
  • праска 1
  • прате 4
  • прати 5
  • Пратиле 1
  • пратим 1
  • пратио 1
  • Пратиџије 1
  • пратиџије 2
  • пратњи 1
  • праху 1
  • прашта 1
  • праштам 1
  • Прва 2
  • прва 7
  • првак 1
  • прваком 1
  • Прве 1
  • прве 3
  • првенство 1
  • први 17
  • Први 7
  • првијем 2
  • првијенац 1
  • прво 5
  • Првовјенчанога 1
  • првога 3
  • првом 3
  • првомученика 1
  • прву 2
  • пребирала 1
  • преболио 1
  • пребољети 2
  • превалити 1
  • преведри 1
  • Преведри 1
  • преведрој 1
  • превија 1
  • Превлаке 1
  • Превлаку 1
  • превратио 1
  • прегори 2
  • прегорјела 1
  • прегорјети 2
  • пред 53
  • Пред 7
  • преда 11
  • предају 1
  • предао 2
  • предати 1
  • предаће 2
  • предаш 1
  • предобили 1
  • пређака 1
  • пређацима 1
  • пређи 1
  • презбитериј 1
  • презбитерија 1
  • презбитерију 1
  • презими 1
  • презирно 1
  • презламенито 1
  • презрела 1
  • Прејасна 1
  • прејасна 2
  • прејасне 2
  • Прејасне 3
  • прејасни 1
  • Прејасни 1
  • прекине 1
  • преко 29
  • прекоморске 1
  • прекоморско 1
  • прекоморскога 2
  • прекоморци 1
  • прекрасно 1
  • прекратка 1
  • прекрије 1
  • прекриле 1
  • прекрсти 2
  • прекрстио 2
  • прекрстити 1
  • прела 1
  • прелијева 2
  • преметне 1
  • преметнула 1
  • преметнуо 1
  • премеће 1
  • премногих 1
  • премоћ 1
  • премучала 1
  • премучати 1
  • прене 1
  • пренути 1
  • преобучена 1
  • препадена 1
  • препелицом 1
  • препирао 1
  • преписан 1
  • препоне 1
  • препорода 1
  • Препорука 1
  • препоруку 1
  • препоручи 1
  • препоручио 1
  • пресвијетла 1
  • Пресвијетла 3
  • Пресвијетли 1
  • пресвијетлога 1
  • пресијече 1
  • престанка 2
  • престрављену 1
  • престрижак 1
  • преступили 1
  • претварања 1
  • претеча 1
  • претече 1
  • претреса 1
  • претрпио 1
  • Преузвишени 1
  • пречасни 2
  • Пречасни 3
  • пречаснога 1
  • пречасноме 1
  • прешла 1
  • при 2
  • приближе 1
  • приближила 1
  • Приближило 1
  • приближио 2
  • приближује 1
  • приведе 1
  • привезо 1
  • привине 2
  • привиће 1
  • приволио 1
  • привољети 2
  • привратити 1
  • привријежили 1
  • привријежио 1
  • привријежити 2
  • привући 1
  • пригрлио 1
  • пригрлићемо 1
  • придобио 1
  • придружила 1
  • придружили 1
  • придружио 1
  • признају 1
  • признање 1
  • Призрена 1
  • Призрену 2
  • пријатељ 2
  • пријатеља 9
  • пријатеље 3
  • пријатељевао 1
  • пријатељем 1
  • пријатељи 1
  • пријатељима 1
  • пријатељице 2
  • пријатељицом 1
  • пријатељицу 3
  • пријатељски 4
  • пријатељској 1
  • пријатељства 2
  • пријатељство 12
  • пријатељством 2
  • пријатељству 1
  • прије 15
  • Прије 3
  • пријеварке 1
  • Пријеко 1
  • Пријекому 2
  • пријестоље 2
  • пријестољем 3
  • пријестоницу 1
  • пријети 1
  • пријетила 3
  • прикаже 1
  • прикажу 1
  • приказаније 1
  • приказати 2
  • прикопчају 1
  • прикричити 1
  • прилаже 1
  • прилика 1
  • прилику 1
  • прилици 1
  • прилог 1
  • приложи 3
  • приложио 1
  • приложиће 1
  • прима 3
  • примао 1
  • Прими 1
  • прими 7
  • примила 1
  • примио 2
  • примити 3
  • примјер 2
  • примјера 1
  • примјером 1
  • примјеру 1
  • примљена 1
  • Приморци 1
  • приносе 1
  • принципа 1
  • принципе 1
  • припасао 1
  • природи 1
  • прискочила 1
  • прислонити 1
  • пристављамо 1
  • пристала 1
  • пристао 2
  • пристати 2
  • пристаће 1
  • присташа 1
  • пристоји 3
  • приступају 1
  • Приступе 1
  • приступе 2
  • приступи 5
  • приступило 1
  • приступимо 1
  • Приступите 1
  • приступити 3
  • приступиће 1
  • притворене 1
  • притеже 1
  • прихвате 1
  • прихвати 10
  • Прихвати 3
  • прихватило 1
  • прихватио 4
  • прихватити 3
  • прихватиће 1
  • Прихватиће 1
  • прихити 1
  • прихитнијех 1
  • прицмиљени 1
  • Причала 1
  • причала 2
  • причало 1
  • причао 1
  • причати 1
  • причек 6
  • причека 2
  • причекају 4
  • причекамо 1
  • причекати 1
  • причекаће 1
  • причеку 3
  • причинило 1
  • причињало 1
  • пришапнути 1
  • прјеосвештеним 1
  • прлабућа 1
  • пробдила 1
  • пробудила 1
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • Провешће 1
  • провидност 2
  • Провидност 2
  • провидности 1
  • провидурима 1
  • проговарају 1
  • проговори 13
  • проговорило 1
  • проговорио 1
  • проговориће 1
  • продаду 1
  • продају 1
  • продана 1
  • продао 1
  • продоље 1
  • прозбори 2
  • прозора 1
  • прокади 1
  • проклете 1
  • проклето 1
  • проклетога 1
  • проклињала 1
  • проклињати 1
  • пролазио 1
  • пролије 1
  • пролила 1
  • пролиста 1
  • прољетно 1
  • прољеће 1
  • проматрала 1
  • промета 1
  • промијенила 1
  • промисао 2
  • промисли 1
  • промуклијем 1
  • промукло 1
  • пронио 1
  • проницава 1
  • проницави 1
  • проницавијем 1
  • пропањ 1
  • пропаст 1
  • пропасти 1
  • пропетога 1
  • проплакао 2
  • пропуштење 1
  • прорезана 1
  • прориче 2
  • пророк 1
  • пророковала 1
  • пророкује 2
  • просвјетитеља 1
  • просвјетитељи 1
  • просиједа 1
  • просиједе 1
  • Просим 1
  • просјела 1
  • прославимо 1
  • прости 3
  • Прости 3
  • просто 2
  • прострти 1
  • проти 6
  • противник 1
  • противника 1
  • прото 1
  • протовистијар 1
  • Протовистијар 2
  • протовистијару 1
  • протоспатар 4
  • протоспатара 1
  • протоспатару 1
  • проту 1
  • процваћела 1
  • прочати 1
  • прочитао 1
  • прочитати 1
  • прошао 2
  • Прошлијех 1
  • прошњу 1
  • проштије 1
  • проштио 2
  • проштити 1
  • прса 2
  • прси 8
  • прсима 1
  • прскају 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прстен 3
  • прстеновању 1
  • прстену 1
  • прстење 1
  • прстом 4
  • прсту 1
  • прћија 1
  • прћију 1
  • пружа 1
  • пружи 5
  • пружити 2
  • пружиће 1
  • прут 1
  • псето 1
  • псује 1
  • пука 1
  • пукла 2
  • пукло 1
  • пукне 1
  • пукнуће 1
  • пуне 3
  • пуно 3
  • пупољка 1
  • пуста 1
  • пустахије 1
  • пусте 3
  • пустила 1
  • пустињак 4
  • пустињака 1
  • пустио 1
  • пустити 2
  • Пустјерни 4
  • Пустјерну 1
  • пусто 2
  • пустоловица 1
  • пут 42
  • пута 21
  • путеве 2
  • путеви 1
  • путевима 1
  • путине 1
  • путнички 1
  • путу 1
  • пуца 1
  • пуцају 1
  • Пуцићева 2
  • Пуцићи 1
  • пучана 1
  • пучане 2
  • пучани 4
  • пучанке 1
  • пучини 2
  • пучину 1
  • р 1
  • раба 3
  • рабе 1
  • рабетине 1
  • раван 1
  • равне 1
  • равно 1
  • равнога 1
  • равнодушни 1
  • рад 1
  • рада 1
  • Раде 1
  • ради 7
  • радили 2
  • радило 1
  • радим 1
  • радити 1
  • радиш 1
  • радовала 1
  • Радован 2
  • Радослава 4
  • радосна 1
  • радосне 1
  • радоснице 2
  • радосно 1
  • радост 4
  • ражњу 1
  • разапели 1
  • разапет 1
  • разборитога 1
  • разведри 1
  • разведрила 3
  • разведрити 1
  • развести 1
  • развије 1
  • развијене 1
  • развијенијем 1
  • развијену 1
  • развје 1
  • разгласи 1
  • разговара 3
  • Разговарао 1
  • разговарао 4
  • разговор 3
  • разговором 1
  • раздрагано 1
  • разишло 1
  • разлијегају 1
  • Разлијеже 1
  • разлијеже 2
  • разлијежу 1
  • различити 2
  • различитијех 1
  • различито 1
  • размирицама 1
  • размирици 1
  • размишља 1
  • Размишљај 1
  • размишљања 1
  • разнијети 1
  • разрезао 1
  • разумије 2
  • разумио 3
  • разумјела 3
  • разумјели 1
  • рај 2
  • раја 1
  • рајница 1
  • рајска 1
  • рајске 1
  • рајски 1
  • рајско 2
  • рајску 1
  • раље 1
  • рамена 3
  • раменима 1
  • рамену 3
  • рана 2
  • ранара 1
  • ране 4
  • ранио 2
  • ранко 1
  • рано 2
  • рану 1
  • рањена 1
  • рањенику 1
  • расе 1
  • раси 2
  • раскршћу 1
  • расле 1
  • располаже 1
  • распри 1
  • распртило 1
  • растали 1
  • растанка 2
  • растанку 5
  • растапају 1
  • растати 2
  • растварати 1
  • растворена 1
  • растворене 1
  • растворимо 1
  • растворио 1
  • расте 1
  • растресе 1
  • Рат 1
  • рат 3
  • Рата 2
  • рата 3
  • ратару 1
  • ратному 1
  • ратују 1
  • ратујућа 1
  • рачун 2
  • Рашије 1
  • рашири 1
  • рђаве 1
  • ребрима 1
  • регби 4
  • ред 1
  • реда 2
  • редају 2
  • редовника 3
  • редовници 1
  • редом 3
  • реду 7
  • Рекао 1
  • рекао 10
  • рекби 1
  • Рекла 1
  • рекла 5
  • реп 1
  • репићем 1
  • република 1
  • Република 12
  • Републике 14
  • републике 3
  • републиком 1
  • Републиком 1
  • републику 1
  • Републику 1
  • Републици 4
  • ресама 1
  • ресе 1
  • реси 1
  • ресиће 1
  • Реци 2
  • Рече 2
  • рече 26
  • речем 1
  • речену 1
  • решетака 1
  • решетке 1
  • риба 1
  • рибарицу 1
  • рибу 1
  • ризе 1
  • ријека 1
  • Ријека 1
  • Ријеке 1
  • Ријеку 1
  • ријетка 1
  • ријеци 1
  • ријеч 4
  • ријечи 3
  • Рима 1
  • Римом 1
  • римска 2
  • римску 1
  • рјечетине 1
  • роб 1
  • робе 1
  • Роберто 1
  • Робертом 1
  • робу 1
  • рог 1
  • рогова 1
  • рогови 1
  • род 6
  • рода 11
  • родбина 1
  • родбине 2
  • родбинско 1
  • родбину 1
  • родитеља 4
  • родитељима 1
  • родитељски 1
  • роднијем 1
  • роднога 2
  • родном 1
  • родноме 1
  • родному 1
  • родом 1
  • Родопа 1
  • роду 1
  • рођак 1
  • рођака 2
  • рођаковој 1
  • рођаком 2
  • рођацима 2
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођени 1
  • рођеној 1
  • рођену 2
  • ронила 1
  • ронили 1
  • ронио 1
  • роса 1
  • росица 1
  • роти 1
  • Рудина 1
  • ружа 1
  • ружице 1
  • рука 2
  • рукама 7
  • руке 14
  • руковао 1
  • руком 3
  • рукоположиш 1
  • Руку 1
  • руку 3
  • румен 2
  • румена 1
  • руменике 1
  • русу 1
  • рутине 1
  • рухо 2
  • руху 1
  • руци 1
  • ручање 3
  • ручица 1
  • ручице 1
  • руши 1
  • с 204
  • С 3
  • са 25
  • саблазан 1
  • саблазнио 1
  • сабласт 1
  • сабора 1
  • Сава 1
  • Саве 1
  • савезник 1
  • савезници 1
  • савјетника 1
  • Савојкиња 1
  • Саву 1
  • сагледала 1
  • сагледао 2
  • сагова 1
  • сагови 3
  • сад 16
  • Сад 7
  • Сада 1
  • сада 27
  • сађе 2
  • сажга 1
  • сазнао 1
  • саклони 1
  • сакратити 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупили 1
  • сам 50
  • Сама 1
  • сама 7
  • сами 1
  • Само 2
  • само 39
  • самога 2
  • Самодржца 1
  • самодршца 1
  • самозатаје 1
  • самој 1
  • самостанској 1
  • самостанци 1
  • самоћи 1
  • самртно 1
  • саму 2
  • самур 1
  • самуром 1
  • сан 4
  • санка 1
  • сања 1
  • сањарији 1
  • Сарака 4
  • сасвијем 1
  • сасвим 1
  • састав 1
  • састале 1
  • састане 1
  • састати 1
  • сатрти 1
  • сафијана 1
  • сахрани 1
  • сашао 3
  • сашле 1
  • сашли 1
  • Св 68
  • св 9
  • Сва 3
  • сва 7
  • Свадба 1
  • свађи 2
  • Свак 7
  • свак 8
  • свака 2
  • Свакако 2
  • свакако 5
  • сваке 3
  • сваки 8
  • свако 4
  • Свакога 1
  • свакога 8
  • свакој 3
  • сваком 1
  • Свакоме 1
  • свакоме 2
  • Свакому 1
  • сваку 6
  • свалило 1
  • сватове 1
  • сватовима 1
  • свачему 1
  • свачије 1
  • Све 17
  • све 79
  • свега 3
  • сведи 1
  • сведно 1
  • свеђ 1
  • свеједно 1
  • Свемогућега 1
  • Свемогући 2
  • Свему 1
  • свему 14
  • света 1
  • Свете 3
  • свете 8
  • свети 10
  • Свети 6
  • светијем 5
  • светијех 1
  • светиња 1
  • светиње 7
  • светитеља 3
  • светитељеву 1
  • светица 1
  • Свето 1
  • свето 4
  • светог 1
  • светога 7
  • Светога 9
  • светој 1
  • свету 2
  • свећеника 1
  • свећеници 1
  • свеца 2
  • свеци 1
  • свечан 2
  • свечанијем 1
  • свечано 4
  • свечаној 1
  • свечаном 1
  • свештеник 2
  • свештеника 3
  • свештенике 1
  • свештенику 1
  • свештеници 3
  • свештеничка 1
  • свештенство 2
  • свештенством 2
  • сви 13
  • Сви 8
  • свијем 7
  • свијести 1
  • Свијет 1
  • свијет 5
  • свијета 6
  • Свијетла 10
  • свијетла 8
  • свијетле 4
  • Свијетли 2
  • свијетли 7
  • свијетлијем 1
  • свијетло 2
  • Свијетлога 1
  • свијетлога 6
  • свијетлој 1
  • Свијетлој 1
  • свијетломе 1
  • свијетлу 1
  • свијетом 1
  • свијету 14
  • свијеће 1
  • свијећњацима 1
  • свијех 7
  • свиле 4
  • свилене 2
  • свилени 1
  • свиленијех 1
  • свиленога 1
  • свиленом 3
  • свилену 1
  • свилом 2
  • свилу 1
  • Свисвете 1
  • Свисвети 1
  • Свисветијех 3
  • свите 1
  • свити 1
  • свједоком 2
  • свјета 1
  • свјетиљке 1
  • свјетлост 1
  • свјетује 1
  • свјетујте 1
  • свлада 1
  • свладала 1
  • свладао 1
  • свладати 1
  • свога 24
  • свој 11
  • своја 2
  • својатати 1
  • својбине 1
  • своје 16
  • својега 1
  • своји 1
  • својијем 11
  • својијех 2
  • својим 1
  • својими 1
  • својину 1
  • својој 8
  • својом 9
  • своју 22
  • свом 3
  • своме 7
  • свому 5
  • Сврнуће 1
  • сврси 1
  • свршена 2
  • свршила 2
  • свршио 4
  • Сву 1
  • сву 4
  • свукуд 1
  • Свукуд 1
  • се 571
  • себара 1
  • себе 5
  • себи 9
  • себра 1
  • себрима 1
  • седам 1
  • седла 2
  • седло 1
  • Седми 1
  • села 2
  • село 3
  • сељана 1
  • семи 1
  • Сенат 1
  • сенат 2
  • сената 2
  • сенаторе 1
  • сенату 1
  • септембра 1
  • сер 4
  • Сер 7
  • серџаком 1
  • сестериј 1
  • сестра 8
  • сестре 4
  • сестри 1
  • сестрић 1
  • сестрића 1
  • сестрићи 1
  • сестрице 1
  • сестро 1
  • сестром 3
  • сестру 3
  • си 44
  • сиве 1
  • сиви 2
  • сигурни 1
  • сиједу 1
  • сила 1
  • силама 2
  • силан 2
  • силе 2
  • силна 3
  • силне 1
  • Силни 2
  • силни 3
  • силнијега 1
  • силно 3
  • силнога 2
  • Силнога 3
  • силном 1
  • силом 1
  • силу 1
  • Симону 1
  • син 8
  • сина 10
  • синије 1
  • синији 1
  • синијом 1
  • синко 1
  • синком 1
  • синова 3
  • синови 4
  • сином 2
  • сину 2
  • синути 1
  • синци 4
  • Сињега 2
  • сињему 1
  • Сињему 3
  • сипље 1
  • сираку 1
  • сирота 1
  • сироте 1
  • сироти 1
  • сиротињи 1
  • сиротицу 1
  • сирошашке 1
  • ситан 1
  • сјај 1
  • сјаје 3
  • сјајна 4
  • Сјајне 3
  • сјајне 5
  • сјајнијем 1
  • сјајно 3
  • сјајнога 2
  • сјајној 2
  • сјевера 1
  • сједало 1
  • сједе 1
  • сједи 1
  • сједила 2
  • сједине 1
  • Сједио 1
  • сјекира 1
  • сјекиром 1
  • сјетан 1
  • сјетила 2
  • сјетна 1
  • сјетно 1
  • сјећа 1
  • сјећају 1
  • сјећам 1
  • сјећати 2
  • скаменила 1
  • скаменио 1
  • скићући 1
  • склавине 1
  • склад 1
  • складне 1
  • складнијем 1
  • складнијих 1
  • складно 3
  • складном 1
  • складност 1
  • складности 1
  • склапа 1
  • склонио 1
  • склопила 1
  • склопљенијех 1
  • скокни 2
  • скончању 1
  • скоро 1
  • скочи 1
  • скочити 1
  • Скрадин 1
  • скрб 1
  • скрлета 1
  • скрлетну 2
  • скрлетом 1
  • скрлету 1
  • Скроман 1
  • скроман 3
  • скромна 3
  • скромне 1
  • скромни 3
  • скромнијех 1
  • скромно 10
  • скромнога 1
  • скромној 1
  • скромном 1
  • скромности 1
  • скромну 1
  • скрушена 1
  • скрушеније 1
  • скрушено 1
  • скупе 1
  • скупи 2
  • скупо 1
  • скупоцјена 1
  • скупоцјене 1
  • скупоцјени 2
  • скута 1
  • скучи 1
  • слава 6
  • славе 4
  • Славе 55
  • Слави 11
  • слави 4
  • Славина 2
  • Славину 1
  • славио 1
  • слављен 1
  • славни 3
  • славнијем 2
  • славнога 1
  • славном 1
  • славодобитника 1
  • Славом 1
  • славом 3
  • Славу 15
  • славу 4
  • славуљак 1
  • славуљева 1
  • сламку 1
  • слатка 1
  • слаткијем 1
  • слиједи 2
  • слијепе 1
  • слијепи 1
  • слијепци 2
  • слика 3
  • слику 2
  • слична 1
  • слобода 1
  • слободе 5
  • слободи 1
  • слободни 1
  • слободније 1
  • слободно 13
  • Слободно 3
  • слободнога 1
  • слободу 5
  • Словена 1
  • словинске 1
  • слово 1
  • словом 1
  • слога 1
  • Слога 1
  • слоге 2
  • слогу 3
  • сложан 1
  • сложна 1
  • сложни 2
  • сложно 7
  • слуга 6
  • слуге 7
  • слуго 1
  • служба 3
  • службе 1
  • службу 4
  • служи 2
  • служио 1
  • служити 1
  • служица 1
  • слуша 4
  • слушајући 1
  • слушала 2
  • слушали 1
  • слушао 2
  • смалаксало 1
  • смеђе 1
  • смео 1
  • смеће 2
  • смије 3
  • смијех 1
  • смијеха 1
  • смијешак 1
  • смијешила 1
  • смиловала 1
  • смио 1
  • смири 1
  • смирила 1
  • смирио 1
  • смирити 1
  • смислу 1
  • смјело 1
  • Смјерно 1
  • смјерно 2
  • смлави 1
  • смо 24
  • смотака 1
  • смркло 1
  • смрт 3
  • смрти 3
  • смућује 1
  • сна 1
  • снага 1
  • снагом 1
  • снагу 1
  • снатрио 1
  • Снебивају 1
  • снебивала 1
  • снијевају 1
  • Снијежницу 1
  • сними 1
  • Снимиће 1
  • снио 1
  • сну 4
  • снуждено 1
  • сњела 2
  • сњело 1
  • со 4
  • собом 4
  • собу 1
  • содата 1
  • содати 2
  • соко 2
  • Сокола 1
  • соколари 1
  • соколова 1
  • соколове 1
  • соли 1
  • солити 1
  • Соркочевић 2
  • Соркочевића 2
  • софре 2
  • софри 2
  • софром 1
  • софру 1
  • спавати 1
  • спале 1
  • спали 1
  • спас 2
  • Спасава 1
  • спасења 1
  • спасење 3
  • спасио 1
  • Спаситељ 1
  • спасла 3
  • спасоносне 1
  • спасти 3
  • спечалиле 1
  • сплетене 2
  • Спљетској 1
  • спозна 1
  • споменик 1
  • Спомените 1
  • спомену 1
  • споменула 1
  • Споменуо 1
  • споменуо 3
  • споменуте 1
  • споменутијех 1
  • Споменуће 1
  • спомињала 1
  • спомињао 1
  • спомињати 8
  • спомиње 1
  • спомињемо 1
  • спомињеш 1
  • споразумно 1
  • споразуму 1
  • споро 1
  • справа 2
  • справи 1
  • справљају 1
  • справљеница 1
  • справна 1
  • справни 1
  • справно 1
  • спрема 1
  • спремила 1
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спремљено 1
  • Сприједа 1
  • Спусте 1
  • спусти 3
  • спустила 1
  • спустили 1
  • спустио 1
  • Србаља 1
  • Срби 1
  • Србима 1
  • Србин 1
  • Србина 1
  • Србину 1
  • Срблем 2
  • Срблих 1
  • Србљем 1
  • срвале 1
  • срдачна 1
  • Срдачна 1
  • Срдачни 1
  • срдачнијем 1
  • срдачно 3
  • срдачном 1
  • срдупинаст 1
  • Срђ 1
  • сребра 1
  • сребрна 1
  • сребрни 2
  • сребрнијем 1
  • сребрно 2
  • сребрној 1
  • сребром 1
  • средовјечан 1
  • сретна 2
  • сретно 1
  • сретнога 1
  • срећа 4
  • срећан 1
  • срећна 2
  • срећни 1
  • срећнијој 1
  • срећноме 1
  • срећу 3
  • сркање 1
  • срнемо 1
  • српска 3
  • Српске 2
  • српске 3
  • српски 5
  • српскијем 2
  • српско 4
  • српскога 7
  • српском 3
  • српскоме 1
  • српскому 4
  • СРПСКУ 1
  • српску 3
  • срушити 1
  • срца 12
  • срце 27
  • Срце 3
  • срцу 16
  • срчити 2
  • ставно 1
  • стадо 3
  • Стала 1
  • стала 2
  • стало 3
  • стан 1
  • станац 1
  • становала 1
  • старали 1
  • Старачац 1
  • старачац 2
  • старачко 1
  • старе 2
  • старешине 1
  • Старија 1
  • старија 4
  • старије 2
  • старијега 1
  • старијој 1
  • старином 1
  • старјешинству 1
  • старо 1
  • стародавна 1
  • старој 1
  • старом 1
  • старости 1
  • старца 1
  • старци 1
  • старцу 1
  • стаса 2
  • ствар 2
  • ствари 2
  • створени 1
  • створење 1
  • створио 2
  • Створца 1
  • стврднуто 1
  • сте 3
  • стекао 1
  • стењање 1
  • степеницама 1
  • степенице 1
  • Стефан 1
  • Стефана 4
  • Стефаном 1
  • Стефану 1
  • стигао 3
  • стигло 1
  • стигне 3
  • стигнути 1
  • стигнуће 1
  • стида 1
  • стијег 1
  • стијегом 1
  • стијена 1
  • стијене 1
  • стијени 1
  • Стисне 1
  • стисне 2
  • стисну 1
  • стиснуто 1
  • стихије 1
  • стишало 1
  • Стјепан 3
  • Стјепана 5
  • Стјепановој 1
  • Стјепанову 1
  • Стјепаном 1
  • Стјепану 1
  • Сто 1
  • сто 5
  • стои 1
  • стојати 2
  • стоји 1
  • стола 1
  • столове 1
  • столу 3
  • Стон 1
  • Стона 2
  • Стоне 1
  • стони 1
  • стоној 1
  • стону 1
  • Стону 1
  • стоструко 1
  • стотина 1
  • стоту 1
  • стравичне 1
  • стравични 1
  • страга 1
  • стража 3
  • стражанин 1
  • стражарница 1
  • страже 1
  • Страже 1
  • стражи 2
  • стрампутица 1
  • страна 5
  • странама 1
  • странац 2
  • стране 25
  • страни 1
  • странје 1
  • страну 5
  • страсти 1
  • страх 2
  • страха 2
  • Страхиња 7
  • Страхињи 1
  • Страхињу 1
  • страху 2
  • страши 1
  • страшне 2
  • страшни 1
  • страшну 2
  • стремена 1
  • стријела 1
  • струже 1
  • струка 1
  • струке 2
  • стубе 2
  • студена 1
  • студеном 1
  • студенца 1
  • ступ 1
  • ступа 4
  • ступао 1
  • ступати 1
  • ступац 1
  • ступи 10
  • ступила 1
  • ступили 1
  • ступим 1
  • ступио 2
  • ступити 3
  • ступиш 1
  • ступови 2
  • ступовима 1
  • ступу 1
  • су 152
  • сувишна 1
  • суд 1
  • суда 1
  • судац 1
  • суди 1
  • судите 1
  • судити 1
  • судњему 1
  • судрљане 1
  • суза 4
  • сузе 7
  • сулицама 1
  • сулице 2
  • суморно 1
  • сунашце 1
  • суне 1
  • Сунула 1
  • Сунце 1
  • сунце 4
  • сунчани 1
  • сусједа 2
  • сусједе 1
  • сусједима 1
  • сусједству 2
  • сусрела 1
  • сусрео 1
  • сусрет 4
  • сусрета 1
  • сусретала 1
  • сусретао 1
  • сусретљивост 1
  • сустучити 1
  • Сут 1
  • Сутјеске 1
  • сутон 1
  • Сутра 1
  • сутра 5
  • Сутрадан 1
  • сутри 1
  • суха 1
  • сухога 2
  • суху 5
  • та 2
  • Та 2
  • Табор 2
  • Табору 3
  • Тад 1
  • тад 4
  • тада 3
  • тажи 1
  • Тажио 1
  • тај 3
  • Тајна 1
  • тајна 5
  • тајне 4
  • тајно 1
  • тајну 5
  • така 1
  • таке 3
  • такијех 2
  • Тако 10
  • тако 43
  • такога 2
  • таласе 1
  • Талија 1
  • талијанску 1
  • Талије 1
  • тамашити 1
  • тамјана 2
  • тамјаном 1
  • тамничаре 1
  • тамној 1
  • тамо 6
  • танана 1
  • танане 1
  • Танка 1
  • танке 1
  • танки 2
  • танкијем 1
  • танковита 1
  • танкој 1
  • тасту 1
  • Татара 1
  • Татаре 1
  • Татарима 1
  • таштине 1
  • твога 3
  • Твој 1
  • твој 4
  • твоја 9
  • твоје 10
  • Твојему 1
  • твојој 2
  • твоју 7
  • твоме 1
  • твому 1
  • твора 1
  • твори 1
  • твориш 1
  • тврда 1
  • тврде 1
  • тврди 5
  • тврдијем 1
  • тврдијех 1
  • Тврдо 1
  • тврдога 1
  • тврдоглаво 1
  • тврдоглавост 1
  • тврдој 2
  • тврду 1
  • тврђа 2
  • тврђавама 1
  • тврђаве 3
  • тврђи 1
  • Те 1
  • те 188
  • Тебе 2
  • тебе 8
  • Теби 1
  • теби 9
  • теготе 1
  • тежак 2
  • тежњама 1
  • тези 1
  • теклић 2
  • теклића 1
  • теклићи 2
  • телал 4
  • телали 1
  • телалили 1
  • Телалио 1
  • темеља 1
  • тенану 1
  • тепсија 1
  • тепсије 1
  • терезијама 1
  • тетику 1
  • тетку 1
  • тече 2
  • теше 1
  • тешка 2
  • тешке 6
  • тешки 5
  • тешко 7
  • тешкој 2
  • тешку 2
  • ти 181
  • Ти 6
  • тијелом 1
  • тијем 1
  • тијеснијем 1
  • тијех 1
  • тиква 1
  • тимору 2
  • тирјанин 1
  • тискању 1
  • тиснуо 1
  • тиснути 1
  • Тиснуће 1
  • тисућа 1
  • тиха 2
  • тихе 2
  • тихо 5
  • тихој 1
  • тишини 1
  • тишину 1
  • тиште 2
  • тиштио 1
  • тјерала 1
  • тјеши 2
  • тјешитељица 1
  • тлапња 1
  • тлачи 1
  • тлима 2
  • тмасти 1
  • тмастијех 1
  • тмастом 1
  • то 166
  • То 25
  • тобоже 1
  • тобожња 1
  • тобом 5
  • товјелу 1
  • товјерна 2
  • товјерне 3
  • Тога 1
  • тога 13
  • тозлуци 1
  • Тој 1
  • тој 9
  • токе 2
  • толедски 1
  • толика 1
  • толико 8
  • том 4
  • томе 15
  • тому 14
  • торби 1
  • точи 1
  • тражи 1
  • тражила 1
  • тражили 1
  • тражити 1
  • трајала 2
  • тратини 1
  • трацима 1
  • тргне 1
  • трговао 1
  • трговаца 1
  • трговина 3
  • трговине 1
  • трговини 2
  • трговину 1
  • трговци 3
  • трговцу 3
  • треба 6
  • требало 1
  • Требиња 3
  • Требињана 2
  • Требињу 1
  • трен 1
  • тренутак 1
  • тренутка 1
  • трепавице 4
  • трепти 1
  • тресао 1
  • тресе 2
  • тресем 1
  • тресла 1
  • третија 1
  • трећа 2
  • трећак 1
  • Трећи 1
  • трећи 2
  • три 41
  • тридесет 2
  • триста 2
  • тројица 2
  • Тројица 2
  • Тројици 1
  • троношцима 1
  • трпиш 1
  • трпјело 1
  • трпјети 1
  • трпљење 1
  • Трстено 1
  • трстика 1
  • трубље 2
  • трхолио 1
  • Ту 16
  • ту 21
  • туђе 2
  • туђијем 1
  • туђијех 1
  • туђин 1
  • туђина 1
  • туђинци 1
  • тужбу 1
  • тужно 1
  • Турака 3
  • тури 1
  • Турке 2
  • турнира 1
  • турниру 1
  • Турцима 1
  • ће 303
  • ћелији 1
  • ћелију 1
  • ћемо 7
  • ћете 1
  • ћефалија 2
  • Ћефалије 1
  • ћефалију 1
  • ћеш 6
  • ћу 9
  • ћуд 1
  • ћуди 5
  • ћути 1
  • у 536
  • У 63
  • убава 1
  • ублажити 1
  • Убој 1
  • убојица 1
  • убраја 1
  • уведе 3
  • уведи 2
  • увелича 1
  • увести 4
  • увиђам 1
  • увијао 1
  • увјеравам 1
  • увјерен 2
  • увјерио 2
  • увриједу 1
  • увукла 1
  • Угарке 1
  • Угарска 3
  • угарске 2
  • Угарске 2
  • Угарски 1
  • угарскијем 2
  • угарскијех 1
  • Угарскога 1
  • Угарском 1
  • угарску 1
  • Угарцима 1
  • угасити 1
  • углавио 2
  • угледа 1
  • угледала 1
  • угледао 1
  • угловима 1
  • Угљеша 3
  • угоднице 1
  • угодници 1
  • угодно 1
  • угостиће 1
  • угризао 1
  • угризе 1
  • Угрима 1
  • Угричић 1
  • Угричића 3
  • Угричиће 1
  • Угричићи 1
  • Угричићу 2
  • удаље 1
  • удара 2
  • ударају 1
  • ударао 1
  • удари 3
  • ударила 2
  • ударило 1
  • ударити 1
  • удивљење 1
  • удијели 1
  • удијелио 2
  • удијелити 1
  • удијељено 1
  • удовица 1
  • удовице 1
  • удомила 1
  • удомило 1
  • удомиш 2
  • удржао 1
  • удри 1
  • удуне 1
  • уђи 1
  • ужежене 1
  • уживала 2
  • уживали 1
  • уживам 1
  • уживање 1
  • уживати 1
  • Уз 3
  • уз 53
  • Уза 1
  • уза 6
  • узађе 1
  • узак 1
  • узаном 1
  • узвеличао 1
  • узвиси 1
  • узвишене 1
  • узвишено 1
  • узвишенога 2
  • узвраћало 1
  • узвраћати 1
  • узгој 1
  • узданице 1
  • узданицу 1
  • уздање 1
  • уздаси 1
  • уздахла 2
  • уздахло 1
  • уздахне 2
  • уздахнуо 2
  • узде 1
  • уздиже 1
  • уздржање 1
  • уздржао 2
  • уздржати 1
  • уздржи 3
  • узду 2
  • узети 3
  • узима 2
  • узме 4
  • узмножи 1
  • узнемирио 1
  • узнио 1
  • Узорита 1
  • узорити 1
  • узоритому 1
  • ујака 1
  • ујести 1
  • ујио 1
  • укаже 1
  • уклонила 1
  • украј 1
  • укресао 1
  • укрца 1
  • укукуљену 1
  • улизица 1
  • улици 1
  • уличицом 1
  • уља 1
  • уљегли 2
  • уљезе 2
  • уљезу 2
  • уљести 1
  • ум 2
  • умакли 1
  • умакну 1
  • умију 1
  • умилно 1
  • умиљате 1
  • умиљати 1
  • умиљато 4
  • умјетник 1
  • умоли 1
  • умом 1
  • умр 1
  • умро 1
  • унакрст 1
  • уништио 1
  • унука 1
  • уоче 1
  • уочио 5
  • упали 1
  • упасти 1
  • упиљила 1
  • упитају 1
  • Упитали 1
  • упишите 1
  • уплести 1
  • упливом 1
  • уплитала 1
  • уплитати 1
  • уплиће 1
  • упозна 2
  • упозорио 1
  • упокојење 1
  • упоредо 1
  • употребио 1
  • управа 1
  • управи 1
  • управитељ 1
  • управитеља 1
  • управитељу 1
  • управљаш 1
  • управо 3
  • упре 1
  • упријети 1
  • упрла 2
  • упрли 2
  • упрло 1
  • упропастила 1
  • упути 4
  • упутили 2
  • упутио 1
  • ура 1
  • ураде 1
  • уради 2
  • урадила 2
  • урадили 1
  • урадило 3
  • урадио 2
  • урадити 2
  • урадише 1
  • уре 1
  • уредили 1
  • уредити 2
  • уресе 1
  • уресила 2
  • урешен 2
  • урешена 4
  • урешену 1
  • ури 1
  • урличе 1
  • урнебесно 1
  • уродити 1
  • Урош 16
  • Уроша 23
  • Урошем 6
  • Урошу 6
  • Урсула 8
  • Урсуле 2
  • Урсули 2
  • Урсулом 1
  • уру 1
  • усиловао 1
  • усколебао 1
  • ускратити 1
  • ускрисити 1
  • услишао 1
  • услишати 1
  • услишена 1
  • усмрћивање 1
  • усница 1
  • уснула 1
  • усопљен 1
  • Усоре 1
  • успомена 3
  • успомени 1
  • успомену 2
  • успоредо 1
  • усрећи 2
  • усрећио 3
  • усрећити 2
  • усрећиш 1
  • уста 2
  • устане 1
  • устао 1
  • устати 1
  • устаће 2
  • устезања 1
  • Устравила 1
  • устрављеној 1
  • устрајни 1
  • устреба 1
  • устресем 1
  • устресла 1
  • Устресла 1
  • усудио 3
  • усудиће 1
  • усуђује 1
  • усхићено 3
  • утаборио 1
  • утажи 1
  • утажила 1
  • утажио 2
  • утажити 2
  • уталожио 1
  • утаначио 1
  • утаначити 1
  • утварао 1
  • утвора 1
  • утврдили 1
  • утврђена 1
  • утврђенијех 1
  • утискују 1
  • утишао 1
  • утр 2
  • уфа 1
  • ухвати 2
  • ухватиће 1
  • Ухватиће 1
  • ухо 1
  • уходама 1
  • уцвијели 1
  • уцвиљена 1
  • уче 1
  • ученицу 1
  • учи 1
  • учили 1
  • учинила 1
  • учинило 2
  • учинио 4
  • учитељ 1
  • учитељи 2
  • учитељица 1
  • ушима 1
  • уштрб 1
  • ушуљала 1
  • Фабијан 7
  • Фабијана 1
  • Фабијаном 1
  • Фабијану 3
  • фебрар 1
  • фебрарић 1
  • фењера 1
  • фиљугама 1
  • фиљуге 1
  • фине 1
  • финој 1
  • Фра 4
  • фра 8
  • Франа 1
  • Франческа 2
  • Фратар 1
  • фратар 5
  • фратри 1
  • фратру 1
  • хала 1
  • халка 1
  • хаљина 1
  • хаљинама 3
  • хаљине 1
  • хаљини 3
  • хаљину 1
  • хану 2
  • харан 1
  • харна 1
  • Харни 1
  • харни 2
  • харно 3
  • харност 5
  • хаха 1
  • Хаха 3
  • Хвала 13
  • хвала 9
  • хвале 2
  • хвалимо 1
  • хвалио 1
  • Хваљен 2
  • Хелиј 1
  • Хелија 1
  • Хелије 7
  • хиљада 1
  • хитар 1
  • хитри 1
  • хитро 1
  • хладне 1
  • хладнога 1
  • хљеб 2
  • Хљевна 1
  • Хљевну 1
  • хода 1
  • Ходао 1
  • ходе 1
  • ходника 1
  • хору 2
  • хотио 1
  • хотјела 2
  • хоће 10
  • Хоће 3
  • хоћела 1
  • хоћемо 1
  • храброга 1
  • храм 7
  • храма 8
  • храму 1
  • храстове 1
  • храстовине 1
  • Хрватска 1
  • хрватски 1
  • Хрватској 1
  • хрватском 1
  • хрватску 1
  • хриди 1
  • хрисовуље 1
  • хрисовуљу 2
  • Христа 1
  • Христољубивоју 1
  • Христофор 2
  • Христофора 3
  • Христофором 1
  • Христу 1
  • хрле 1
  • хрли 1
  • хрнути 1
  • хроме 1
  • хропљење 1
  • Хтио 1
  • хтио 4
  • хтјела 1
  • хтјели 1
  • худобе 2
  • хули 1
  • Хум 1
  • Хума 1
  • хумске 1
  • Хумскога 1
  • Хумској 2
  • хумскому 1
  • хучу 1
  • Цавтат 1
  • Цавтата 2
  • Цавтату 1
  • цакла 1
  • Цанканар 4
  • ЦАР 1
  • Цар 36
  • цар 66
  • цара 42
  • Цара 9
  • царе 1
  • Царе 10
  • Царев 1
  • царев 2
  • царева 5
  • цареве 7
  • царевине 1
  • царево 7
  • царевој 1
  • царевом 1
  • цареву 9
  • царем 2
  • Царем 2
  • Цариграда 1
  • Цариграду 1
  • царине 2
  • царица 19
  • Царица 3
  • Царице 2
  • царице 3
  • Царицеју 1
  • Царици 1
  • царици 8
  • царицом 2
  • Царицу 1
  • царицу 9
  • царска 1
  • царске 3
  • Царски 1
  • царски 4
  • царскијем 1
  • царскога 1
  • царску 5
  • царства 6
  • царство 7
  • царству 4
  • Цару 2
  • цару 25
  • царује 2
  • цвала 1
  • цвало 1
  • цвате 1
  • цвати 1
  • цвијетка 1
  • цвијетку 1
  • цвијећа 3
  • цвијеће 3
  • цвијећем 4
  • Цезар 1
  • Целивај 1
  • целивају 3
  • целивали 1
  • целивање 1
  • целне 3
  • целнула 1
  • Целнула 1
  • целнуо 1
  • целнути 1
  • целује 1
  • цигла 2
  • цигле 1
  • цигли 1
  • цигло 2
  • Цијела 1
  • цијена 1
  • цијени 1
  • цијеним 1
  • цик 3
  • цједилу 2
  • цјеливање 1
  • црвен 1
  • црвене 1
  • црвеној 1
  • цревље 1
  • цревљице 1
  • Цријевић 4
  • Цријевићем 1
  • Цријевићу 1
  • цркава 1
  • Црква 1
  • црква 4
  • црквама 2
  • цркве 24
  • Цркве 7
  • цркви 8
  • црквица 1
  • црквицу 1
  • црквом 4
  • цркву 11
  • цркнуо 1
  • црковна 1
  • црковни 1
  • црковници 1
  • црковном 1
  • црна 5
  • црне 3
  • црнијех 1
  • црно 3
  • црној 4
  • црном 2
  • црну 2
  • Цукни 2
  • чадор 1
  • чадора 4
  • чадору 1
  • чапре 1
  • час 19
  • часа 6
  • часак 1
  • Часна 1
  • часна 3
  • часне 2
  • Часни 4
  • часни 6
  • часник 1
  • часника 1
  • часници 1
  • часно 1
  • часној 2
  • часному 1
  • част 7
  • части 8
  • частио 2
  • частити 1
  • чедно 1
  • чедо 1
  • чезне 1
  • чезнуће 1
  • чека 12
  • чекају 6
  • чекао 2
  • чекрк 1
  • челенку 1
  • челика 1
  • чело 4
  • чељад 1
  • чељаде 1
  • чељади 3
  • чељустима 1
  • чему 4
  • чеоник 2
  • чеоника 2
  • чеонику 2
  • чеп 1
  • чеса 1
  • чесме 1
  • чесминова 1
  • чесници 1
  • честита 6
  • честитају 2
  • честитали 1
  • честитања 1
  • честитање 1
  • честитијем 1
  • честитијех 1
  • честитку 1
  • честитога 2
  • чета 2
  • четверо 2
  • четврто 1
  • Четири 1
  • четири 6
  • четом 1
  • Чешће 2
  • чешће 3
  • чија 1
  • чије 2
  • чијем 2
  • чији 1
  • чиле 1
  • чили 2
  • Чини 1
  • чини 2
  • чинило 6
  • чиружик 1
  • чиружика 3
  • число 1
  • чиста 1
  • чисту 1
  • читав 1
  • читава 1
  • читаву 1
  • чишћахан 1
  • члан 1
  • чланова 1
  • чобо 1
  • Човјек 1
  • човјек 6
  • човјека 3
  • човјеком 1
  • човјечанскога 1
  • чува 3
  • чувај 2
  • чувајте 1
  • чувају 3
  • чувању 1
  • чувао 1
  • чувати 3
  • чуваш 1
  • чувене 1
  • чувство 1
  • чувствовала 1
  • чувствовале 1
  • чувствује 3
  • чудеса 1
  • чудила 1
  • чудиле 1
  • чудили 1
  • чудио 1
  • чудити 1
  • чудно 1
  • чудновате 1
  • чудновату 1
  • чудом 2
  • чудотворни 1
  • чуду 1
  • Чуј 1
  • чује 7
  • чујеш 2
  • Чујте 2
  • чују 2
  • чула 1
  • чуло 1
  • чуо 3
  • чупа 1
  • џенар 1
  • џенарић 1
  • џердан 1
  • џердани 1
  • Џивка 1
  • Џиво 4
  • Џиву 1
  • џидијо 1
  • шаке 1
  • шали 1
  • шаље 1
  • Шаљем 1
  • шаљивџије 1
  • шапатом 4
  • шапне 4
  • шапнуо 1
  • шапћу 1
  • шатор 1
  • шебеће 1
  • шездесет 1
  • шемлучи 1
  • шест 1
  • шета 1
  • шетука 1
  • шећу 1
  • шибику 1
  • шикарје 1
  • шиљак 1
  • шиљаст 1
  • Шимун 4
  • шимшировине 1
  • шимшировином 1
  • шиника 1
  • Шипан 1
  • Шипана 1
  • Шипану 1
  • шипањске 1
  • шири 3
  • ширила 1
  • ширити 1
  • широм 1
  • шитковија 1
  • шитковијем 2
  • шкакљиво 1
  • шкакљиву 1
  • шкар 1
  • шкару 2
  • шкопицом 1
  • Шкоротић 2
  • шкргутне 1
  • шкрипцу 1
  • шмигнуо 1
  • шпањолске 3
  • шпањолској 1
  • штака 1
  • штаку 1
  • Штампа 1
  • Штампарије 1
  • штап 1
  • штетовало 1
  • штету 1
  • штитац 2
  • штити 1
  • штитила 1
  • штитио 1
  • штитцу 1
  • што 102
  • Што 4
  • штовао 1
  • штогод 3
  • штопелице 1
  • штује 1
  • штуца 1
  • штуцаш 1
  • Шубића 1
  • шулаком 1
  • шуља 2
  • шуми 1
  • шумовиту 1
  • шушнути 1
  • шуштања 1
24770 matches
 њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем 
љела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да ник 
ion" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза 
е нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале ц 
ито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника. 
па</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “  
 и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} 
дократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој 
ликога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано 
га <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединц 
, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од оно 
премљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ 
ен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица 
/> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јан 
весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу 
аља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано  
 оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако пр 
ка у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути  
} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи... 
 задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на ври 
добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албре 
у уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се 
твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Шт 
 царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовје 
{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, прип 
не и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниж 
огољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрест 
воје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав  
х ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној  
, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљес 
ше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици 
9" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањ 
 гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ по 
, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и 
„Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђ 
еље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспат 
е ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепа 
 доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те  
есједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла кру 
 у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>С 
 Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни  
е...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да с 
Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задр 
ад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да  
убровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је  
зи.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама влас 
дио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати:  
 Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од с 
"124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као мил 
ва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и  
 баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно пр 
ћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубр 
се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> < 
ло и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у 
ају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Ме 
новату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичн 
 да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S}  
 је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као 
 је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котро 
дабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизаб 
те, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунц 
ије најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угар 
Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" 
омке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни 
тража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на к 
ежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра  
ле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ 
 низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гој 
тне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други вла 
ркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од с 
провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се б 
бичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенц 
своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па ј 
ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети 
, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежа 
о слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и призна 
ешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге б 
тску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи свој 
ело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, ч 
>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од лов 
" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кн 
во поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кће 
} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана 
и угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји п 
низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је  
устињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово 
..{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех 
ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту  
е, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као сли 
 је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, глав 
и, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, ј 
ла су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је моли 
огла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље нез 
 онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојев 
о доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјер 
ор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо ц 
из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако 
мањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је га 
Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два 
 и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Мил 
/hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S 
 чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак  
 Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом г 
ету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће т 
ана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој 
лави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— 
ђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетк 
р га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје прови 
оника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јунач 
} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара  
а, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — 
емаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар 
ити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Ду 
 под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наш 
 ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" />  
 глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио д 
лавом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон сврш 
илога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога 
цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плашт 
а!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“ 
отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у вели 
улама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци принос 
орској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Де 
ао рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас б 
а од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бе 
ром.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златај 
нога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише  
} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето  
ра, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све по 
 и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зеле 
ошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хо 
 да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ро 
Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина  
ли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастир 
кућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећ 
ори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разго 
 куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свј 
евјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар 
е, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљат 
казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је  
на, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле ц 
ан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Х 
ао стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и 
љицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је  
 узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гој 
шировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је пр 
е Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина,  
ти у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако  
ве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар:  
и је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави 
Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво ду 
 с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну;  
арој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе з 
ле властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> 
 ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>тов 
огибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је  
рцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је  
ти онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{ 
е Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине  
лгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је  
кала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављ 
бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су 
разговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти власте 
уго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво к 
каће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувиш 
{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је 
у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И  
иси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није  
е женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископал 
Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шк 
те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је 
може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за 
 диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Л 
реко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спас 
еће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гл 
јанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са зап 
роша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је,  
..“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још је 
говина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ 
телу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, д 
 јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у п 
а осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукаш 
оре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, 
 часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости 
а овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Про 
ладару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је  
 јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви нар 
.“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одвед 
и божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује  
ашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје 
и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А ви 
сак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Ж 
.{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — 
рста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво оби 
 прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећ 
на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на  
 Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан доб 
ке планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Пок 
 службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед 
кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, д 
 мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране вели 
ијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у св 
ћије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира  
да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није  
уху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се ди 
 Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Д 
одали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа ј 
ца до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се на 
, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти 
довољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе 
мјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред 
...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепш 
 рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Јед 
леменита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво  
аје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, шт 
емена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гл 
рце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме гра 
 десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Б 
 светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Мле 
ечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разгов 
онила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза дру 
} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Ца 
умскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="3 
бра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми с 
авада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и б 
у постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечн 
е се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника  
 на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда 
слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане  
ве кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радил 
р Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великоду 
ам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор дав 
 погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од чо 
отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач... 
 неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на су 
топелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="4 
лио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе 
вијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благосл 
дарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Ур 
ављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Репуб 
ре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: св 
ака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на не 
ачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве при 
>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јунач 
бро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве 
 до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом,  
рда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, удар 
ју за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични ј 
Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан п 
атрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је  
Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубр 
ути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, шт 
безно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зача 
} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мј 
до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од 
је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера 
вен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући в 
ожанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у им 
ља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, д 
{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковч 
ика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи 
прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одма 
ровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса 
ик служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима  
даницу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства,  
омене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла 
p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi> 
 у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од о 
 Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину 
има), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одреже 
S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. < 
ст сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да н 
 и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фаби 
ер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; 
у гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздр 
р Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је  
на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех д 
и хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Ст 
 гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} Н 
ако на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада нај 
јетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у  
жац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није  
ана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је 
нути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају 
, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехо 
.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у  
 те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитат 
овчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића,  
атом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из дале 
нудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар  
 Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно  
бави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог оја 
има и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“  
е, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је д 
иљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но  
аставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике г 
ресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у окл 
и поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у нев 
 постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама  
струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила 
је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама ј 
 па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и пол 
стом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници с 
на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицо 
ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} 
укашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине 
!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi 
ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и 
мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као про 
Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лиј 
обовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се 
у, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пуч 
ога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред 
им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за  
ра), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњани 
тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; 
сти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелен 
ти у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, д 
да зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето 
чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и  
 то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца  
земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјерни 
S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — г 
 прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да  
а коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на 
прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особит 
 Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права  
ду пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не да 
у доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с 
ј је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се за 
н, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку сре 
и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене 
ати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да  
 чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша 
е, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би 
 не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, по 
 на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима 
дарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе вл 
љу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{ 
разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му оз 
 се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уреди 
ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ов 
оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу прек 
него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али 
 бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми 
, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше свет 
ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима  
с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, 
до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упит 
ати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И п 
 помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и преда 
е велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља д 
 је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зет 
сти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут ист 
бро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} С 
ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам,  
ач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вије 
ајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шк 
 стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S 
, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жи 
ди Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће б 
одоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном 
бровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале су 
ијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много  
 растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и  
стом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислил 
ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сест 
ер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње на 
е тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вје 
е знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ —  
еливали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени 
оји је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прва 
ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити,  
е позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овак 
 једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех ве 
 окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да с 
вор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone uni 
ре је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Дак 
а прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, 
ном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем 
иједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може разл 
само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој р 
д њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име  
ила величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слав 
обом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мисл 
м својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно  
Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од  
 страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање  
, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње 
е не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам вољ 
шу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана  
 даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још др 
це.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што 
али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свије 
цу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војни 
ћа, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати сво 
јем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се прис 
ру: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трго 
 поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели  
12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табо 
бивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били с 
о се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе  
 — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен ча 
Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“  
.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га вл 
сам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Ели 
но не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха 
не уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достоја 
га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је 
абри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манасти 
јеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато пр 
добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опа 
 <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао 
ине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељи 
м!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све 
покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св.  
кругла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то  
.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити ц 
..{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине 
 “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и ф 
тати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране 
Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дј 
ила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиј 
 Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, к 
еко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type= 
аси.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, ок 
ори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна  
словио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерн 
о приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на бр 
ва потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине! 
младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа 
{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и  
у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освану 
у се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила д 
овник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с 
јех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне по 
раду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{ 
е небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом 
ри Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана 
и сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S 
рат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>поса 
благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На о 
, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> мор 
да, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу 
.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена с 
вора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни ко 
афа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске царе 
ве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је 
ијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак  
абука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога  
тла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубров 
 Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега сви 
ротовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на раста 
ричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га не 
је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вј 
овачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властел 
лечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по н 
ојом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невје 
ада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се н 
боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а 
ње големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на твр 
 печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S 
д довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На П 
ље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и  
ричеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Кр 
, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом н 
е бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много вла 
вештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа власт 
им да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слобод 
је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рам 
 нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве зго 
ијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову с 
{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена 
илог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину 
ијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш о 
ео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно си 
 — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, мно 
моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубр 
{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне 
ни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и го 
 крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастир 
силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од б 
станка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махр 
а.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња. 
!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледа 
 Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству при 
тога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлаш 
арака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца  
е, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љу 
ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена к 
 располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија 
рион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сањ 
и праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве мо 
ну тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако ре 
р дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао 
 би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах  
 срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести 
в. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га св 
 ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце 
. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом 
, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости с 
 Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш  
г те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вј 
биљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Д 
ио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи 
и, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. 
 Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из 
нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и ос 
е, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће зна 
/> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на та 
их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и  
 се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је проб 
ије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добр 
Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручиц 
рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — 
га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће  
чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио 
цу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то н 
изнају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се 
урцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под  
искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с  
а јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су т 
тио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Вла 
ику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту 
вљу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра 
биљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах прилож 
 ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb  
а!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине ство 
ску, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенст 
 анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико  
е оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се из 
овитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља 
 мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, 
нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану  
ве племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за  
ли се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и на 
ћа, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од доб 
 — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang="la">Per mult 
 душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особ 
и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мје 
дличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само дв 
 напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије  
им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко 
мо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је св 
о кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез 
агословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанствено 
то си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" / 
о се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му преси 
оту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: —  
рпску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те  
атити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од те 
 иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ 
е знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си и 
 ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето дум 
рими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се во 
удјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити 
ћ из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, 
мчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник а 
оге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што ч 
лови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свог 
рао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош,  
а пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла  
а и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Ел 
колић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је 
га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властели 
ђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли 
а пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: 
д дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па ш 
ко тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњ 
ашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што 
ноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер т 
пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пан 
мах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Ни 
 здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли преб 
наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем  
one unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије д 
 врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S}  
 талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите с 
 Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним 
и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изне 
 силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} На 
р ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви до 
 милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати...  
 и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чуве 
 бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља 
но, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем по 
увао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{ 
 Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју  
ојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невј 
је и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацр 
ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисн 
бица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „ 
зала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што 
освјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он  
сти овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матк 
о, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи  
лавића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми бил 
осједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду 
а,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их с 
,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напр 
у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухват 
вољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога 
е придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са сво 
з богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части с 
 се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он  
 Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега  
 му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Др 
аљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb 
овачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крст 
а дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бур 
ти са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — 
дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и го 
круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром  
но зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: 
И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гле 
 тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо  
ву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, о 
 „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ћ 
ошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто 
 Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који 
 што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу у 
да, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што  
ки и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који  
 Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Вла 
<p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо 
ану, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. 
ио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на 
омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „до 
 стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама 
 оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била  
ољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на ту 
усто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прв 
е Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни по 
} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сад 
а колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљ 
...{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је 
 ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="11 
ем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и  
јко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихоро 
тале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде и 
аве ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара 
“ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободн 
 И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} 
вица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудр 
 двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, т 
ивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој 
понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! fuori di  
тноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни ви 
 ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе  
ма обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијеков 
..{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио д 
 јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су пра 
о људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас љ 
троманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и  
аци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те 
ори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакра 
ао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати  
 увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Н 
 младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод  
е не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми ср 
се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади д 
екао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у 
овјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумо 
 знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати 
кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали до 
дуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царск 
о би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био с 
а низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто цар 
е још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац. 
тниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Св 
пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, н 
рода.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S}  
о стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљ 
се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се 
даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала 
гледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару 
..{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и как 
 хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те  
{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезо 
ик, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити с 
одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одј 
 се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико ору 
сијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње н 
 на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а 
подичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Пог 
" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље 
у Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> 
оспод:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да осл 
о је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој го 
иш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: 
ваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ос 
х благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но  
е видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисар 
илгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два з 
 кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, је 
сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску кр 
ласи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукаши 
ди нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешил 
не, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пр 
уј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ 
доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња 
ниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша  
ост од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чу 
мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати 
ову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, ма 
елина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу  
, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави вл 
пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане 
радова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића 
ике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и кор 
д Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе,  
ам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену  
ех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српс 
запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње,  
, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но ј 
ли сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли поб 
ирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је б 
ле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа 
вице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао в 
ржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац,  
шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољ 
еле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О 
, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њив 
га човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, пос 
ножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је спо 
е, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у кра 
ен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је на 
аписао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се  
блике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, 
жца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Бог 
а; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару н 
у пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева сл 
...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у оч 
 И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је 
и цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомен 
 протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у д 
е на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пре 
јех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдј 
ест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула у 
 хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вје 
 на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и о 
ав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се покл 
зглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је  
инчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом гос 
ословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом  
де, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — 
из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Н 
, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те ред 
аоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властел 
а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, бла 
срет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештен 
р Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разгов 
нешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели 
 покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство  
оћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштр 
аће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десн 
ух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позл 
станској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госп 
 да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одри 
 па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња  
Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S}  
а Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је об 
ра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Катале 
теним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благов 
"SRP19011_C11"> <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весељ 
думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу 
стина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и  
 те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић 
вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац  
налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На с 
ло се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери ра 
ријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освет 
женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала  
о Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабр 
 упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће 
аво на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а са 
ња.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душ 
сет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му дес 
народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто 
а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерко 
лију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому нара 
вника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди 
младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна  
шу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој  
 се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно 
је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјер 
о се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долази 
ве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с 
љство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и сам 
је за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам ми 
ове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мј 
ко не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ћ 
ерја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, 
угијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко 
ника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га 
хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, 
 то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се доврши 
овачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени  
е казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је н 
а свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Д 
се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада 
инић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестр 
овољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне ј 
Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената 
ти, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раск 
е онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује св 
..{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не з 
ам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко  
ла господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па  
обили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан  
а завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од 
арић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је  
ениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Мар 
ако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од н 
: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји н 
ћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пусти 
кнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету 
Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елиза 
м сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с 
дислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је о 
S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпо 
чкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно ли 
ма божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем вла 
асном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе  
ња, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S 
присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, До 
ико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, п 
ениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, г 
а бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из  
ву; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до мл 
ити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено  
мања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њези 
а ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу 
ди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војс 
а позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кит 
а госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се о 
а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте 
ладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је  
ена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити,  
, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на  
е онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су 
нути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угри 
аш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три 
ичала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и к 
 Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи  
жавна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лука 
ик се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут в 
ка, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="c 
чкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало д 
ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у 
ријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзир 
комо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владај 
е поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске 
лада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало 
 и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу 
ијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове  
романић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зо 
спи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника 
ца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађ 
едати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити У 
арево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „ 
 светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и 
дора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му  
то ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем 
4" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу гр 
а, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од 
и запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{ 
ужика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кра 
роји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао  
стора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар 
и, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi 
све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од сил 
ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и сви 
ва свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братско 
Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало ист 
ћи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће 
рска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихв 
га“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S 
Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри 
око стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, 
м сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе  
ају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони 
срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће усл 
кашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напоко 
а, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе  
 много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Мар 
ана</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, 
е Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из бо 
ћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хах 
ер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у пит 
е Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима 
апаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије та 
 то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља уве 
 је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе др 
оспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути шт 
кама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га к 
осе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас м 
атовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из  
поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи ча 
 добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, вра 
 Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече 
ешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија  
абета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и 
о Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У исти 
е мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била к 
екати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Л 
рна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине.. 
и је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не м 
, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да чест 
 ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се т 
кве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="c 
 складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се  
pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му  
му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути  
е добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створи 
то проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је 
. и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам д 
цити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама вр 
ка, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те  
уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кн 
и, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво 
опом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако прогов 
рекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало  
ј долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпак 
т истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер на 
на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизаб 
га друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мил 
аго и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На ово 
 рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати  
у златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и њ 
е повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb  
а, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер 
 трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, 
 гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слобод 
све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, в 
„Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дан 
ржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи де 
о као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљан 
ом осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу зн 
то се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубро 
па, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли  
акарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вра 
и, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с проз 
љају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> приск 
да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће з 
ладар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива 
и је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепи 
е, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Хри 
ставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фра 
о на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а  
нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели 
Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су  
тић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Д 
 властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер 
а час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ С 
о ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, ка 
да Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ 
ру: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго 
ше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђ 
ведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко  
 господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети 
 n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није бил 
и цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову об 
е, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си п 
и пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la">Mors tua, vita mea!</f 
же ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владик 
лин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш  
 што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као и 
д је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила с 
јио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи о 
и једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа 
На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку 
илога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све  
масти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S}  
а ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Б 
чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне ба 
удио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета  
дједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми не 
укла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. 
Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и  
 путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио по 
а, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књ 
тисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ћ 
="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је 
се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога 
м руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По 
азао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик,  
о посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, как 
тир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној  
а угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била  
немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с М 
Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св.  
ластеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најо 
 да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, 
а кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, 
тлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља  
 о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а д 
бровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога 
ахињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану з 
 пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је 
клисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прам 
 части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утв 
њик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S 
 у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога наро 
году да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свије 
 Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му  
 је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио поре 
 манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" / 
а јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз сло 
о црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} С 
b n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца кра 
ају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијел 
 од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Ел 
шћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за  
 посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов... 
идио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве поро 
умиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркв 
ницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архи 
наја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклиса 
 Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољс 
Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве 
молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна  
има. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће 
е.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве 
то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Св 
се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се м 
басекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситном 
и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођ 
лакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле запл 
ам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову 
о ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за  
убровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синк 
не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, 
р је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци д 
} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им с 
ао да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове 
, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у приј 
е стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати  
е је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси го 
ила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, 
 печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у  
 у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпа 
а дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не б 
скога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уро 
 срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти так 
 тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане) 
ти, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп крш 
златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље раз 
бу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господ 
ну и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије  
 био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} 
да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на д 
ање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Вла 
огло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда б 
јела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато ру 
n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња 
ебирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што 
рце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или није 
: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али  
ем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и влас 
ака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за 
странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао дос 
бар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом ск 
, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не мо 
ама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слобо 
оско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до 
2" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га  
вјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред ц 
вета књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо  
гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ Н 
тажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исп 
 „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека  
доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, д 
једи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за 
 Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погл 
осанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту 
 уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И т 
е за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине,  
ије ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно 
о жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепа 
ђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{ 
 нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан стра 
, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему оне 
ао оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то  
 <front> <div type="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књи 
ни и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калп 
 Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке 
, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама 
овници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пр 
па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога х 
Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ет 
да Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бен 
епублике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а 
аке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жубо 
ужице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата  
атајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витао 
аговјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Ло 
Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако  
/hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загр 
ем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Нека 
и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море  
и.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила. 
по уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од  
.; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ен 
{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровн 
о с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цви 
 ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти  
нах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а 
 је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с 
у све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и 
шу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем 
 око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од 
е с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле к 
и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и  
 истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабет 
урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача  
естано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је И 
ицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града  
пјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице  
а; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и 
а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милос 
 мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу поглед 
ледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и мла 
ни од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на би 
ја мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто  
ад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе  
ала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чува 
стом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црве 
ру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да  
пископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрен 
море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајн 
ало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се 
 народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина  
о је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза  
езинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба  
 канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, 
мбра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и  
мучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене 
 да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, 
 да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на в 
е допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео  
те само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... 
 храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дво 
е провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелино 
 свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар  
оји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне 
нука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито 
 њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а т 
 која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од 
а си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе  
е, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Ита 
то се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и 
 мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на служ 
де лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји  
естано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико. 
су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, 
Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о  
и је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и љ 
ји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је би 
бније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} 
же нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Сл 
творене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насми 
} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учите 
.{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста 
дски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, к 
аталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То т 
могући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди 
ља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала са 
д тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о му 
пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да с 
онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урс 
валило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој тр 
а на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој ц 
ругу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од  
онице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечн 
 <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60"  
 би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по 
 градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске 
је Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и над 
лисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као н 
га ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града  
м никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је мило 
 му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S}  
великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сј 
 за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина 
 без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар ве 
 писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријат 
ром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретно 
Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у 
рку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост гр 
бустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици приј 
веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отиш 
ознато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом  
и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово  
име се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни  
стом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поп 
е 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а 
кретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi 
ога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, д 
а некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Ву 
ла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето доне 
ем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено 
че цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, а 
ј проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, п 
о више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу  
илости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер 
ш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те с 
дите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајк 
ти им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Ц 
е гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је 
 Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда та 
„Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не о 
, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од мо 
ком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некак 
иједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у дво 
ако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашт 
амо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао  
и Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога  
е ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Вла 
 големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога 
 као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, 
 је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом  
народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у исти 
ао да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд п 
о се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минч 
ацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у нај 
за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјел 
лио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала 
ије знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Д 
ку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уход 
удила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и 
о не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Робе 
и, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што 
 у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник 
је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. 
а <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљив 
ири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с кој 
је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се у 
 ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и п 
 стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драг 
није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И  
сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у  
тановала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па да 
ићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Боса 
послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињ 
 нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те г 
ло, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а  
га дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он ме 
 Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упу 
ријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Прови 
о апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Се 
оље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и ов 
да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари вој 
на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада д 
ри разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би м 
Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али з 
.{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрост 
 Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мај 
ца — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни ка 
 ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати 
стелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела 
у и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лука 
ју златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјес 
ухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је б 
лећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није до 
м орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с 
 божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дја 
невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кит 
ложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими 
пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико перн 
ком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођ 
рво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к том 
hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измије 
јем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је  
 све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато  
 се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној з 
 на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке  
убровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у с 
терију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетени 
: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици при 
кву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без  
 добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и 
у ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањ 
ски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио  
му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па та 
вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету. 
у хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у ј 
иш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име 
и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на о 
ажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ 
а ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару 
срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и обл 
нар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити  
гу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно м 
о да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац ка 
њену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога коље 
то мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до т 
у сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да  
р вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и п 
а навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњен 
 па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка пород 
ијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је 
 број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан  
ликодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичај 
елико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се по 
ело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote 
а мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република с 
је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на  
онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву 
буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на п 
и како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубр 
те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјек 
ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справ 
оположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје 
— „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за 
е да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не ви 
че бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше. 
ива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су н 
оморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла.. 
ди из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на  
е на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, 
адор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на 
чно није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувај 
 пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала 
ри, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море с 
рајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад 
гричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је р 
а то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи  
у на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тв 
банову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић 
i>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђав 
... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане 
 косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{ 
памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нем 
гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо ми 
зини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица  
 доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, к 
мена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом пота 
екрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах  
о Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне сл 
хов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је поз 
и чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко  
ја у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — П 
и глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво св 
ло у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда 
устиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подиг 
и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, мали 
боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца С 
ора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="subSection" / 
 кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетл 
а да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је 
га <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин  
о очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи 
 постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вука 
му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети пр 
не Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у им 
.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога 
 окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спуст 
то у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божј 
 складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод 
 божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе:  
 Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Бла 
не монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши не 
вети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,< 
l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> < 
сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икон 
еке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима  
води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе п 
Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос 
аку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути  
ара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће за 
благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ 
на еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћ 
на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздрав 
, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и је 
 и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда 
 нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке обла 
р од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад  
за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оста 
будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем 
 је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га 
 Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном при 
а Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у  
тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а 
рије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар,  
праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје 
ара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованн 
 <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на  
ад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз  
ели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три 
 задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем по 
онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: шт 
ом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, 
ава слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је  
Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари,  
згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом.. 
{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ћ 
 Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој 
питали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S}  
 чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Дома 
а витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Б 
ску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је с 
опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије < 
 два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стје 
је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељств 
е Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Ву 
 ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевск 
о...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>сви 
је вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фрата 
м, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Ду 
ој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена  
— „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти 
дроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јаст 
а Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету з 
 само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га 
немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још  
рдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се о 
вети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у неср 
е дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" />  
дно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало с 
анском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се  
сти позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су  
а презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Бил 
 би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> 
коп ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пр 
 А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођаци 
твицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула цар 
ако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти нед 
 што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишц 
тво за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара 
ијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе  
сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом 
м цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у ро 
шена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те м 
к гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништет 
шку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити г 
еска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека 
р привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико  
је браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је 
божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и  
ијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од ми 
ијатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, 
 баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмн 
уди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и оста 
била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама  
удска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на на 
} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" 
ица на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај  
звраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову  
ко зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и м 
нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни 
 је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он 
 ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пре 
о је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац вели 
дати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Сла 
ијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и стар 
је доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“  
Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S}  
има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост,  
 о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достој 
у, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А  
и тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, кр 
 боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} К 
 учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени 
овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, и 
.“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — 
ла је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок  
на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказу 
лаве, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и с 
ихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и  
ли царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока с 
му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам ср 
бу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевој 
те, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божј 
ма сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако ж 
ори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијет 
 на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се рот 
третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi 
ит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Влада 
своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи дом 
грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско поди 
 потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је  
ед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српск 
упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој м 
 кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гле 
 То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабож 
ужити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у ј 
ћемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коц 
 и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу 
з њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље 
утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао 
 и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, так 
га и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су  
овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необо 
а јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око к 
 нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је 
е цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије 
, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровни 
ве је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздра 
 царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођ 
{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад г 
ки трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бив 
 очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Сл 
е свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У  
 одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) сол 
и се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шула 
торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо  
ла Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но е 
га <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана е 
етића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Ни 
био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет н 
 Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога 
ћима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га уј 
талену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанс 
тио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госп 
арода, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је  
 је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклић 
</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружј 
сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“  
.{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо 
ако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо п 
те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче  
авјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољ 
не Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому 
аром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царице 
божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи др 
жбу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била срет 
ајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна 
обростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Ча 
ане су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлиј 
ру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а д 
о слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина,  
ладога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе м 
ијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке вла 
га сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде  
ти колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на ка 
нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце 
ло и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао 
b n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и  
они се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе 
рце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је кле 
жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој  
 тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и див 
ећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем б 
еда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво реч 
танка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од 
 Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамј 
!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркв 
западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира  
дарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме поди 
 у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту т 
ова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ 
тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лије 
 и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Ц 
, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — У 
е и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао 
 вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручни 
вање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају  
ешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти. 
никова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пр 
 испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — По 
еном и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као  
есла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у  
 гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погл 
бину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, и 
 а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; 
} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му с 
оса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио ц 
аноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на је 
воје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонил 
освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, 
хиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој  
ице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра в 
у.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа,  
ићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само с 
 тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Ник 
а апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је 
рци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone u 
и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ  
у данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме ј 
и се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дак 
ком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми 
итимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се 
в. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је к 
 вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А ар 
 једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов  
млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и остал 
иш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а 
ојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} 
ер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све  
најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуст 
сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје 
ро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне  
Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог,  
од заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на 
 те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћан 
истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и 
нако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукаш 
: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило 
три Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела 
 да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а 
бољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дје 
а...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио о 
у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, запл 
руга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бо 
и!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ 
 ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, 
а овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ 
 пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће ца 
око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише п 
земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за  
ји, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S}  
ен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти 
ика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за т 
адике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И ј 
 да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме с 
uli, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се ок 
тац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и  
ра... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар н 
и са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера. 
ела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њ 
роговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да б 
 отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутиј 
ило пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио  
лава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој мило 
о питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и 
S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је 
 Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царст 
е превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спо 
 источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољ 
а с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Бож 
 Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила  
оспода, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на рам 
 поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{ 
акљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога се 
на само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су  
род свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете К 
/l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друг 
н, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут зд 
 обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; н 
је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" 
ер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и зав 
избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамн 
 се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Р 
к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија 
му Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије  
иће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уз 
е <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то 
копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаћ 
о спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слобо 
цу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе 
 „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу ни 
ко ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другом 
а му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мис 
 наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесјед 
ти, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако  
а), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, 
 на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале влад 
 а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровн 
кијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех с 
њега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, г 
бровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће н 
у тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри 
4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје с 
ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „По 
S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и 
 рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју доб 
е вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до иск 
а Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукаши 
а кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровни 
је знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од ми 
о срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удоми 
зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде прав 
е би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му п 
бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, п 
аре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не р 
 викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чува 
сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерн 
преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност од 
 прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастир 
е су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окуж 
е законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и 
е пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили,  
ако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјет 
с...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало мл 
ти оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Б 
неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докл 
349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре го 
ет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само 
едјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњани 
бре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику н 
нову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, За 
без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и пр 
оспођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица ла 
мила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а с 
није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила  
мјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила по 
сна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брж 
ка на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан 
и трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правије 
га пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти  
ва римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стон 
{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвиј 
 је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо 
у, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех 
Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није има 
Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погл 
ати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усниц 
 властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Млад 
жевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
рскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се к 
што одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у св 
дружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јунач 
ад Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на ко 
 напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори  
с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око 
села домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу,  
ји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна х 
 и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у з 
војој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не з 
фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три 
 с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> П 
е по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да 
 Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S 
е стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет годин 
 далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на т 
 пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни  
ого властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босанс 
ак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бј 
жно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је  
еби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде  
о како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Пр 
, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико узда 
огу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на 
ди Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову на 
а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен 
, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве п 
атинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, т 
два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S 
 стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову пре 
а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type= 
а вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је р 
а пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за  
то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узе 
куљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано клик 
ули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а 
коле.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се г 
дјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро 
стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а виш 
оли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион у 
ео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је град 
ко Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово  
јешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитал 
е муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је сва 
гловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била вел 
ра и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити 
ега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује 
 Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три 
стави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наред 
ластелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисар 
воду Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у 
пско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете  
милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славније 
ено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа власте 
S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, н 
ихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за 
ери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјер 
дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена 
није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Репуб 
ају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властели 
ине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је  
је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је веч 
, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена 
ном Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо  
а и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ —  
оспар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед  
</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, н 
tone unit="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати 
ли, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и ст 
као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању наро 
, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље п 
мислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине  
ме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је  
ропадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој  
ељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово,  
пасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех свети 
Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рог 
з на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка,  
} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша,  
ило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племен 
смо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна  
здрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да в 
е горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки 
овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прост 
е ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо 
оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац,  
јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као  
о ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасн 
змишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што  
 гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица  
придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је бил 
и, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Мар 
ве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није би 
ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како ј 
и же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни к 
знала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крст 
олико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће г 
оље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном п 
C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш ч 
етачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div  
, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се ниј 
сједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је са 
 на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је  
драви госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згр 
ома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити 
 <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех г 
ти златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрост 
.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, о 
 промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Кон 
ић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем  
отоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружил 
ладике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетл 
уда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубр 
мјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S 
ониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпа 
То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се  
лгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — 
м, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи  
 црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Све 
а Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевој 
 сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином. 
славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам до 
икога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх  
ка ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да ве 
н пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој зем 
а толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину 
 се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз 
град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кн 
смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ 
мећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио пос 
ељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинс 
патица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске з 
ки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна в 
ико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу  
јем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе 
т, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљ 
оме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје св 
 молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у дру 
еби, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне 
ду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у при 
е урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубр 
дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу 
 слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашћ 
..{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Ду 
иоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни  
арево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да поч 
ли ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо те 
овљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је сва 
ик ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; 
спот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у  
 када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се 
и је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј д 
Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на о 
: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помис 
рену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и пом 
ице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки 
у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом,  
 Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање 
аш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, а 
туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и д 
вести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у 
ост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали 
“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ 
уго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" / 
 на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благос 
ему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љуб 
 ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора 
о код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, 
— „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свије 
 а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Сл 
оји чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек,  
ом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ћ 
овима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у рук 
јати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је 
шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка 
ад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојал 
ети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, н 
аспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, ка 
рене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пре 
011_C3"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је с 
 Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Ду 
м.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се 
ћ, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, д 
 бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S}  
остиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} 
.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Св 
енешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n= 
а и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће 
ој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, ј 
ој властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није н 
Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од 
 миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, 
адовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: 
својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево коље 
а није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому  
 доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећ 
у, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{ 
јеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју 
дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Г 
ју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“ 
а те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему 
ту доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Д 
невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стр 
год буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пр 
зина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога В 
о рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога  
а тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела 
 у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће,  
ци и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је 
ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили  
бра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — 
а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вуч 
свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карл 
бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема  
е слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех 
; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напоко 
Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сес 
е цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му ј 
 да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе,  
еизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом зви 
а освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитниц 
у и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све т 
е у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех  
 и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да зак 
“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Мило 
 бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се 
, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и ман 
нда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А 
{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна ж 
е стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањић 
госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је  
је, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало 
 мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за 
ему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља С 
 <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“< 
поду <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем про 
 грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их ис 
Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани  
адосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} 
вци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се 
 часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће  
да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам прем 
 каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред та 
ада Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S 
и вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандол 
е, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазит 
, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом 
аван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохо 
Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Вл 
м свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и  
хвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене 
аравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, к 
 потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитнико 
ада Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Репу 
"59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је н 
зите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било  
тво с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и докле 
адесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она т 
средњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци пр 
ости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свет 
 каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом ка 
свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ С 
та ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека је 
ике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углав 
 Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак п 
а се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А  
ше је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и м 
ахвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те! 
ијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је  
м и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Сла 
ођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на п 
"subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери  
нате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба 
атко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љ 
је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — К 
доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као  
ам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" / 
те су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И го 
риложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми 
од њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли 
огоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те  
} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ва 
вота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега,  
, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, 
, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу 
карић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорит 
 муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и 
вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако спора 
ојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека  
омињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена  
 остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако 
 буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони сви 
о.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син к 
Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у м 
рсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле при 
кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољ 
 се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога  
тажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипо 
ама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је 
 по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесец 
— и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Ба 
овом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој  
ћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће  
е срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му 
Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојч 
 моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља ускол 
има.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је 
о на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је ж 
ли посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с 
алији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа ко 
он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи 
о Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго кр 
 кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстор 
па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} 
да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши о 
 докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће 
уваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте н 
мена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике С 
а...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у  
то тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тј 
 и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ћ 
и на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отар 
мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће  
а смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да 
Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правов 
ој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на 
орио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, 
ку, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному поп 
убљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Мо 
прије османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, 
ша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики  
оћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку за 
...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клек 
 настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочит 
си и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Добр 
е се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити. 
жје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору ка 
арства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнег 
 — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о д 
штеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави к 
 посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку дал 
динама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен 
што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гар 
ајбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша  
је кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, д 
Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грц 
е то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске  
езгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој ч 
адике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама с 
Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Стра 
јати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће б 
града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} 
нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „ 
сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне  
али смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је 
„Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млета 
и, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде 
 путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царс 
ом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је уди 
и мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута 
чкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се 
шао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују 
 потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати 
 всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и пос 
и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властел 
Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не па 
н и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и п 
клисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, з 
роду.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми  
 Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану же 
 финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu"> 
д Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, 
ровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{ 
а огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У  
а, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, кој 
мо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш ш 
ва десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у с 
ом и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Републи 
ри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата с 
од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст 
одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се  
а и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Го 
е мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успо 
у Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвје 
 су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах 
ну величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: —  
дин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...< 
му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи 
днијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елиз 
елича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровник 
не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалеч 
штењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече:  
јијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кн 
еди нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type=" 
 достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори:  
вору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају 
 Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красил 
рекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила 
S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни  
ца за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и покло 
тијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника... 
у, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владича 
 не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја  
 „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Вл 
 Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале госп 
сује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне 
Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ов 
виш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе  
вената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешк 
окровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинц 
а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особ 
 од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с двораним 
да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S 
о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он 
да града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан н 
алевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог пож 
о да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизн 
ма се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути  
овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено  
бави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је је 
поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републ 
ица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже крен 
ике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, 
а властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два дух 
Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и пр 
 буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт 
ан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је 
<hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} 
јехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и он 
о дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија 
видности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лук 
 крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поно 
Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у  
грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а д 
обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... —  
 је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина 
а, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кр 
не честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубље 
 ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Ов 
оп Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенств 
љено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин:  
ић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања  
ијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси  
ији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјел 
ред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лоб 
ета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, др 
о црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орланд 
вори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешк 
ће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош ј 
јева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му  
i>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у  
кве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте памета 
двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у т 
о пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине 
а ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свог 
 које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце 
с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања 
и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се та 
едра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају 
ле свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да н 
ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у како 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њ 
ле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је преко 
ез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n 
о ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</ 
Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити  
етијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад 
и сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому  
ило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је прем 
 су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби до 
цане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи,  
СКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВН 
а је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, 
о из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; 
ене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово  
е на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок прис 
 сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу 
..“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио  
поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три 
ка још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије  
е уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господ 
, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће ш 
прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду 
д овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мил 
на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се 
о, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па 
ца у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом  
неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико 
 своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, б 
знио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти м 
ару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Никол 
вдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио св 
 али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и 
 Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува  
 думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је  
 кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о  
 је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опак 
матрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинил 
 родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га сре 
д сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње 
би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пу 
лиме Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах 
 нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али  
 лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сје 
ка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{ 
"la">veni, vidi, vici</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писм 
вника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред с 
лене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је има 
, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је вели 
 бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије ј 
а!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би т 
 у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјет 
 не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стостру 
е твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је 
љен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, 
ке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће  
ења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S 
амислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу,  
ада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатств 
о што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слобо 
 онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако по 
 свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас ву 
смјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва 
олица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда мл 
 му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата,  
 слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој  
и округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ  
</quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене  
или нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство 
 јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} 
говори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и 
ови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да  
 регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: 
{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке 
pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да  
ћу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору д 
вонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Ма 
 је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уре 
мо слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на  
лајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони сви 
ледски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" />  
тника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велик 
оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаб 
бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту зе 
ора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и 
 преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не  
 и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, 
на, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <miles 
 кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно 
, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако  
 По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличи 
ој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да т 
сминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уреди 
јетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром 
р Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору бу 
оника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град.  
ество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да 
ени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душан 
 unit="subSection" /> <pb n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умје 
id="SRP19011_C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостој 
 стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитери 
да и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу сла 
итељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља ј 
у прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Н 
 n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републик 
е на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам 
вади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дуж 
о, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоограф 
водобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у сто 
 уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав  
 Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поно 
 дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и 
 лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави к 
S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се 
опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Б 
есницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда ву 
 се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на кра 
<pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је к 
е, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, к 
инком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — 
ро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима 
ону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојије 
 те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувство 
те водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на полас 
ке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на п 
тни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ри 
не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква бе 
азличитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што г 
 — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену  
сници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже 
мљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по 
д се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да  
истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још ј 
арака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter"  
мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Је 
те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Ст 
 у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила р 
е самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</h 
си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} 
ћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимир 
арима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, 
исаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој  
ана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша 
е, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прел 
а се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У т 
ила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Д 
пска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета  
ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благород 
оле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве 
 открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погл 
о хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увија 
и му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископе 
 душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубок 
и ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва  
на а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но ст 
 је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је  
ра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмасти 
 Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћ 
 дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом да 
ио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{ 
таро Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Мо 
 Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри в 
е завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у  
кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на ово 
остолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми  
ви и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово п 
ника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за  
свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад оста 
оспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјер 
оишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставит 
 да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће ј 
не пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ 
" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да 
 Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница 
 је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помисл 
 своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога  
рж’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено ис 
 вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у г 
е Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју 
 прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у и 
 љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац 
стварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твој 
 своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе м 
ти града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ 
сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем  
 од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Го 
пелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" 
 свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу н 
ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице 
 па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угас 
 разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама  
да Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдј 
 отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти,  
 бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито 
и — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доб 
онути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господск 
у су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од с 
би да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, мн 
јијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћ 
и уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу,  
, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љуби 
ице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се 
, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Бог 
се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да риј 
јека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина 
ему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер  
прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче  
вај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владају 
окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људ 
равље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Спом 
и, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они сп 
нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у ца 
 божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, п 
 под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Не 
во говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно  
стојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће при 
упи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко  
 то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{ 
 луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стот 
 нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако ј 
одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев 
ђену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад 
ити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар кр 
еба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буд 
дравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> < 
 Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојс 
поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршит 
Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У д 
.{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио  
оспода у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} 
причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter 
да Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је тргови 
е у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајт 
о се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблаза 
пе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Бо 
ром босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад 
поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се ниј 
слови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме прим 
ј трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{ 
рикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану 
га Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и 
стине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је 
 цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољ 
га ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрсти 
аштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па  
"subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубро 
 остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, д 
 мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пут 
се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапато 
де огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровн 
у славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему на 
а на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељс 
рин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три  
ћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и сви 
царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати пра 
е и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је 
три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем 
а би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. 
има, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само п 
и како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град  
оста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{ 
 и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем 
уго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане бл 
{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине,  
и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, 
ти помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је саша 
с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је,  
по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори по 
кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“  
ада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</ 
мислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој зе 
ћије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљеж 
си под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан 
једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој цариц 
ом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S 
љ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благосло 
ара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не с 
ламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружит 
ар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу ник 
част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бо 
дњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиеписк 
мна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој г 
а јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Мо 
 властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је  
език се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштов 
ио му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача,  
м оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи та 
, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој сво 
ојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали. 
а, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једн 
 оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, вели 
езао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — Т 
бито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити цариц 
која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ прогово 
је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и  
ди се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван  
ници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све 
ј честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозн 
има, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма 
ица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отим 
риступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом ко 
робудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној куп 
 је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са ст 
дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па  
 су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Нијед 
 с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли 
амостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зн 
“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задово 
 у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влад 
Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна  
цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а би 
 преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То ни 
оворио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је 
ио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хв 
р, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је о 
а ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S}  
рагутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Ст 
забете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница насто 
 поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, 
ладислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву 
ђа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи гос 
лужбу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију 
ије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега град 
х, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, ч 
и је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане 
ци насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Пок 
вску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца 
 се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватови 
ерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} З 
 а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су 
Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога гр 
ојој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ О 
 три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и  
ели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиеписко 
 опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодуш 
ијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење репу 
на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико 
м на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с н 
! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доб 
рковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од  
де на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабран 
 све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до пра 
 справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем  
поде Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, пл 
исмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно  
бровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе власт 
 посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за  
со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиеписко 
тник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњ 
и владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан с 
мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћ 
ло по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији  
 потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустит 
у положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари 
ичанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенатор 
 би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељс 
вала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете мо 
 окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу,  
 красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колик 
да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама... 
ика!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Г 
 штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, кој 
 праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и накло 
тарали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а са 
оја је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра власте 
азумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до  
лободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога  
љубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на 
га вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не 
ву молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целн 
нијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричи 
оставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем 
туповима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стиг 
и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду  
ех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb 
огом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али 
тез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењ 
једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, 
нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту 
 госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав стра 
учна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш н 
ом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзв 
узео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђа 
јетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће п 
четић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св 
ву цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да 
ико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb  
х премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечић 
 као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисв 
жева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике 
На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био о 
у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо двор 
це, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У 
коп и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{ 
ат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко  
су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вје 
како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово,  
упити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем х 
во нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бив 
жели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Л 
д дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе  
мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке н 
о оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, д 
"32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко  
их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако  
нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост 
и златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру з 
, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а 
ушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово пи 
ем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска  
 ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га доч 
и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога д 
не и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велик 
кашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога 
, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></h 
<pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач  
еде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима цари 
ру Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бен 
 у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватско 
ио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особи 
шана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим  
 година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак 
најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам  
о ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе ј 
сподичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведр 
 благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Де 
 милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а сам 
спода по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом 
рце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није 
му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолск 
рно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочека 
ло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S}  
 златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом 
а, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, 
ић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красн 
ди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио 
а и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и 
јмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на други 
иш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чи 
 слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом с 
 у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а т 
ваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дја 
"47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином С 
ајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на  
“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказат 
рама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лу 
хиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар:  
прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благосл 
анку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш 
ави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „До 
Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне  
је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још с 
га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља 
весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила с 
 ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру < 
ковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мал 
од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије ца 
на млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гоз 
арства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачк 
презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге с 
е, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, глед 
икола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве с 
а попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принц 
 моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мо 
„Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Влада 
тати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо н 
убљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56 
ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причат 
кијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их и 
 ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају вл 
 се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone uni 
{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упу 
 Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им 
а Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и  
астио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пу 
па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми 
до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захум 
орда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела с 
у омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије,  
и поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} 
јепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копрен 
о леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ  
рви пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у ба 
 могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута  
напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да 
, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Влас 
ји је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота,  
а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као  
бинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноник 
е и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду До 
оега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из 
е до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други власт 
n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало см 
шало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесм 
но било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... он 
зу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, д 
ини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на  
 те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камил 
вааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и 
свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник 
то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће  
милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и п 
а, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећ 
it="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на мом 
, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни да 
 добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошен 
 шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио с 
и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манасти 
иепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“. 
мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се  
о древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па ост 
маља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклис 
поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој  
асти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Наро 
ију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у  
нама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста  
Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су 
нако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права сл 
м иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хо 
. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан ра 
о изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех  
је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамј 
 би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао 
ике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби д 
 одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелог 
устучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену дол 
ољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијет 
 /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет  
 порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју  
ости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до тр 
нуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавил 
високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која 
ни ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тр 
ком у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Г 
 чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о  
 На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а д 
head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијет 
епублика и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па  
ао нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио гр 
ницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусре 
кола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се пом 
ама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојено 
ио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна в 
једила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, 
вак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз 
 сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, 
сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво  
ивијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе,  
ословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ћ 
пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце раствар 
 потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се л 
на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њишт 
а на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударај 
</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога,  
га дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијет 
о на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинул 
ојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао н 
ија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви ст 
апет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а о 
ику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи 
, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свил 
илан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем 
 три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз б 
еш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе од 
р Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај  
ојнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне гл 
рни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша  
 смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S 
 Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то  
аље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина 
ишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, как 
а Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на г 
ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу  
ј је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{ 
етно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љуба 
 особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена  
е, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све глед 
на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града 
 двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онд 
 Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи р 
вала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је цариц 
аче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога вла 
: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако 
сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој 
единици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе 
обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром вла 
вому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти  
ам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекат 
 моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости пр 
 да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека 
а града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихв 
лава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага 
 онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми 
ушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и сам 
 И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала 
 неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће преко 
е растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице 
е буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педес 
, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева  
адору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S}  
олази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, је 
јина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења,  
сио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није ора 
есеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у 
), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника 
 и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S}  
има мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће ж 
 остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архие 
а би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, т 
b n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, п 
он, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору 
жина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и  
та рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, 
ad>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у цр 
ан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да то 
те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром про 
о нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранит 
нежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између ве 
 те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна м 
а градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S 
лизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думни 
 руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти  
 привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле 
арији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, 
Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n 
и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и ур 
 да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало неш 
грлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога 
но крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна дум 
ву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном 
е, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права 
ије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе 
опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велик 
е кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ки 
мама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бис 
ује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак ни 
>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi> 
тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св 
бито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одл 
 свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рука 
 нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држ 
нути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић М 
а Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам би 
 ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља 
 казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски но 
ли ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слобод 
а сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом.. 
младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi>  
е низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банов 
— „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити 
душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рај 
кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и р 
 поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва  
</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути  
е пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најуми 
 и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и во 
 вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ 
ешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној ра 
 свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицам 
Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали 
га, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Б 
зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер И 
ему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре 
кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узим 
ликими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</forei 
ом враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, в 
ревија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Из 
вак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега п 
није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ 
ња, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злого 
жи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне с 
НИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1 
 густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царств 
е у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кн 
ица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макн 
е се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отар 
ме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S 
 у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да  
 Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гле 
 и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљ 
 се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и насп 
ти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а 
и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав 
 ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по р 
а ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне ос 
клисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије 
{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број 
окон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на ње 
овић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе 
њу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњач 
.“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико  
уначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе,  
сту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сје 
а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свиј 
отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења! 
лика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не  
 за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога 
ику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровн 
ене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла п 
 преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима ов 
и бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледа 
о вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток  
У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ< 
ана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S 
тујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад ј 
дном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цр 
рама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, 
ра...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњс 
тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјева 
оље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијеп 
и се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обр 
 Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одав 
војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи 
о прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опам 
, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псе 
 вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак с 
 човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоник 
 Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} П 
 те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај ч 
ужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрн 
ао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трго 
д цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Ду 
 Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, 
ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гле 
у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрим 
јатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе  
некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруб 
ић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владај 
напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запри 
 пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклиса 
оспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано чести 
а се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придоб 
не....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, муд 
ицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најже 
г да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће 
Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустил 
 на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете 
цу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ћ 
а над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српс 
риказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева дво 
пути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ћ 
 орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до трис 
вор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се оп 
ну и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржњ 
Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш  
копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин  
 благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весе 
ући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{ 
вјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; н 
 имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те  
да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепави 
ом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звије 
омовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво с 
пи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдач 
 из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n=" 
 но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедри 
 господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разв 
 крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је п 
искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и  
ја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је св 
ио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу 
 доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се не 
гово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... —  
е му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у зла 
и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег 
стелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О с 
 души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и ус 
мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Сла 
ога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су п 
} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опе 
о син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чуд 
к, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било 
S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђел 
на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он  
кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су влад 
S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на 
а истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам 
 Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џи 
о крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично 
стао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети 
езаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није  
о је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог д 
ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворов 
бору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div 
 коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и  
 скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, о 
и својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хор 
 рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као П 
ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник  
м, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечн 
увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Влас 
у да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету  
о први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То 
ље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она  
/hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистија 
басјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове св 
га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га  
, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала вла 
Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом ху 
 заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослобо 
љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето приври 
ш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дуб 
упи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а  
ства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократор 
 што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје 
скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“  
што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а 
ричек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{ 
куцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Б 
е, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио с 
а господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени. 
 у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију 
ју успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Б 
ме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прст 
расан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била пр 
етић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и ом 
судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обила 
ке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и виј 
оклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева не 
о јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и 
, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пје 
о постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на об 
дужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, 
испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да 
ти, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио  
 — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном —  
нац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла 
ом ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, позд 
о се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окрије 
а и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у 
, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини 
о.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као крив 
е био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова 
ојом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није вој 
 пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} П 
е Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не  
лад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара< 
ну бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту 
д честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отреси 
е ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако 
е у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и не 
днога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања ос 
 твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени му 
и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој о 
иче; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи 
. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије  
осне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући г 
 годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обу 
га Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицо 
 цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће  
нски.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на ли 
уд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница,  
ке оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <p 
ари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124"  
мна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће дов 
жу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни  
а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу  
ата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад и 
 све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{ 
 ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљуга 
 <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да 
кује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеос 
чно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској 
с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири п 
 весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама < 
уља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим сл 
од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двор 
ко за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела:  
це</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчети 
не цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито заста 
а би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа  
тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би  
 Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша  
 властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type=" 
у, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Ц 
нога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да с 
} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити покли 
убровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Пон 
 се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио ш 
им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге 
е по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те пон 
н Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад ј 
 и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље д 
 круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпит 
 Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, бу 
, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет 
цу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша б 
с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, 
, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она  
е као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се  
аустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кл 
, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цре 
аведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у ш 
амолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, 
допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Бог 
а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с биј 
но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напо 
 истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цар 
 ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, је 
 из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину 
, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бис 
с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S 
мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућнос 
ј је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дозна 
ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се 
ника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца 
 ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом пок 
 дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — у 
ађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех вис 
 гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко 
ви: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће;  
га ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и оста 
а <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали  
астелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како бољ 
ју...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, по 
пицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S 
камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће 
тога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће  
ер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то  
кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чет 
високу је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустини 
оман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{ 
не... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се  
е, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и 
hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су јо 
пањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена сам 
 рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царск 
 Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се зап 
гу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путн 
.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Ка 
етнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезе 
и с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брад 
ревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа к 
ти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и  
о шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пер 
т може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго 
коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, рес 
о ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли  
ју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега пле 
ју заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, ка 
{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с б 
ити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је  
ј огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре  
“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке,  
овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Ок 
и Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиро 
елнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће н 
а Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и  
се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазв 
та, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељс 
у, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри  
, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима  
цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петр 
 ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но не 
отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на  
 поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фаби 
 су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то 
као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери  
 се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам  
ладар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ пр 
нирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:l 
глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накос 
га града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, 
ox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, 
рли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Д 
ox populi, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти 
водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и по 
>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и п 
ах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и  
уцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} С 
за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци  
јехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа  
и су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов ман 
 мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као  
дио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! fuori di peri 
асти!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео н 
е ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватов 
ем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио 
оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади ка 
е окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинк 
ас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кн 
мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — 
под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу 
ане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „З 
ало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца. 
Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жа 
окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јунач 
блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји,  
шин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље  
 стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постан 
о: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а м 
дике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато.  
у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића 
S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пуст 
и, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. 
као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се доврш 
 час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Слав 
и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјал 
и лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити ов 
он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркв 
чнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њ 
а у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране 
 се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријет 
 опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодам 
да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз 
јевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола про 
се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпар 
а.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да б 
а, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио 
 ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити 
ликијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почет 
 брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је 
а дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи  
 намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погл 
испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио с 
гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стон 
 просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из 
омања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан п 
пископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живи 
ему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао  
ешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је б 
о и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Сла 
 готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па  
аде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному ст 
њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно  
ткупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти 
 једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" 
>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да с 
више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> 
ио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</ 
остаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу,  
 броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш ј 
 на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанц 
стир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам  
о прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај гра 
 владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није н 
Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климе 
 ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити 
и мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на да 
ницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли  
I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке 
стао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="1 
ги стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмје 
ао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на да 
ло тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особ 
: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која ј 
} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тишт 
.. — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бан 
је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се  
, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у 
дин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи 
 скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па с 
роша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кн 
 је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио,  
стир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Сл 
 а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророку 
иступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с  
ликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, 
ли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога И 
гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао В 
ако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је поги 
о ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац  
да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни 
епублике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица 
у Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозн 
 банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле  
рима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да 
ута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се гос 
и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И 
лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица п 
, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер 
 ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви  
а глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме по 
 ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстови 
 свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млет 
p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој  
ња дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ниш 
а Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и с 
 олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море  
 да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему  
јех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијева 
 и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога 
ицом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на т 
цваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилик 
 ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и и 
ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, в 
дијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем,  
Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ 
а она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} В 
о полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапа 
раснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и  
 говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога д 
ну у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар  
 а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час зн 
иложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале  
вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по сту 
 и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећ 
е на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захум 
аришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу царев 
 Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те по 
 она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук зави 
овориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрос 
 даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поз 
имо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Л 
та II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе д 
11_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодо 
лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће 
pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петк 
, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi 
пановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Б 
ка Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуб 
 рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас бож 
, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра 
лић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је д 
ула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Ми 
о Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а д 
нали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властел 
 ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви  
оја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар  
l:id="SRP19011_C10"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисвети 
Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити  
онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша 
ао жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па  
Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панат 
е кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем 
же се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гл 
мању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубро 
овника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако  
 Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Ка 
 па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке 
сједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо м 
— и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не 
 <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко  
тој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прила 
таријој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш при 
остранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас —  
 имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна б 
е је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надв 
зите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би 
е и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град 
ине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" 
вијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Мат 
обиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вр 
амо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те 
 да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први  
готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и г 
ђе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у т 
 владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаниц 
иљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; 
личе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се б 
те Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом а 
до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пун 
аноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37"  
инудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, банов 
 свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и кр 
у: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику  
 да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога ца 
ве ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељст 
ећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не м 
ња Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име о 
га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку  
едао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни 
у водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир о 
, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да  
тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, 
 - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе  
о од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Тре 
града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи к 
ви се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со  
уди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала 
мску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Сн 
а је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их 
дахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз т 
оге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi>  
ко ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а ка 
је моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се 
не земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и град 
 руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа  
и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу,  
ресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да 
јем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тре 
 прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племени 
ницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола  
је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreig 
једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang=" 
авјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св.  
на, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име цару 
 три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитал 
и на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти је 
е их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
нике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанског 
здржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко  
зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div>  
ао што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и крис 
у и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не 
рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му 
од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и ве 
 што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву  
з пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога ц 
илно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћа 
ровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих  
однога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз сви 
доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјерни 
рахиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихв 
зба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице  
ндрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Реп 
 Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републи 
слуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глуп 
ода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда 
 је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у њего 
 части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијећ 
 — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда 
о калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb  
не некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин про 
 жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти 
де, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи 
мислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је 
{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А 
остио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
колицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви 
ј властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који 
 светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и гос 
 баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајн 
мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <p 
галу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубр 
hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни п 
но за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На  
ет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у 
га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и ми 
ка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да преј 
 бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница 
ао намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да ј 
 другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Ник 
игао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мил 
забета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавско 
воју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а 
ичне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двој 
 — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади  
роплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила сл 
вијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанић 
царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено пок 
нато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се г 
раља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша,  
град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни дв 
врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погл 
гања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата,  
даље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја 
лари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права ју 
рхијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи С 
осподу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{ 
 се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашиткови 
 но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била т 
 Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="c 
свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благосл 
id="SRP19011_C8"> <head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник 
{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му 
ли да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада  
рама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба и 
ада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а  
господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, а 
копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се д 
ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчу 
 — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у 
име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" />  
евнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као  
 а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве 
дине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам д 
ј Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала < 
 наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се у 
нио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с гол 
да с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница ј 
 поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Бог 
саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а јед 
нићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица 
е уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду гр 
ета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уз 
вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад и 
бровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастир 
по, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу... 
 <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на д 
трос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га 
алка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Го 
ти.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, 
 нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, д 
и дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свиј 
е Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник 
ође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за приче 
нили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складно 
 да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно ко 
ко преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама 
ем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али 
је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Ни 
акнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је друг 
ика!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу  
 камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у живо 
одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и з 
прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровник 
м треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска до 
о своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскиј 
адње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то 
и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрст 
ки српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио  
м војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања  
Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ев 
бровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грм 
гатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „П 
рију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна 
и ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо у 
шкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} 
е, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и г 
тани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић 
исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освеште 
ити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одуше 
знало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, к 
јнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а п 
ахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>корд 
ве коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапр 
о, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="5 
ве је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијет 
и!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n=" 
је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Катален 
ља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлиј 
лавни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добр 
а виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам  
красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; 
убровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb 
ри краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се п 
љубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири  
 „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепи 
 као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога  
а нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне  
жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и 
ечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је  
 они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ 
: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цар 
зумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: 
 властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм 
ко се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а друг 
, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола  
годно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану  
Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини  
 су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није  
а десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: 
држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинс 
3" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се у 
 и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји дра 
— „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милост 
зао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала 
 једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни к 
ио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљ 
ко у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога ра 
штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири п 
, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга са 
њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером. 
 Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господ 
19011_C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније пр 
ога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету  
 на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и досто 
вријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, о 
коли Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џ 
оритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије о 
е: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти  
убежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дв 
 овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико... 
 причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покој 
} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и б 
, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обуче 
.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио ла 
Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi 
и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива бан 
арић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Вл 
опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особит 
кашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву 
, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељев 
оздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе  
ика Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n=" 
клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по ц 
ијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до 
 Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гриј 
 нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и 
т.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и т 
 баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац под 
, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цар 
иром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти г 
Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царуј 
ав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукари 
етла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а  
рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ 
лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то 
јех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац 
твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ —  
ас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па 
а, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри  
и својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни 
ободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>... 
ота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено суср 
под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, 
у и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за тргови 
манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти  
и, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије,  
нику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомен 
окле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, 
е Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кр 
{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Ву 
 да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав  
оковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свиј 
ли се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне нар 
ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне де 
а, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрит 
рило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св 
јске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво 
сне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово 
 те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" />  
оље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> 
правитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртви 
>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко < 
ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети ј 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење хр 
срђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је доб 
а си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати тв 
олача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем 
е створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то к 
а Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке 
/hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није ла 
ждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скр 
 У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљи 
арао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вук 
 разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару л 
Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога 
нога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у 
аљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: 
то катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, 
мах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су 
вала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су  
“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створи 
ладајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Катален 
и мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно 
 и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да 
к мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да б 
му ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои 
 краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин 
ја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урс 
 чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смилов 
 ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје м 
 га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња о 
г педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје п 
лно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, а 
ње каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке. 
 у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с ц 
реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и  
е закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубро 
пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа  
ити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худо 
ицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Анти 
ти скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу  
д светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није  
уљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе пре 
љају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамен 
уги властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну 
="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем т 
 јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на в 
и <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је би 
Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано је 
ога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Бог 
ву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с 
, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вука 
оји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је  
ој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри 
 Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најпри 
 духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока бр 
у јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из теме 
це.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле 
о поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудриј 
ари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе ур 
Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи нај 
рштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру мало 
ага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси 
е да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ св 
се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога ју 
р то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у  
тни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на зд 
/> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се  
нијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под о 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва  
ужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до др 
и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, т 
ћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда 
 је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се 
 је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Сл 
вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а  
тињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{ 
Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све  
 Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је  
то не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви 
рисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће  
 пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика кв 
е, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио 
S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно  
S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај слав 
 Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем дво 
таријега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три  
ојом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — 
ад Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дуброва 
а; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније 
овачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак  
исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне спомени 
не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне 
ј борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фаби 
новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — т 
а: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета 
ули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником 
врда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казн 
Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода ј 
те власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет  
брани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо  
ар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па 
жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему м 
ожно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш,  
 та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, 
дила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у ист 
све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она 
 приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, ко 
ике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љу 
и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће на 
 славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знад 
Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на с 
шила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па  
жја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпр 
ама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и как 
гда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, 
мињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда т 
пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град 
 у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски 
до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац 
пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часн 
радовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у  
 думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Стариј 
Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi> 
е моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем сила 
{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се раствор 
, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на г 
 час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-мла 
, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питом 
о на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета би 
 нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра  
и озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S}  
није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: 
зали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="s 
упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наје 
ута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те с 
т ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон  
 властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му 
ичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори,  
ну, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, ду 
амо замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне  
 из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од к 
сеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и ка 
ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести 
 n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је  
дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјет 
кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби 
не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута,  
атинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, пре 
вати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза 
а, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору  
бровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до 
а вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сад 
јајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и ма 
а је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем им 
ем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују 
као Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почеш 
љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име  
: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је 
леда да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости 
ођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено у 
ла у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њед 
ан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да куша 
оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија 
даности прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко 
љице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за  
ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника  
<p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом С 
 с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Б 
бри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа 
у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума. 
сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински 
тога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! 
 одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Во 
озна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти о 
о, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буд 
м, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова  
<hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусар 
ра Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој  
њем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем р 
 се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су  
и.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовце 
е властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест н 
о дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријат 
о!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога св 
аљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти 
рими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој добро 
 и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радо 
лим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи наро 
оклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа оно 
 крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихо 
својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из ду 
ла; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што  
 с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице зат 
јају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у  
рник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова 
 пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној 
, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S 
ласт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша,  
, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени м 
стела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондије 
а и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети  
ијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је же 
оба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе,  
 Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвет 
два сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем св 
чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије д 
мислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља  
е усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и н 
 Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с т 
аси, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Л 
ошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шу 
Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бан 
 у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред 
овисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пра 
азнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио 
латној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га 
у није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса 
 похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било 
оје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми 
га инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и  
је тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили С 
 поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо п 
, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободн 
у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду кра 
 /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала ц 
е и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар  
ета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се  
кон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у 
 и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је 
 — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјерав 
ога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће в 
 о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао  
 ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда  
пођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S 
дике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће  
 коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора 
ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „ 
ријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, госп 
!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај г 
амоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу п 
ичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно по 
четић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у вла 
ће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се 
ца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истан 
...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} За 
све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога н 
собито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи 
!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима о 
" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а  
 му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био 
ставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Б 
бровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа  
 упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у вели 
у згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на св 
икога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је,  
58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с от 
ука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што  
ицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио п 
ом; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име н 
ако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до с 
се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно за 
а своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пу 
Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред св 
 из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48 
у за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз  
о отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилази 
си моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубр 
гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: 
асни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а 
} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и о 
том насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“  
 /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу покл 
 Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљ 
о по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S 
краторову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој в 
 <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца  
стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога 
 плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица н 
а поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано че 
ољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестан 
ледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ поди 
 и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
але из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пу 
овидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бра 
фалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се 
ена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће 
и све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разгово 
зивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је он 
јна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духо 
вина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — 
менита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво ск 
е тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што  
 кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили  
Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушн 
огледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човј 
јем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов 
рица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош 
љу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републи 
о видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве п 
мања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан при 
а, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи:  
Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>се 
 рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дје 
ц подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није на 
остави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама сл 
рука и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила т 
 њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је  
ашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине,  
рисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као проље 
а града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред ц 
 да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу 
најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене ц 
 надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове  
ивјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко  
их уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми ј 
о нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, пр 
р. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit= 
аљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још драж 
г те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ —  
небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом а 
 Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана д 
, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и 
ука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога хр 
ог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину,  
 имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много 
} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне с 
асполаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија ј 
свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости ста 
у повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра р 
пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — 
 тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи  
и од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добр 
на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се пот 
ике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да г 
 Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су покл 
ра господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пус 
и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} 
, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане једа 
мања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчети 
к с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе.. 
џу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће  
ојводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не мо 
 нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на 
{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на п 
ђо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјај 
и као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о 
здравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — 
е, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра  
низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се 
граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће 
шла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену 
удром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и 
ике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хт 
и...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем  
царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За на 
рица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти вла 
а мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n 
енила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се 
не повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла непра 
а добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни бано 
ојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница вој 
ристу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те нез 
 желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Дома 
 Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир 
ви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва. 
ђи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попус 
<pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидур 
од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, је 
божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене о 
.“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S 
ровидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је в 
ечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а трет 
о живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се ос 
владала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти 
 му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекн 
S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкри 
 и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „О 
 мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да уср 
чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није 
<p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено к 
, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да  
ици: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи  
честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало,  
блике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог  
ругоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно п 
ријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Слав 
јно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ н 
е него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канон 
тељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и п 
о за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш  
лонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се  
да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под ов 
{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије ск 
 своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вије 
S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цр 
вство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi 
ује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} 
арт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Није 
чко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам уп 
шао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не буд 
ље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио кр 
ће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ног 
 „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни 
 понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да б 
 лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мал 
од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с 
 <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у поча 
 те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хр 
што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно  
бета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога су 
ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесе 
су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствов 
и цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу  
ц, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице... 
су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, 
 могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Мат 
да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била  
а му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик.. 
 измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио  
 одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челик 
 Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да  
тоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S 
 ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога п 
ге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и ов 
оходе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и т 
о јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика  
наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ 
га одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти 
а да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада с 
 разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустј 
адарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собо 
кала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} 
ке користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинов 
} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле  
а је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јун 
стрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уре 
ом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави м 
јатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између слов 
за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем времен 
ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако по 
власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке репуб 
али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као  
ња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела 
ћ.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут он 
собито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његови 
вршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Анд 
галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће 
о је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисар 
и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова  
е се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефа 
ас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа стра 
у власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер  
 је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост... 
у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога 
истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се им 
мисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанс 
вијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке  
стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пј 
ну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, 
ка...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно  
 на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Б 
увају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ћ 
а на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни ла 
у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу до 
иче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст,  
ати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирош 
тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер  
ке Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу р 
ника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да ка 
га Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ  
у!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код  
у опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирск 
градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настој 
т Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује виј 
адне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци. 
еменито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем  
славићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост  
не Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан н 
теле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цр 
вачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучн 
стелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно о 
болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по гра 
частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и  
добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели д 
год будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти влад 
ао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закљу 
е у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него 
естало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобов 
и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каон 
ј и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопадно 
е приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева  
 сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је пла 
Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутј 
Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и вој 
страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и 
нило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се бо 
{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је  
ш не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јо 
 је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да б 
 окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто 
 мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, мор 
аслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у го 
јевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ к 
ицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза реш 
асебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, км 
ас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, д 
између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да 
убоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Сл 
ј кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти пос 
тио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједил 
лаву и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи 
n>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао с 
ла надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угодниц 
удила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањар 
ољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S 
ира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="8 
се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јо 
нула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била 
о му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домањ 
абета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека 
ем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свил 
животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је  
.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као  
 уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева ч 
ресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти 
ица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хо 
 одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града  
абета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се,  
ање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им ј 
м.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече ј 
дао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, 
игда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као влади 
епеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској  
: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Ц 
јем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размири 
екла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млад 
узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слобод 
игда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано,  
рцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је пост 
, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњаник 
инчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казива 
чан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га 
ламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви клик 
упао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љ 
дао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њ 
{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су 
ски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до т 
толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Бо 
 добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, на 
по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехо 
озлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Наврш 
ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукав 
, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети,  
алије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом 
 рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске с 
довољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а н 
у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се 
гдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевој 
м, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} 
ли дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били < 
е, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам п 
удрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко 
" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжуви 
 код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на  
госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто  
делово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не м 
tion" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{ 
>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би с 
замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријате 
 дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија м 
 се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Каза 
ровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам н 
нао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да 
зи ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку 
ткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Прист 
е зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; с 
руги у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi 
 владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прат 
 у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбо 
 извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин за 
м искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; 
не тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали  
срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда др 
преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па 
нтакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мј 
трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и в 
су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би с 
ци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је  
>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи б 
ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвали 
ијатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властели 
свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад с 
 ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n="22" /> <div 
ако је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка н 
о је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас  
 тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је пог 
о и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зн 
сподара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровник 
ка; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кр 
уће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни цар 
 мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш з 
 по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Госп 
мања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је  
та: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништ 
 крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија 
е баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља  
велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добр 
, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбит 
подара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: 
оспођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становал 
, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу; 
емаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати м 
агу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l 
ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све п 
а памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас на 
итога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се ца 
на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар 
м!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p> 
свећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отет 
во, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да та 
вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељ 
ти и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво 
ем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се нада 
љству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом го 
дјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари бо 
 и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се  
 то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам 
срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер на 
ред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана 
 се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и  
а прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски 
но, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и н 
спред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божј 
ијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба 
ао свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу  
пријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо 
у плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице,  
лаву, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у 
ићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна н 
коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два ка 
а послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се ст 
ка у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже  
 зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода,  
то је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се уд 
био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном  
ш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све посли 
у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је др 
у, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој прија 
матинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градо 
па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да  
Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, 
ни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотме 
ле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а 
Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печа 
убровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св 
 гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља:  
а инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се запла 
ршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна  
а будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све д 
зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је прек 
ју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врл 
 ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Ни 
смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени  
ве богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар поди 
е је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји < 
 јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти 
аноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим 
ан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И 
ети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре 
lestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од 
 поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној соф 
— то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви п 
 питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као  
рочинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>,  
 колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски ло 
 уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> < 
ачкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која ј 
нијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна б 
и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мег 
 прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево  
— „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покаж 
ла ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="109" /> 
 јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесн 
..{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не в 
 n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ п 
ике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владик 
а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, 
ло устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8 
а, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово 
 твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се  
ти, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му свети 
овратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</ 
није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога < 
ријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} 
 до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нар 
 војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о  
 „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрл 
ори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна  
раво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Ми 
рила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом с 
 Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га  
е старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело 
м овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјије 
еља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число влас 
 позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће  
 с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, к 
ачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћи 
 Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи... 
шега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S 
Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашл 
јесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин  
 пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу забо 
вник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било 
аровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим. 
 од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега 
 продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вин 
а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом доброто 
а прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је попра 
кому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му 
јне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством! 
о ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И 
у; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије  
сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном м 
олитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјеч 
 учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су  
S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владар 
у памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n= 
он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удиј 
м моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Ду 
городице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљск 
 свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Х 
ела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да уср 
мнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, зах 
е осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Ра 
ити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бог 
 /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи  
а сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прсте 
Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Н 
 протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву б 
осе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Тат 
 Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем  
па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а 
аву, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетова 
, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун 
дијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао своји 
вао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> д 
 с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваћ 
нешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а  
ју све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли  
ду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога 
њолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, прест 
, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника  
а ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је дав 
арију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плац 
ех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се д 
го ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити б 
— и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратк 
ојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, 
ла <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На  
 па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, 
 је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога В 
ко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Кли 
е могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружи 
штам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, 
словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине  
 а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њом 
јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славу 
мље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијећ 
 се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, п 
а и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их 
аноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повла 
погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо изб 
елијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској с 
осни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на про 
е дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi 
њаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на суср 
републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} О 
о, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а С 
и у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље д 
 из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрос 
реће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} С 
кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиеписко 
еду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ 
јица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни  
ја</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо 
ога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за  
ожја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођ 
рев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцим 
 из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећ 
 племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је ск 
онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цар 
.. живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и  
лаве пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за 
д је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види 
приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потре 
. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у крат 
Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Бо 
 ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думн 
да на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитко 
а ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна г 
 Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду ко 
лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да  
</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једн 
„До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна оп 
сарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те 
вачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је нео 
19011_C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одо 
} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред 
ном преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div 
дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га 
по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цв 
арност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} 
 Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краље 
 а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, 
 задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учин 
ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио  
остиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дуб 
 цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двиј 
гуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковије 
ете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вуч 
а и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но  
ћи се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече 
овчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному 
Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, т 
тац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној 
атар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ра 
ствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Доврши 
стеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага  
лиже шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Н 
ому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запитк 
ика, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку влас 
срела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала ј 
т Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да п 
ена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему г 
вјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="4 
рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{ 
н угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, ка 
 бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дош 
је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди  
ице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка 
ајгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из д 
о да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресв 
о Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто пр 
а, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} 
мну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда 
био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличн 
исма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско  
турио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му ос 
и првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га ув 
вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св.  
нствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јун 
нда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то  
га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type 
 божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како п 
.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље вл 
заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Л 
питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздрави 
 ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје д 
ће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што 
ћа на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, 
ла Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Слави 
19011_C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на 
а ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. —  
говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева дола 
о преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива  
чевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти ј 
убровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно  
ар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом ба 
едаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не  
аонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита влад 
и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам  
ихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно  
чер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај јези 
азвијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња  
, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту  
тсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника  
емљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ С 
осанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и дваде 
и дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Трој 
у Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нан 
осне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркв 
та Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хље 
атному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Сва 
 то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царс 
амо га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се н 
еликодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника. 
г даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одв 
 На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави  
ви му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики к 
ка пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, 
у као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар запис 
ије им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Мла 
надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а 
, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да св 
ље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз ц 
о мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копр 
ику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је 
 може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва вел 
 Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречас 
у приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровч 
есједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Ши 
ком, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихвати 
њачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као  
ега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на сл 
ном, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подрж 
а у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио  
но цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И ца 
 уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса,  
рнији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, оср 
го га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али г 
 су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вен 
таонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у вој 
е војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у  
 и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Не 
 <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“  
и, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и К 
м што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарај 
летке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сух 
позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако  
коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње н 
 Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} С 
ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} 
стати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој,  
деш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краље 
ко омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој 
нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племе 
су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, 
ен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, 
воровима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић 
своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а го 
а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда 
 Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с пр 
Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мен 
ца су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртв 
о царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Приз 
 те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера 
 га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све  
оварао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је ви 
а глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није мо 
за Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи 
 сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада  
 молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијеп 
Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје  
 својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балч 
 одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип  
 шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, 
ечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре  
реном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на прије 
прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „ 
, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S}  
не Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с к 
абор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица,  
ило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, н 
 ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мучен 
и галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пу 
на на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарн 
ику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља тв 
гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирс 
је мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице  
о кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ 
м, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ пр 
лом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем д 
еву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубр 
ећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је 
е, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо  
краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца ва 
м ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио  
.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, б 
е; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повр 
убровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљев 
 народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочека 
му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво  
бровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је 
а то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи 
вијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем 
ору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буд 
S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир,  
цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу 
е пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем м 
ијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега гр 
 а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, ос 
су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана —  
“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује з 
дигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао д 
вати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а б 
укашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те 
ивота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од  
е у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у ист 
 и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља В 
ме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род 
град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а 
преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна 
осподар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те м 
и вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне  
ити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreig 
то би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у  
 ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио п 
добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића. 
 раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри па 
 нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но с 
војчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода 
стом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело,  
ш нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и зн 
омолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо 
ке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џ 
 нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су 
обре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне С 
в Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искре 
јевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти 
hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао ј 
упоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљ 
е знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло ст 
врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и в 
е и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и бл 
ца Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цар 
цавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговар 
 у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке д 
.“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље моли 
b n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по то 
она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
игне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена! 
вјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори 
прасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио 
лике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба 
славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар  
ша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила 
 каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада вл 
ило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Т 
 Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгоме 
жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Ки 
хиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго,  
ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и  
е га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не  
ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак саш 
раном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука  
"10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, benissim 
!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, 
ица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-А 
добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо  
 искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, је 
ути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телал 
но...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, 
е; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетан 
шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се 
 се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три г 
и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам с 
е можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају с 
кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном  
чини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа 
ето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребр 
нству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до 
иленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и ба 
="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голе 
ну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; 
сули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније  
.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама власте 
 Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „ 
те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> мориј 
упи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с в 
 би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, тр 
 Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први с 
 а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити ца 
 ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше с 
ало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" />  
> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врат 
ар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех д 
рице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знад 
валити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном 
{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила  
јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом 
 — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb  
ашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <p 
Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунак 
 Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а дру 
кијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онд 
ке ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на пр 
 свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали С 
 отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао  
ан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да  
да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да про 
 од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на п 
ићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић р 
релијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочни 
елому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепси 
 земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли п 
ведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њо 
 светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре,  
и ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање 
 да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето 
сму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{ 
цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима ми 
о би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али т 
коло Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; п 
ивена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну 
не копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загле 
„Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <p 
} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошња 
 пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех 
ђама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору влас 
атри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету ј 
у, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „ 
спомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош прил 
иједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће  
жи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за ју 
 очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, р 
 ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стос 
тку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, кој 
о од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш за 
и по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго 
дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт убла 
није згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, 
је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си  
ао милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славн 
ушу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати,  
цом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на 
у онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао  
уху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „П 
осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, 
а онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник 
ик Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „ 
а, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су  
 дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утиск 
тка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је 
вљено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила 
мне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вин 
до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет плем 
 би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате муд 
 тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубров 
тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе  
влаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не  
кола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по зна 
ијеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S}  
и прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на по 
мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све  
укарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, кр 
нама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба. 
златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на 
еље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му  
едила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери,  
 почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступи 
штима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по 
, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да 
же без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, 
, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било  
вана на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који с 
t="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће позд 
да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина  
011_C14"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама,  
угих мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако  
 јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана  
нијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као при 
 манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту  
Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био п 
з обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="cha 
ко си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жи 
 својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уз 
ашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десниц 
ежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обра 
, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да 
та владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Нико 
 властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на г 
лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и 
же ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за с 
анственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име  
 А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од  
и, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а 
, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на  
ин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се при 
ске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би наш 
алпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало  
гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкар 
ке.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повр 
език...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш 
зом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумск 
а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће глас 
 у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће пра 
 краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка  
роговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јадни 
 Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса ка 
ик је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе ш 
 и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу ј 
пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист  
та часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ 
 а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла,  
вник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком 
Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем мо 
 а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фаб 
 онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољ 
 Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и ј 
увају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па е 
, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је о 
шле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч 
а Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да 
ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се влада 
пак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако ј 
е мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму н 
д сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено пом 
с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему 
 га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S}  
 одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и с 
навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза  
јева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али 
молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник 
 Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Пл 
ожје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{ 
p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за д 
 „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота 
и вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће У 
оћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити  
ит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, крас 
ку задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на и 
 часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико тргов 
отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весељ 
вника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ов 
љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благ 
свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година  
етке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Ил 
бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S}  
о... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ 
њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је  
чити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свеш 
осподара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово сло 
 а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити б 
омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш 
ратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седл 
на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учит 
оња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелар 
 сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тра 
ан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначин 
очама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у град 
ије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбољ 
ласи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубров 
као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада,  
авица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино  
аре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашег 
јетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је  
вити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја 
жје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одале 
е круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто 
ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, на 
 склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода д 
утој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале твр 
 и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустин 
ишта погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; 
љнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију л 
е, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у му 
ити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако ск 
S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољ 
ога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех  
а.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати 
без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти ре 
 ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да к 
лију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и в 
ам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина на 
па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изре 
у, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, так 
S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно о 
тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S}  
pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, к 
<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открит 
причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа в 
д је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <p 
р сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово с 
елин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено 
ако је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а т 
бито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам  
олитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима о 
 Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово ј 
а Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На ово 
лободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав пр 
дника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“ 
Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво на 
едико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће оду 
рава мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га спомен 
лемића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, 
 и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, 
ровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти 
е као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје сво 
ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S 
та су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и ц 
 захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загл 
то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за оста 
арице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> 
 као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна 
ри су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви над 
ки и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио г 
ивот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и 
Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у св 
 да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници 
 као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госп 
дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ос 
нства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Ва 
рјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, о 
ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти  
аљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобали 
о је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га уп 
 милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: д 
 дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би  
 без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писм 
олим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу. 
 Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различ 
и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</ 
прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и  
едао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме докл 
е Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче 
е“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Боса 
авовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{ 
 вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласн 
 богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутил 
спорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне бано 
е <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели паст 
07" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети ду 
с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звиј 
учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. < 
ените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну  
он кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да 
а грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добр 
по уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велик 
l:lang="la">veni, vidi, vici</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка чети 
атку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор 
 Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника п 
о ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето на 
рцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, 
ово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, 
омању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад с 
 истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кће 
на, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из дал 
бито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S}  
златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане 
евољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и гр 
и си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки  
ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати  
ара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Бл 
благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар  
убровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога  
јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је  
о очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те н 
овниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда 
"57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће п 
 не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти ср 
крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе 
 града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да ст 
ором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, 
рихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је 
Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио н 
а, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће  
тио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да бу 
м сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру 
едати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскак 
hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз 
под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без св 
аинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред М 
Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт,  
ро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Д 
јетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево  
а господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле  
} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с к 
бину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа  
и два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се 
ђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса бо 
а се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти г 
це сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето  
словјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Б 
ош се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере,  
ити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме о 
ла на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог д 
5" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и ст 
ан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуна 
 ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, н 
ре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на 
лаве и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не 
узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну 
говорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а так 
 вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: —  
се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресије 
пом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је с 
а.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа 
нији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није  
е мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности.. 
ти по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а  
 опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страх 
а је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и изва 
 — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се 
{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за посл 
он фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по нало 
тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара к 
Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили с 
и.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и 
и Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му ур 
це прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешт 
и, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора  
 са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Влас 
и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко по 
умне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрвариц 
ијепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у 
оме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Мин 
ти да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Боб 
к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље о 
 испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобра 
јели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су  
а под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канон 
 и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Стра 
атски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ 
о, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народн 
држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова,  
рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душ 
а да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак 
ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар 
ашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ 
дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну 
 — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <mile 
у право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји  
нство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш раз 
кање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни ота 
овица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша 
: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна куј 
Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“  
е, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и д 
лију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао  
ка, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђак 
 и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љу 
кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> 
 мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу < 
се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудо 
 је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па 
, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздрж 
лободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав од 
стања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће н 
љаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прег 
 у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Цар 
 га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти 
ида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} О 
етине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио 
сподска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпо 
 знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вод 
 народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да ј 
а краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се  
алијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је при 
ребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га е 
ћ онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће т 
ci</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Урош 
ња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га пр 
први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до  
раве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но оп 
у свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први —  
 ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубез 
ио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био 
љи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петст 
а ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане  
 прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цав 
у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босан 
м утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: < 
 утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и  
и вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје  
бра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма  
уби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковн 
уде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под  
боравио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било 
о мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо с 
ству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала 
, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве  
пред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром ср 
 Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту  
ша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да  
ве гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима слож 
 Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично 
блике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама госп 
бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако 
и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им  
ећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћер 
 руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш д 
а.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скром 
: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето  
допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, д 
у и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће поглед 
, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу 
 ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб,  
лони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Фра 
па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достој 
ије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св.  
ство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници 
 буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи 
јели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Ду 
„Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Аме 
овника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна  
ити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест 
оходити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кл 
ћ и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у 
 име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Д 
 им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да 
узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да н 
тла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему с 
ластело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики срп 
ке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSecti 
оме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни гр 
 да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанк 
 и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочита 
, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу тр 
чана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред 
акав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо 
ла Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе бог 
а у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито дух 
 тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех вра 
о би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина  
 Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, о 
 држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубро 
, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпр 
 /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Гр 
 младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њ 
ани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну п 
 су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретн 
о срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то  
о сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78"  
најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да п 
 три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору,  
а.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења. 
<p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем п 
о, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна  
ти, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихва 
S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети 
шао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу  
и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар да 
 „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи. 
и, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни б 
и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „ 
l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су  
укни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује  
лао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и одано 
— „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер 
ника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја  
те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски б 
е два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници н 
калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклон 
латни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову 
ица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и о 
 и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачк 
" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздра 
шу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана 
о цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је 
стоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме  
ко бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар ова 
/hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешког 
 цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдраж 
а јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињал 
логу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему зе 
ља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Р 
рагијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако ум 
сим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису 
је, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја,  
о ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти нос 
 оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то 
јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царе 
те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла с 
а зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, т 
кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида 
 а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и 
 галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и  
кашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке 
 је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га п 
упи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити  
живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије  
а и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу  
род клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети кр 
а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себ 
, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично ка 
ученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи 
аре, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} З 
царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Бог 
и поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војн 
 покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што  
арка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову ст 
гову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десниц 
вољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је 
штенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властел 
 Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно о 
 су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку  
рари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна ку 
ово доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободит 
бито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровник 
бровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. 
д црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ 
рватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скр 
уче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S 
 за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јун 
до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добр 
ње; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влад 
ерица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ 
 с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латинск 
 дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те св 
инципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република С 
ју Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљ 
Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у  
си и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака 
.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војв 
а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на  
ушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, т 
махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти  
мчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружи 
ма од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Неш 
кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје 
 оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јунач 
лаве је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата,  
р, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је те 
хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стеф 
ва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито  
је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не  
господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и уг 
 исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрли 
понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се покл 
м велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, д 
ога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега 
озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече сво 
ому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути прво 
почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми зд 
атио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Ва 
ели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобу 
ли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у су 
чићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и  
рви пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољу 
ориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, д 
еник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите ц 
 га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем п 
 предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене 
дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти м 
вника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса в 
ник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године прези 
{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да уд 
едилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био мн 
 који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша  
по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесм 
 је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву 
 Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме пови 
јепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила 
гла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велик 
ко ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о св 
: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговц 
еду у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а  
е сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти ни 
/quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <p 
те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архие 
мовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у сво 
аори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближ 
распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти 
S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле 
одити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав 
мо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слоб 
владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је 
тарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с 
 буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да 
и с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек 
ца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити с 
ња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до т 
м мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном 
кашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која 
 животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да 
летачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Б 
злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од ме 
отреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p 
а, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане 
.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла 
рстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником 
клић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а јед 
ушан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије 
цима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пј 
ве у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без прест 
 затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури 
ко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му 
кла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слобод 
м српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што 
ролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да т 
длучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или 
ла као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, т 
илин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене с 
драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило 
!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанског 
ик превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна. 
ава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гл 
ротивника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је 
и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је  
кнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на к 
нониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минче 
да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку  
и дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост,  
и поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те пожив 
УБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div> <div type="t 
огољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под  
мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем 
благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати 
hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкор 
абудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави 
вијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и п 
вога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде ср 
 рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из ње 
 да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властел 
а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке п 
ћ-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем 
ена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по цар 
вјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и  
војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се он 
 редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је да 
х полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет 
ва редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио нак 
{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско 
златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је нар 
и царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде 
личића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже,  
 је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су  
нчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, ми 
кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој 
свијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех син 
ни јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими к 
туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И о 
клегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Н 
 големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдо 
аве.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, т 
Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, 
из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности,  
аљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свак 
 алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други сто 
а жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажели 
је и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем кр 
доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било 
езу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресви 
Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слоб 
доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу ве 
 споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење 
ј је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> 
tone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе  
тко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла  
 вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а  
прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твој 
сле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а  
м се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њ 
огомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловр 
...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и 
а леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, кан 
ладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <mileston 
укашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра госпо 
па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела в 
рати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанкана 
шан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће  
 старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак понос 
аху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стој 
а Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то  
и, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди 
добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми х 
ћ, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} В 
душно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше св 
се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте 
ђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају  
цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар! 
рдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те  
пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће в 
и најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи  
јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру 
в с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на гра 
са вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потреб 
ица одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љу 
 свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском вл 
свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао 
знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги при 
ивотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Ца 
ни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем 
ратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборит 
 свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклиса 
своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетни 
b n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пр 
е опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан 
C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека  
ама и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светог 
лику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“  
цу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда те 
орђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цр 
у сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремље 
вије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и  
поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Ца 
ти од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница к 
а ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће к 
 би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, скл 
ве се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску 
„Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи сл 
 Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита ције 
м, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју 
мо се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а  
ите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи  
етога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> 
те се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама 
и преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је д 
да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабижив 
дала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке  
ијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца 
лостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па 
 слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио д 
нине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће  
је сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато м 
о наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровн 
све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чу 
пријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика  
бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — При 
к отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново при 
 царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је 
срео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и де 
— По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најпри 
ајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру  
, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ 
 на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо 
рчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћен 
ерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang 
ла ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани  
и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у  
="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> <pb n="5" /> <div 
ше прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царс 
ић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији 
>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ 
ТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Шта 
лост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, да 
— Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Св 
ош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашино 
ност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, 
ељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем зн 
ити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марк 
па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш с 
 а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Србл 
ка, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ 
адивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш 
а Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је 
ио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi 
 свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од ост 
S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни 
кијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џ 
овнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Вла 
не основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога 
ку повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За ча 
е краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да  
ио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па т 
 те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучан 
на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а на 
вуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на у 
скога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то как 
да — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом 
оје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао ца 
дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што 
у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђ 
Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру. 
аредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралев 
ио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Ду 
в. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi 
{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложен 
 започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага 
је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно  
и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, 
различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: 
ђанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра каба 
 као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине 
цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако  
о много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бриз 
ога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, сам 
р и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једно 
{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на  
 те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срц 
оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожн 
 госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље  
вета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој то 
а! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он  
а врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округл 
сти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прос 
бровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени 
р-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себ 
оју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај прон 
лисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри у 
адајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљив 
дабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас св 
естиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, 
Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро 
уно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се,  
ому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд п 
м. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стј 
 стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Б 
гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрав 
обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске 
сти.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђе 
ем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех 
 у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено неп 
е непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затај 
id="SRP19011_C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} 
 прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} 
смански нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на з 
тата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} 
укат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека 
м и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назул 
ога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да 
мр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сп 
благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А са 
<pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. 
 к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S}  
за решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија,  
чи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" 
е се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила о 
тко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из д 
сподара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило 
уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе 
 њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да прор 
но није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја н 
о нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стон 
 дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено 
ако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубро 
м и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар 
ју содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио с 
стира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјети 
 гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скром 
ању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће  
>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобал 
ио до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види влада 
 постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити 
лобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ћ 
ица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо  
: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S}  
а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет ра 
ице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника,  
вени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Сла 
ос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник 
свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голуб 
јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све 
жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је доб 
ији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заш 
 праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царе 
 огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовим 
- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ по 
едају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача  
е големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар< 
 оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега С 
лиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се св 
а: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадн 
ве дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се 
редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срд 
е отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из 
нако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Ф 
{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави у 
 Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још б 
аравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му  
 то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb 
рода као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ К 
м невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се з 
— „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути  
врвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митро 
ез престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршај 
другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме  
ру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и из 
тељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања 
ио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На пог 
ни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве голем 
ноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао 
књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Буч 
њу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — по 
86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живи 
ш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb 
, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за  
ом ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ 
о за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и вод 
осподу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И 
у српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему  
, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином ик 
 са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити н 
 растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко 
рахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао да 
реди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи 
ило ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, 
довао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до  
лети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожење 
у се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него дола 
ава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божј 
тијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите  
а харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А ви 
није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама 
с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: 
од ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тих 
чвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ Н 
и за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живи 
/p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске 
l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина гру 
м крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу м 
ио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дуб 
омислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти  
споди ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уро 
pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то гос 
ти се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зи 
господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; а 
се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и  
 дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а д 
 час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимал 
јли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић,  
едити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умол 
ско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те 
ир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с вла 
рити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власт 
дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и са 
ање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио 
убића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех 
ожја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати  
али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никак 
ан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу,  
ругога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p>  
ета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запо 
 — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога 
се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство. 
ме најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — Т 
исли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледал 
огаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урош 
м проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете нај 
добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевског 
hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> свети 
аћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку  
 трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао 
кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — 
Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе ду 
очницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину  
м све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој 
де велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. 
тала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, 
јка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но 
ослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчниј 
огом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} 
га народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала 
два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као  
ри госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем си 
у; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељ 
— и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам м 
отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па ка 
а зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролази 
 род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити с 
сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дан 
 педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софр 
 домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изн 
 извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају зла 
а с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n=" 
ом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у и 
исовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} 
>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су 
{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им 
 као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на вало 
ћа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пр 
еће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледат 
фре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси  
слила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар проша 
 нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, ст 
вом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе 
 плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се г 
 наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час,  
а држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти 
ете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвали 
дје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Б 
буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу з 
 накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке,  
— „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита госпо 
шенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је ва 
аровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјев 
ом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као  
та, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и  
ога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светог 
 је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрум 
овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарк 
а ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О 
би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а 
ељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а н 
 везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као би 
Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, крале 
 привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је ј 
за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако за 
шати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово гов 
 Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и т 
ити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе 
рут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се с 
о да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој  
<hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и  
а и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ 
еда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страш 
 ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову  
— „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причека 
амукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што 
јка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње рије 
ућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Д 
вијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је б 
ела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „ 
је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Ф 
....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Сла 
древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца у 
ом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, он 
егова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type="chapter" 
о ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буд 
војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Л 
као највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико при 
ад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободи 
пођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакињ 
, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Б 
 голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гле 
 би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па  
ила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стије 
кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лиц 
е, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца:  
вац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и З 
це, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ћ 
о се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш  
ј тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо ц 
Section" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља  
дредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То вид 
 свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета 
мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита,  
и, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака,  
не каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати н 
га на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и 
икнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја сп 
ара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојин 
ш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у 
 скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљ 
ело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробу 
ој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа 
у захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довр 
апитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{ 
зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштра 
о, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: —  
аса мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и 
S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi>  
ем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак се 
кају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>ч 
 Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" 
стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила 
и...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у п 
орицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи  
 под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости  
 спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазд 
оја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме при 
е воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да 
а га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице н 
 жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николић 
оша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ 
 до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око  
овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у ц 
м рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш осв 
ека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранк 
.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне заније 
но било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао 
о се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св.  
евају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјев 
а га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрв 
о што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровни 
 све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира 
{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стриј 
слио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, 
прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, 
рана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме  
 n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу б 
!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротиц 
опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, кит 
S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех в 
 осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је 
цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у  
 светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и бого 
каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дуброва 
 ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрус 
а...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она  
..{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапн 
 „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Бос 
 вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се  
га покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, 
ао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} О 
нула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако м 
изабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духов 
јене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не ра 
хвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољ 
ка она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је 
 је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство,  
а уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже до 
осној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога гороп 
уо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загл 
Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се зами 
 синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред 
сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу 
ајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица св 
ави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, 
свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакан 
бру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном град 
ко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народ 
ном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста  
о:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с  
сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра  
одару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога и 
, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ласт 
 своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, 
ко се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју мило 
а властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били сл 
 Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома с 
ељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији  
 виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Бо 
м преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића 
тоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће би 
 племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије к 
вио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у спо 
: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјеч 
ве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз т 
 вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже... 
ладика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била  
, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравит 
ручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да  
хиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Сл 
јетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам наш 
красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глав 
 и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да 
ена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен 
а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Л 
у се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровни 
код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљ 
астелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумс 
поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али 
пара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, ал 
 синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари 
ава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч  
; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „ 
ма, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала  
, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на  
лом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заист 
Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дуб 
ље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Ц 
„Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјерни 
је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Ду 
 за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на вра 
прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили 
богом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим... 
о цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мнош 
ивио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи 
о Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n 
га града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубров 
Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела  
 — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно друж 
цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Пери 
Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу 
 да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: уч 
 пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — 
снуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан 
летачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале 
— „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Ж 
 <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у д 
ити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново до 
 дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин г 
оносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријате 
авине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три п 
лава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у  
р је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над  
4" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Госп 
оју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човј 
 пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи 
 а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се 
 vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало 
вотом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље,  
в; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помилова 
це јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као  
јатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господ 
а и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради царе 
 добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех прија 
за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на  
м даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и куд 
правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљск 
 <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћ 
нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи трист 
љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, 
у достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу 
од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули св 
лекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, п 
има.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, пок 
је: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће  
о га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому 
абета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, приј 
Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види ка 
пред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша п 
есе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радов 
тио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам 
вијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жен 
о острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало  
змеђу лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој 
равље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек  
у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p 
рећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсул 
е цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да м 
 и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, 
вијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" />  
ијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама п 
милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те 
ве од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њи 
јетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — д 
ане?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио  
сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и п 
војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два вој 
и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо 
од тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето 
ој црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић  
ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослу 
 Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијећ 
за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустј 
е витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки  
 од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је 
није Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ 
Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) 
 отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: —  
ду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лов 
 да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{ 
ство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорил 
ове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Са 
о прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. 
ра и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе  
и срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него 
ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се  
 Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а  
 града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каш 
реко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљу 
блици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну  
 да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Влас 
мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукар 
 привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „В 
и неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити т 
а богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну к 
аџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике 
ом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио 
корничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Вл 
ви сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјев 
nit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи,  
ита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у и 
 би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да 
на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада крш 
ога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску дом 
 домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну  
амену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна 
ајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада 
ред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени  
рнатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво. 
а ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дич 
ању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и К 
ска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепи 
љела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презр 
ету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао 
и.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Ису 
ђа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} 
и пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу  
равље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо у 
во прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри  
Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи 
е могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито 
 два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех  
hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S 
егда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, т 
ло му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето пос 
дао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још  
 овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину. 
Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем 
и моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово с 
 је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу  
 устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш пр 
Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласк 
вој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно каз 
пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најп 
 голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што с 
олудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће 
у божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Ур 
ара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} Т 
су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та ј 
S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> пр 
обједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, 
на била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Ду 
јводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову 
, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и ова 
пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском гос 
де дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се ц 
теља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради ц 
ицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затвор 
инца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могл 
на, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несрећ 
а) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подиг 
ушаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пут 
нђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа д 
ици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долам 
увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} 
исне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је бан 
оговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: —  
 ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак  
 па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: 
се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препа 
а ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет б 
икарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано ц 
ветога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће,  
овник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри власте 
Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бу 
а је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак 
о: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље  
а Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изаб 
0" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже 
ога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скр 
рисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од  
да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, им 
 за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш с 
 дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога С 
ијеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117"  
сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком  
 је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља 
и је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мен 
гиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке 
, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме  
ндрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је нај 
еднога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један 
ед овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је ок 
љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да  
вчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах т 
„Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n= 
на, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубр 
шем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пр 
. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дуб 
осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и 
и коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два власте 
срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје  
ем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До њ 
мовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ 
о Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на  
 властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Х 
/hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовј 
ала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љ 
о поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље приј 
оди и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једно 
ви!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружуј 
те, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти 
 нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога б 
 најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока з 
еведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до 
само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти к 
 војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан  
 је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дуброва 
, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти 
те уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне оп 
це у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити с 
е: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у св 
а, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од  
р брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све о 
 свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати 
ислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже 
а, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за 
 у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Ма 
„Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, 
ић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове ве 
 од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке ли 
отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвије 
 но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се зем 
а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за  
 „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „ 
те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домо 
вника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру  
тар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је 
а....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и  
ра за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар  
аком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и  
це правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра зема 
 замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједови 
 —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У б 
оскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Как 
ти,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир 
ру Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра 
радовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас ј 
и искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, 
ичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље 
си; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га 
и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња.. 
ђак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стра 
 у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала  
рош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли  
ана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниј 
Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у И 
— „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце 
ам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био кр 
оморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племени 
а близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Вл 
 странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором бос 
и и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, 
нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и оч 
да снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Вл 
узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Ур 
це, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник пр 
.{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те  
а</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на  
ио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него  
 је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ пра 
дбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш ус 
 се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ 
ту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бо 
лика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као при 
 с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, н 
рош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињ 
свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега с 
 особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника 
олемо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ра 
сла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у  
ј напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомо 
ао да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, о 
о напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети на 
раву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији  
, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила;  
Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је углед 
 смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као с 
у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио о 
 је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Слав 
 — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти ота 
орити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљен 
ка.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на 
и своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и  
омоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута 
, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни кон 
 али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена  
проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала  
 а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а са 
и:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се бран 
ржавни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да б 
он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста 
промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кће 
а квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан н 
иружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година  
дало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вј 
сни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину  
..{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је п 
 ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ћ 
о грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се  
ља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, 
гих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник 
 у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се 
 „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла  
е благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, а 
јијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у  
 по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем 
с мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око 
кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се  
 је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Ов 
вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хо 
 попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang= 
ко ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на в 
, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије  
пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же за 
атајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна  
 — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао,  
 Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, 
у десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниј 
на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај  
авице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле он 
је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да  
, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благо 
ко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овак 
рв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједн 
оле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола о 
на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у проље 
хити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погл 
е галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешин 
ач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Фр 
дро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Мариј 
> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога  
.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} П 
.{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разн 
јепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св.  
јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио н 
утрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је м 
} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припас 
анова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ј 
 који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвлад 
 се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу 
 прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великије 
 пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и сас 
о Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојслав 
липић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има до 
 да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, едн 
управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox popul 
 Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи о 
свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Свет 
/p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прј 
а најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајстор 
i>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному 
с, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младос 
 до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бје 
нковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице  
та у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну 
ли за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам  
огом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости 
једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: 
еде, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о сво 
 али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi> 
и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би к 
ре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да ч 
срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја на 
с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На гали 
к приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукополо 
ласи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе 
ост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вје 
у извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мје 
 преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје рук 
гледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој ман 
 Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, —  
кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „ 
се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не  
ити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи  
еоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гр 
ти царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева 
тковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духов 
ијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Вард 
ни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote>  
о Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, 
рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва 
риступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи с 
Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и  
Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!< 
јемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} К 
рство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога 
јело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S 
Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелен 
</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а дру 
ду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиеп 
ке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да з 
ав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму раз 
ки благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркв 
љ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l>  
и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армониј 
ожјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце 
могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те ж 
прена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна н 
травичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младиј 
унце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је 
собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадиф 
дару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар 
ушан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котор 
с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{ 
 неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору п 
љен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеск 
ашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри ли 
ничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа,  
ли свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка и 
не модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога 
олост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удо 
 ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S}  
ти штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по  
 и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, 
е Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркв 
ашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на с 
д моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Д 
ки орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златн 
оклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће ба 
рој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кул 
о му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се  
е банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред дв 
нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је глед 
иштавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави:  
удима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; он 
ијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка,  
а ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би с 
ма воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао сил 
е пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> 
јећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па  
вљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин 
ку намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би н 
на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну 
е и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле  
златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а 
тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море 
одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет  
ијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она 
 копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога 
крлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе  
 каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. В 
јом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па о 
и се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унак 
ставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетач 
ијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом. 
адика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n 
пасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што  
о, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, 
ом, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово  
низности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би ц 
а!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до с 
ре, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти 
"71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: 
{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеле 
а, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо 
> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне 
иди, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало 
ead>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око т 
ајжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi 
...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе  
ст и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора 
вке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властел 
о и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском 
маш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Реп 
падена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у  
под руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, сме 
ко који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом 
у ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>,  
 печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су  
ав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је  
е срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Ца 
 кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена  
ом мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и ми 
 све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала 
есници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му 
здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовје 
му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацр 
 сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S 
уде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога б 
 царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачк 
Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи 
дицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада о 
пископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Ур 
ак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су скла 
вором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњан 
бору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до  
ом, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој  
вога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само 
и оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио ка 
 <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна вој 
="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда 
јех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дуб 
е, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избје 
да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, ј 
 велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете 
 харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале 
еда у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радо 
у и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, к 
ори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, 
епо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неоч 
ожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чув 
стивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан 
а Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домањ 
ло мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“  
: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да врши 
ркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без 
ремучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу 
е поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе 
е Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срц 
ерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у сви 
 а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики 
читељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n=" 
осподину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је и 
дна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој ј 
ном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лиц 
, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десни 
пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само каза 
и.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака оног 
 пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И 
ирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Н 
хвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало ј 
е зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само не 
кад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јус 
е је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га  
илостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb 
аси, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијена 
је и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синов 
радише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем 
омно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лука 
ади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би  
Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара ц 
у: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити  
штио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милије 
ци Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара 
, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати н 
и оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лако 
окуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао п 
творца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце право 
 неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер др 
...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједи 
{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровча 
 светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа  
е је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, т 
{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се при 
кијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз ба 
ма, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народо 
S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој уп 
ао да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене 
сурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човј 
 <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</ 
брана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као ор 
трубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у 
кренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти ст 
у: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар  
 n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а и 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовн 
 надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, о 
еву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на 
прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су св 
е мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јак 
чио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у М 
ије јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у 
раду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, 
 Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бан 
 јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ 
по гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у вели 
обита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стр 
нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже 
, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душ 
милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града 
бав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повласти 
.{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа б 
 на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га п 
оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи,  
ички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато вл 
обро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио 
нчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је 
токе, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, позд 
је; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на ов 
а проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух н 
е јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов  
благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У ист 
i> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојије 
м, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi> 
а добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру,  
кашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог  
ст љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике 
не опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Репу 
 као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — 
јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узн 
 рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем  
 први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам 
— „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да  
оћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче  
мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну влас 
 свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честит 
n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето текл 
36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао  
и својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био к 
зе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода 
е, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а  
једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говор 
 и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и ср 
/hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у  
, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те  
калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустил 
вакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни 
властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два п 
а, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ст 
велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће ра 
ј бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла з 
 запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, 
ац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све п 
 да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је 
демима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и мо 
 од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке  
да, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га 
} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и 
суђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који м 
ну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости 
е уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред 
га, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњ 
 тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину с 
 развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величан 
а нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не заб 
 јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спа 
и Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, 
води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да 
е пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па  
бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то  
подару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човј 
лику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштова 
долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“  
 то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, 
 зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому в 
да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима 
де...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја в 
а поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по на 
штеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Т 
а насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ћ 
ква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра 
царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Ца 
 Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир 
 обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то  
а им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспа 
вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ 
тио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други н 
е на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али ниј 
овијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијер 
 царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца.. 
>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи см 
анаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у т 
ше око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збого 
<pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сни 
о волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вје 
а кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S}  
, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то  
енада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Би 
е „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу 
вјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госп 
о — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body 
бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око  
 „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте  
е је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S}  
кнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прих 
енством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам власте 
е његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то  
није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегориј 
S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињат 
остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Н 
ати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између т 
. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје во 
ер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрвари 
љу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока 
е је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, крив 
ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило 
ониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, д 
pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево  
упови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима го 
с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве  
јетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ћ 
тога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а  
, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у вели 
не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одр 
, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дј 
нојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигл 
си, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваеста 
е, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и  
 истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнак 
 окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина.  
свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјел 
вилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехн 
од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, 
љ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана 
ницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вје 
hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џив 
осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашин 
!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, пре 
овник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони с 
 проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чу 
м као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Вла 
од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кић 
су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на 
оде!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} О 
 да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га 
и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је 
игу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а  
ује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и од 
обом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са злат 
а, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за 
и отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењ 
ањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. 
сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двор 
ериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша 
 брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти  
а је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од 
е као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар доше 
има горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се гол 
рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера. 
ара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но 
купоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому по 
ло у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S}  
 Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране зас 
ри, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица  
, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто 
га светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровник 
анку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога м 
аком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и ов 
ивота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуз 
те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема  
ожји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, 
 је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са з 
а се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, 
етломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. —  
каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а  
вота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикоп 
коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Рук 
кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером 
осрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог п 
оброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из п 
, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — 
 и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око ч 
рана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и  
ислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене ј 
т, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њ 
столовица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и У 
 Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</ 
ва, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S}  
ила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни  
о: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" 
 прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама цркв 
на озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је че 
> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у с 
 Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожрт 
оније; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Гр 
т игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, 
цу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све п 
обру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш  
чка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети,  
 с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама 
у се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер 
 је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Б 
амнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смиј 
 бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па 
ла тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скром 
и синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Од 
 у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, н 
печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, ка 
.“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачн 
 су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће св 
, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала 
ј земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није изб 
.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како с 
ка је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге вл 
ј пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које та 
њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред 
тио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на  
 жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињс 
i>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="4 
е јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под ок 
ране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола  
љутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радо 
јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Вла 
 је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје  
>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> < 
свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу,  
сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни 
 Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, прв 
а свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у ра 
и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је 
ешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачк 
мислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен  
итар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам т 
 некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже 
добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте царе 
е тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из да 
а овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је к 
ега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако вели 
естане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мр 
ина куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13 
Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога... 
ле; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад 
 научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тог 
ана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је 
има.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина  
играда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова. 
 ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио ц 
потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјеч 
уђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одреди 
и попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Бри 
ему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S 
е се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесј 
м најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за н 
у надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, в 
га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио  
х приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасе 
оје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника и 
и, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе н 
огора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред 
RP19011_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и д 
SRP19011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступил 
 око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступ 
еко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за ча 
јем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се и 
прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсв 
Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђ 
нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: 
го очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, 
а цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и г 
 мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко 
о, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам 
ијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, 
ром добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио 
и. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај зе 
о...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није д 
о.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стр 
, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми пред 
ско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога прот 
екога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на мис 
што згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморн 
упите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровн 
, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић- 
 што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспап 
мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогл 
здржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, д 
ића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свач 
ло се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу поврат 
 дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријате 
бета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до ви 
па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Св 
 је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те п 
 ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хит 
ла кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјај 
Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му 
јатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“  
гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом,  
на Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се им 
атиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Боб 
омоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и  
ти Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу 
а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <h 
ржале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скро 
е прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и  
драво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сј 
ријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак вла 
у прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу с 
 у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те  
 претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо мол 
ла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском наро 
по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико 
ла Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, 
рхјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства  
астоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске.... 
еве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене  
нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до друг 
бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству при 
То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти ст 
, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Ме 
акав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму р 
раво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се ли 
еликога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било стра 
>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарова 
 га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључ 
 кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чије 
ли ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога 
уховниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће ниг 
душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и 
шић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа гово 
 десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда  
златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем  
ику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом г 
сједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и с 
атиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, ск 
скоп Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенс 
 срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде н 
једоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није 
 настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно узд 
Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, склад 
а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у и 
е пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb 
е прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Власте 
одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам м 
и што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Д 
, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, сн 
ачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и 
е, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племе 
е Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — 
подара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Твр 
што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара 
„На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу н 
лио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне  
а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не уз 
озе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетл 
а Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано  
 Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „ 
говор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубров 
оју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Катале 
арин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени,  
алија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море  
до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора,  
 исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није 
ама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а м 
л, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не зн 
у је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух та 
задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би би 
S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута ц 
рице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник  
о се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је не 
 им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у 
 и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га забора 
е зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишеног 
.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа пого 
урниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепш 
 понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља 
јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љ 
ога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне  
ак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је  
вако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и 
 коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље  
а на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се  
колари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права  
везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће 
..“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поб 
руге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и  
иепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком  
Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кр 
вјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — 
 походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и 
роклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као  
а мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему  
гдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми 
о му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош  
а, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога с 
је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанс 
се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Мат 
е је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање 
ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама 
с је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме кра 
 штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство 
вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она 
је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се  
јећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда пок 
поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Мари 
е пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Мат 
 бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно у 
, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на 
а, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздах 
>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар,  
ће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter 
> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњи 
убровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окр 
 <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом 
жу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан н 
а...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не  
мна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овије 
тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан 
те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по с 
ожја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одјед 
 Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добит 
<pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Д 
ило јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велик 
ожји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је  
о својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А  
 ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она 
ета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дош 
за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и г 
ом лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирач 
ника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити  
 куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не  
дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове р 
, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао свој 
нај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, 
а српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом се 
је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то  
 потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чини 
n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће 
о! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везени 
 богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ло 
изабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... за 
ебе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И с 
подару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, ц 
l:lang="it">Bene, benissimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, је 
ровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у  
е сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом 
од очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше  
 онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} 
који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота 
чанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а  
 сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је п 
 да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно 
љно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даљ 
. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и ц 
а.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од 
 нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле 
и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчког 
раља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првов 
и ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је спр 
 Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} 
ред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога  
 прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно б 
пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, поста 
танице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и  
је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару,  
ожје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство  
ба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некак 
ао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благ 
паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у 
нисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S 
Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљ 
сјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти про 
, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милост 
ара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S}  
и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника 
 Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Са 
акон мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; п 
га богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јеле 
нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико 
га и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана,  
ју вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбин 
<pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем  
ложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливо 
Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пас 
ене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="4 
нито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем дан 
оту!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је изв 
ачајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први н 
 сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на с 
и, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувст 
лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код  
а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнеж 
ела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада 
сјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободно 
аш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитв 
" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила 
одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијет 
 бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једно 
асење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш вели 
аваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути свој 
нак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго до 
у главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је сла 
ио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
шња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика т 
но затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клису 
вијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царев 
ти што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Зво 
а Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну вл 
 захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио т 
чин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави.... 
ла је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S}  
 би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса. 
т и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво не 
и, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко 
ода Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси из 
 црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Доче 
ршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојсла 
ће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му 
ма, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунац 
а, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти 
свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од мили 
 приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Про 
радило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а с 
телу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве 
 најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила 
лику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће  
жика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник  
то ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од 
се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она 
“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; к 
ла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом 
сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показ 
свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не мож 
а се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем вод 
е:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подлож 
во виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син  
} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев 
ство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као 
 ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница 
 кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, 
ћу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће 
о да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце 
о год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и пок 
ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић 
нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда риј 
 Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој дв 
 n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубро 
а невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан. 
другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „ 
оишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У ово 
укло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабу 
 је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење 
 изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово 
о било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак,  
и код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка разми 
 онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминик 
а за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> 
брани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било ј 
 а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помо 
ба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој  
и у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело  
алила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно  
уда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да  
 познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је посл 
што ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који реч 
љубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{ 
а нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је 
брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало  
рашну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром 
ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путеви 
{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није са 
ала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити,  
итав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лука 
у није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегор 
је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пус 
рата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријате 
лавом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој о 
.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> 
ањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепис 
етири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јо 
обро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава 
се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ 
енити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист 
уђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразум 
рата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и 
 властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклис 
о три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањ 
је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Ка 
ља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе 
похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ет 
расило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте 
ла Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике части 
хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено ос 
инци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Св 
 с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће нар 
ада Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприј 
е поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Ца 
 наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силн 
..“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао 
плијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи зас 
лавом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне 
чарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њим 
, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон 
се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће вл 
ме Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила др 
 — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића,  
ј град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога г 
 Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду  
 пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попус 
ладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешк 
и, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави 
ану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каон 
д помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету вод 
скому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути пр 
титора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на 
мо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживи 
внодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први по 
, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја м 
 растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети,  
о претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост 
опут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а  
шировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. —  
аст цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у  
збиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека с 
јепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посреб 
еда мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за  
лиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Крун 
ти крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га 
"80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Бр 
и.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар  
етке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да 
ти; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство  
о Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити  
 побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати  
а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, 
ће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отиш 
као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И С 
d> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60 
ршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ —  
стелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Ви 
 велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидн 
исао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и 
ан и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi 
Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда 
ла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о 
 а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, 
абијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Д 
а ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Н 
мања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље. 
овника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријате 
авју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз  
ве је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога 
едне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S 
вдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана д 
дити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље ниј 
 би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неко 
ак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанск 
ла, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни к 
а васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети 
> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се —  
рихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — По 
еколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће 
е поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се г 
ију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво м 
сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и 
 Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Зах 
стављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога ниј 
у пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизаб 
ни сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику  
 пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обз 
кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин 
к модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господ 
ос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу 
 наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена!  
али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, слу 
/foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече пр 
ару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небни 
 се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако 
е га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml 
орно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свиј 
ојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република С 
балића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али ка 
 n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у 
Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по  
 Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, к 
јелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заи 
 од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи т 
кљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је гори 
ао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу  
— Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетн 
јех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају све 
анут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} 
 то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљ 
одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово  
 архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи 
илио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је б 
 па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S 
 Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владар 
 Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великог 
 Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на с 
кочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти 
ом.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никак 
 цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љу 
“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће и 
ти срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цват 
ик, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће бла 
лисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату  
д тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробуди 
рхиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; 
У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупић 
, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака  
једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сва 
цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> 
владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам со 
вете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом 
сник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сн 
ти: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те н 
ца, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њ 
какву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула  
ритворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво нас 
{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватит 
ој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње. 
 моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог  
за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као 
менити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господ 
ружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у д 
ни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну 
, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем С 
тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест  
Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силније 
 могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих  
енте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И  
ра у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила 
во Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се 
јернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљ 
велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Сви 
ти левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склави 
амо десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће 
 владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава с 
 а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачк 
е на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком 
петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадник 
о име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме  
 и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и п 
а...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не 
, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна 
екиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти 
ознала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци 
цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Ка 
но је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни поми 
у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S}  
властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу 
а, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићиј 
а изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стр 
о је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си 
ем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прек 
рица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумј 
д добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте ца 
бровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златн 
нић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећн 
 добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="sub 
по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех в 
ла је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто  
чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Слав 
душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику 
тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала  
е свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегд 
...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину  
 да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с г 
pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу 
штацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па  
ашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се п 
ји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од  
 Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Ца 
е праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је мило 
а ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што  
рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, к 
проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па 
е хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда  
!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и  
ну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој 
ају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том  
>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што  
тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога  
вор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови 
 Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимширо 
Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загас 
д свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворим 
сједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о с 
а мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајниј 
е Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда см 
је су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанк 
а шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мај 
 отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се  
гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође баниц 
јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и 
 и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвор 
Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архи 
вијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобов 
 нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни;  
дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад 
зао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра с 
 <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n= 
ститога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се  
уби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није р 
, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“  
 — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља ос 
ијатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав 
длично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права пот 
а у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио 
е издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је по 
вна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех с 
ну цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, кој 
ех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на  
 величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара,  
 харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанин 
 Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, краса 
 златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од пауно 
рум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут  
омучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на 
аћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су ж 
у.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубров 
нуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога 
оли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступај 
, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми  
теличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијеће 
је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи бо 
необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Крун 
вештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особи 
каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господ 
нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> вла 
књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло,  
 завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша бог 
бацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама  
свечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно мо 
рстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке н 
вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града  
о звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Ур 
гледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме до 
S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Бо 
ер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће 
— Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено чести 
реко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и К 
м тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а мо 
подин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње д 
ам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настра 
пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијеши 
и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То  
 као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар  
ости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима м 
 осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особи 
о: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живо 
је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, 
дошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне 
 се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави ја 
нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота.. 
га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потан 
о обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинс 
е отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила  
први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди с 
илосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог 
во разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99 
апне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је 
сти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{ 
ке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже 
 на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по  
, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду част 
помично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и за 
а, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажен 
ути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те 
 тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, буд 
ола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: та 
рмонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помо 
ивање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S}  
ива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било пр 
војци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И не 
морскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћениј 
 нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честит 
 запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Кара 
} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Ал 
јеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с кра 
сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свешт 
поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство 
ифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром  
е града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S 
ма</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран  
"62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој з 
, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да з 
коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на су 
 очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешн 
ица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела н 
онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвет 
о се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од  
а Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више 
аха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана  
о опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а 
уће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: —  
ика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјев 
ти што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гар 
 а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, 
 Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни о 
о ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Приј 
тељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l 
стри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала 
Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступи 
ио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила  
в — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам 
, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку 
еко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободн 
 свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе 
се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне,  
 казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је п 
ш: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у л 
убровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премноги 
S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властели 
а <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с к 
е око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S}  
ком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатиц 
 погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога трен 
ље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени о 
 окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, 
и, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све к 
или са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђер 
кога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје дионико 
ш за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је 
постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару к 
и, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут  
иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо  
ећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, т 
у и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име вла 
рјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Ст 
чекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{ 
р нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, п 
му нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Ду 
ру протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно к 
 отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на уди 
 гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле д 
убровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се  
Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има  
д цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић  
на била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је 
м Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво  
{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако,  
0" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесе 
 не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиру 
ајбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива  
нути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а  
 охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам обја 
је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</h 
у као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће  
код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се дост 
сподин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка пл 
о томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко 
а ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару  
 опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи 
а Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски,  
чан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по 
да, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао 
ље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријат 
убровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике 
м и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми власт 
, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у 
 су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем 
нез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне к 
ка и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до 
остојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S 
ану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да  
 мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi> 
тво на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лаза 
{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учи 
ровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се  
 вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудр 
 господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом 
лике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господин 
јој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају  
аре и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљ 
ољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Б 
есело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S}  
тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а 
љезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се д 
ра...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена 
ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, 
ника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, т 
ребињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића  
, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Боба 
уће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду  
ти име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш 
 и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копр 
е Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, 
ом до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Р 
лави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, п 
вео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову  
у Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својим 
на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без  
или у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово  
.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене  
слух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, к 
 све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па т 
еке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне ок 
рић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће 
 у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју д 
а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, до 
рад Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само  
ку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Мат 
 и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење 
ркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра:  
ти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone 
корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} О 
уће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гл 
дајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га 
 пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије м 
ођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Дом 
јерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушно 
на слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић 
{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с кул 
снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лука 
 Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући 
<pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хал 
ио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне  
оброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{ 
ј жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је ве 
њаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да 
е свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштова 
преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво р 
 <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки 
ом и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља 
рно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кне 
 се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се б 
творни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Бог 
ровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред 
загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој м 
на љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} 
на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Ов 
ску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, 
жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и пони 
 Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, нај 
дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначк 
ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да б 
 суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Н 
Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот  
сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{ 
ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира 
ета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да 
рије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех син 
силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за 
 који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек 
око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не  
јати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Мл 
о освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају  
а као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кри 
ље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за же 
прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мно 
м ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје ур 
енога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Б 
каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калу 
по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордиј 
елин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је  
као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са с 
и с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијес 
 круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S 
вгустиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви под 
ове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и 
/p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а 
нао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Кан 
 ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да з 
лонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с г 
 живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем миши 
азнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: 
 на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а 
ом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он 
"128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSect 
ва је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у  
ти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пун 
 те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на пог 
с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и неприја 
ало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити пр 
великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</for 
али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју ф 
он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У ду 
стито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за к 
е нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свак 
ика читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио пр 
држца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Б 
 Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у 
оне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници 
не низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је њего 
а Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју  
краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то < 
антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плете 
 n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем 
 да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик ј 
сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо у 
/hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, ока 
а поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до 
љубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као  
први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још 
нцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да 
брочинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегдани 
лгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић 
ито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудр 
јводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и сва 
исари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе  
иви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за  
бровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо наз 
а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред,  
све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S 
еди исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем с 
 је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га канон 
ахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да ј 
атељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо 
исара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се с 
рагијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,.. 
храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрун 
 боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша б 
„Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровч 
и племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непр 
сто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо 
т и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Вла 
и!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је п 
ага сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко 
ијека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као ри 
вор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разг 
 бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер  
чане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то 
е.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> < 
са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хри 
јем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се 
 ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога  
одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе  
освета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој  
ода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијано 
довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати как 
мо казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао  
насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту  
 вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом 
ну није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара 
ратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовин 
Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије  
 и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешт 
 ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала 
ине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1 
и гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткад 
вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више о 
титку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, к 
 да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјеч 
3" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћ 
ажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој го 
расне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене в 
тао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш  
 у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија 
шајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од го 
м све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе  
 стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико 
 пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер ј 
му се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитко 
но, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се 
пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија  
ен, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани н 
има, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала је 
, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Ниг 
ечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће власт 
убровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи 
ута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S}  
аља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, к 
 из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави 
рекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадор 
р ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не 
Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</ 
...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Крис 
ик уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса 
ред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> л 
р, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем ди 
 посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресв 
је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш 
} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана власте 
е и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пи 
 бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванае 
јере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па  
а думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она 
па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни заве 
> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витије 
а и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине,  
 Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су 
е, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и о 
ндола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусј 
 а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града  
убровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести 
теличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно стра 
 Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је 
за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат< 
 један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „С 
ла Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с  
.{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до к 
уначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која 
цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти  
та више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ћ 
нце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} 
оса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Тали 
 ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски в 
на, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон 
</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи 
та и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око  
ро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на 
но госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од  
на по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и г 
, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријес 
ем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многај 
у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Б 
обитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срц 
ивали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, он 
ељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ра 
 будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није г 
бору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и  
кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговара 
hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни 
 све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја ов 
 као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накоструше 
 десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, 
 народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочи 
м <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около  
ођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави 
окола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће нап 
 се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци кораб 
 скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дво 
 каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита вл 
 старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. —  
лажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездно 
мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и  
јбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је власте 
рговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше  
аест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републи 
 град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи по 
ао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и ц 
публике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андр 
ин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у 
 па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као св 
} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија  
ли му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, 
нијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: —  
ка дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога 
 је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједн 
ролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје ру 
елике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби 
ар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су т 
брани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио ов 
 Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царски 
одбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака канон 
 Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, 
о Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјева 
а <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисвети 
ријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, 
једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отиш 
ти га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски в 
 Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријар 
 Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и пра 
телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у кум 
<pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже  
а.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад д 
а госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо  
авно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — Н 
и прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета  
краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Боба 
 — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Б 
а“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини,  
 у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду  
ларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубров 
е Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти,  
се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова С 
га града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походи 
.{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био 
ива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама ш 
вратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски  
раду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с њег 
а кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, д 
 кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, у 
ш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живе 
 није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име 
су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но 
за тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никак 
ици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило  
два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубр 
а уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли с 
авјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зво 
аду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију  
акон кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S}  
 Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вени 
у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао нео 
ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на и 
 је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, 
ћ и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник. 
луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi> 
ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећн 
 и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до ово 
нок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукопо 
нје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в 
ријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између сл 
ао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, 
бивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем 
о, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} 
јатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, шт 
, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем врем 
је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том 
ви Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа? 
 свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а са 
и копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се 
 мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срч 
 кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су нак 
е ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјеши 
нима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душа 
 — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао ка 
и у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару  
је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мо 
нути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њем 
уте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign x 
упи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овом 
 од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да м 
 помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; 
 Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила ј 
, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен к 
је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није  
све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те  
то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није мо 
о срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љ 
 думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрвар 
 јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећен 
ара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На о 
 па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо б 
гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117 
литати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не 
а VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му  
би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдн 
 што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене 
е босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босн 
нском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш  
ила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином 
ија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први поди 
Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на неб 
постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царс 
и с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На га 
вати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то п 
 један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те нада 
елина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једно 
икола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао 
ред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталије 
е ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако  
и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је  
онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млета 
 вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке,  
лисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, 
није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су  
и у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n= 
оника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога с 
ерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру крем 
снути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу  
} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне с 
 су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на 
 све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без пре 
 — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље  
ивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску,  
 ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара 
јска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива,  
оју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубок 
о се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котр 
свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а д 
ника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледа 
ј охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не пр 
но гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у  
о гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по  
ира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стра 
квом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од по 
 па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, н 
лем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господ 
и сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руко 
е свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној м 
 <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба сво 
о чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на глави 
 одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш  
своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како чо 
прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајн 
 самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Ан 
 познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у њ 
ве као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао го 
ој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе 
је ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{ 
е...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека 
и с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и  
одама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оц 
пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће  
и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно 
ладико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева,  
алпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пј 
ева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било 
еленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А цар 
ну и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, час 
м у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудес 
 некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господи 
ик проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти,  
ји је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубр 
ела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по не 
о га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душ 
е поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклони 
ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родите 
ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни при 
 Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Л 
уге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: 
с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу  
реве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цриј 
д, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на  
вице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех п 
тока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је 
 као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочил 
овор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одах 
ви и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чек 
ру; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно 
есет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Боса 
устима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — 
 Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S 
ви, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих влас 
 по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се  
ну да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Даби 
урине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти  
и: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два- 
.“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе.. 
аду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тре 
 одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> М 
е ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријеж 
о лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јак 
а као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у ср 
 левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она т 
ога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити тво 
умна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње,  
напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се ско 
једа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отво 
ла жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник ј 
јака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Л 
астиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадил 
ужила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била спр 
 Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекој 
 сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људ 
е!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у  
цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у с 
о корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да  
е.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије  
златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па о 
ти ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњег 
сне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене вла 
теоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодли 
крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зо 
ије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те з 
 непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјех 
 по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II.,  
на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два 
етну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулиц 
S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми 
Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не леж 
ему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га 
 трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и  
нице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone 
у и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља ус 
ци, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића  
хар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш  
арићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збор 
од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом 
ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему  
 сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота 
о да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више  
и каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, о 
 у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му о 
>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Мат 
 „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, жив 
Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће  
а више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љу 
апочео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у г 
а Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свије 
у до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспата 
убној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјел 
јио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој ка 
а згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока 
и, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лук 
ила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза друго 
а оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те ј 
а, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијеп 
мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар 
ути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут 
е збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на св 
оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запита 
ожеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све  
и, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа сн 
дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудил 
га заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то при 
пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси  
ју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве 
Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити  
е божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему 
ед кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучет 
н, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из теб 
 га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „ 
 јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — 
и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни о 
у у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у че 
 је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као 
 тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S 
 и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче 
е цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је из 
њак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога в 
 и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, од 
кашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну... 
д сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, к 
рицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да б 
га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:l 
 у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и по 
"it">Bene! fuori di pericolo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисн 
јевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попу 
{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока 
ице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о све 
тељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јева 
е освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара,  
а властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властел 
и, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам у 
звора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је 
ноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио,  
ци.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређац 
друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге з 
.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гле 
ине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће 
{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињише 
 теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанка 
а, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој 
немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду упо 
2.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> < 
стељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крв 
та урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до прија 
 а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хва 
 <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога с 
уде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два свој 
 лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладн 
 Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чек 
владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је пота 
ајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду.  
 је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао сп 
Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себ 
ји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредо 
 усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се пок 
а у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се прид 
е ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душа 
} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђа 
 заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помлади 
астати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, др 
здном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi 
сти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко  
се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сје 
ра онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="chapter" 
духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу  
ва, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а поп 
што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три п 
ем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сва 
 и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госп 
им поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред  
благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} 
с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је у 
јче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До 
{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике  
авља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У  
ва златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња  
самљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали  
а у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици 
па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за ле 
ламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у по 
тао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу  
!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи 
ложи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој с 
ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана оки 
 до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињиц 
к, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Слав 
ахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-град 
 ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке н 
 гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" / 
вује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све с 
 се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму 
 у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стиш 
сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из 
укло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама  
би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али н 
одвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је по 
 Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће 
наца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, превед 
адињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — 
а подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је 
ју одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће ч 
ко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само ств 
лави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и 
 дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устрави 
 Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако боле 
с Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је о 
е она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну н 
 доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробн 
рију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на врије 
чане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељиц 
рци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Бож 
а, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари  
 Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако 
ива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и тр 
ке свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{ 
ва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их ц 
е, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а 
да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на ри 
 још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави в 
и оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем к 
 пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубног 
на и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а нар 
о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S 
поље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{ 
Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и  
а <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а 
 Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брав 
оди — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма  
ње, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођ 
е свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи прво 
вића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин 
чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао  
а су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге < 
га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, 
и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, 
 Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страх 
њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је н 
ротивник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Ле 
иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовање 
ћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем вели 
царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: 
пирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци 
 Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, 
 сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је  
 правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем 
S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника  
у је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позла 
да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био  
ље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо вла 
 Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка н 
у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с  
уке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати  
рност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти 
ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце п 
 том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога ца 
, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надари 
па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, 
 — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма ово 
ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово 
вник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровч 
ицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари,  
 и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио њег 
иди и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а сам 
којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао ја 
ва слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царе 
 истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко:  
гој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благ 
ик и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мисли 
 најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне 
офором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Дос 
 вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми виј 
38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровник 
Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме им 
 и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом  
 и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који 
комо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије  
оклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заст 
ком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбин 
дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Т 
имљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се 
S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, д 
сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Мари 
“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељ 
сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову та 
и синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је ц 
ода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобр 
ајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — 
м владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се присто 
начке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао,  
тригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је 
овину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч влад 
еду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} 
кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, ча 
и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега ср 
 њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свије 
 на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима 
ли, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име 
адам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властел 
притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеруч 
 опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се 
ао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу 
вети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се сп 
вник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице.. 
 су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и ци 
 у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако га 
ухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једно 
ти с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране,  
 баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамен 
 тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекл 
а је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пу 
прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с т 
е не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Никол 
ц...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка 
ио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како н 
жају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито  
дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{ 
 ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком  
pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достој 
осебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвиј 
 то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим  
 могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n 
живио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</ 
ља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здр 
 обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: 
је уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су на 
и у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, река 
коло, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар  
 му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, в 
 будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S 
ом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад 
ретварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молил 
те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, 
 Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће обр 
а, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То 
и, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људ 
{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало ј 
а Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца пс 
е јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега < 
, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знад 
ахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кроји 
 могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје ј 
сомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — дов 
ца и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брж 
 те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би т 
ао из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре  
 ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик... 
духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно т 
 ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Никол 
ешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни  
еде га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за ц 
 Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нес 
штар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад  
 им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико ж 
и пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с 
лне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за у 
м мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило 
ске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фаб 
њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку:  
мне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Ј 
а банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гд 
 на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом 
ка је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају  
пустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је т 
шин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као  
.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира.. 
о нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> иш 
хане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху  
 крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да п 
Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n=" 
, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао 
сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Уга 
јчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез 
>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разл 
лагослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, з 
да оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке ду 
 вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не  
Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем св 
с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григор 
Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнеж 
тавицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици 
 се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате пок 
повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој  
ни од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на  
ватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан кр 
ш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачет 
цу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпо 
 браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан прис 
 Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепш 
жић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} 
донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n=" 
ца ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољник 
 његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привриј 
ић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди,  
ој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце 
е јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студено 
алићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ —  
91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци бож 
ом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примј 
..“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно 
а си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост,  
е на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у пр 
круњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада 
не се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је пр 
а Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с он 
одила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, побл 
име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Ка 
число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Ник 
гледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да прогово 
га лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на св 
ди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује 
прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији  
а Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку д 
а љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га 
ушана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, 
честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу 
 први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му 
а... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одл 
 на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb  
рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — 
 бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши 
„Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику  
год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и покли 
крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркв 
 јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — 
царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тв 
стало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је влад 
 с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је  
иста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлук 
тати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, 
 му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога  
и јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскор 
е иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На ко 
е посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати У 
" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; 
 су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остал 
 завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И та 
ју, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нем 
ма господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то 
дјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете са 
је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештен 
нути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му 
жје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је ви 
а, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} О 
е поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута ист 
етлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство 
 мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} 
мисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно прес 
по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племи 
јело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> 
 ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хва 
хвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији  
а куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а 
устити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, 
 галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Ели 
иш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. —  
то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати н 
,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l 
мне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ћ 
воје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута  
.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци 
сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту 
и у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> с 
 живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјег 
дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је  
ски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахоре 
 с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матк 
ријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела д 
Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви  
; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То 
а кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми д 
ве ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, 
и, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и по 
стане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши 
— „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из д 
арод одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. 
онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, је 
ито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пре 
лићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској 
: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска,  
ред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да В 
м, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Та 
, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине 
за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спус 
 дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајн 
а перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невес 
о пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество. 
здано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи.. 
тио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана 
ивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домањ 
ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <d 
џије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први о 
а, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архи 
 глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било т 
„Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љу 
бе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је вл 
рица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну 
ја Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елиз 
е мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу 
{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобн 
м достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме 
ељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик пост 
 ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољи 
ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и ца 
ао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје  
еду: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Т 
ти као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сад 
 наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Р 
а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједа 
даћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били 
 истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија о 
 и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни 
те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће с 
адо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да 
и, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога 
еби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добр 
то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и н 
о моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ  
уј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уро 
ко ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали  
а Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> 
ти цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало 
лићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, кр 
, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по  
ранческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „.. 
ељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави ј 
ла скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак  
дити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас сло 
ега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{ 
а..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и  
изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у б 
} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад  
S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче 
на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе рус 
 ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило 
 ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће 
ћ као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему дале 
 испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запома 
, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвали 
лемића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а 
р је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва  
о велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, 
 Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу бе 
 срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љу 
д ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим 
ћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто  
нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, нег 
а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од 
е крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико 
ка у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, 
 владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани б 
и јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни 
на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и  
изе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се бр 
а да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Х 
пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабет 
леда из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дје 
ловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом 
у двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брж 
и и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге з 
и у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са ст 
} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} 
е подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Ниј 
елне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фаб 
 републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Позд 
 до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице  
етачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће 
отврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело ко 
Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Мат 
 круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и по 
оју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубр 
тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неб 
 бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опус 
емљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога 
S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, п 
убровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Т 
ла и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учи 
до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части 
а рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам ј 
 редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист 
/> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Б 
талена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он  
примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на 
ла је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављен 
љежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио 
д светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, ма 
вијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомуч 
еоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к  
би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон е 
 с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепи 
 диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу цариц 
 прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и н 
зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се  
пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости ј 
и.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештени 
о...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да  
сто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће 
„Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд ни 
ем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем мл 
ланине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Ел 
ршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерц 
е растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој 
стелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу  
вчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник 
праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а  
 јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима. 
а чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, о 
 па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко ш 
га ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао 
раљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће в 
ам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећни 
астио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком< 
а гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровн 
јели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити 
, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће  
душан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш 
ј господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, 
о: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каону 
 <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> < 
упови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тл 
ике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S}  
 је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час  
 вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет  
ин Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чуднов 
цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их  
слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је  
томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, д 
успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божј 
е Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио 
ио најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова об 
тона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не има 
.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi 
угаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окре 
 у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" / 
мао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и  
е свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар  
„својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Ду 
у, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасонос 
р између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар  
ијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дан 
чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и  
а, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним  
а се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето 
Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и  
о одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом  
збиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он  
.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у 
не гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети з 
пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; м 
инчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} 
а у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опат 
Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој сво 
онити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога  
ла чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, 
ној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га уд 
харао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на 
цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је ње 
Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њ 
га другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Бог 
ари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: —  
д невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро у 
господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињ 
а...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владар 
ла као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се до 
лимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања  
 око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне < 
Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине  
оме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће  
курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с ко 
 хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљ 
прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и 
адна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поруг 
ст Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републик 
 су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као как 
S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне с 
ито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем 
ао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске  
госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи  
 сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га 
ротоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути 
ану Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пр 
 дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјеж 
 Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88"  
} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као зви 
е од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се 
, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће  
 Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, 
ницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кућ 
дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, 
љане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко на 
по, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо 
адикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати г 
етачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно 
 вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије  
евима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем  
 и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту 
не, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно з 
ћи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смје 
о истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до р 
м дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лука 
 красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војво 
руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена 
 броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у  
ани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведр 
ућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} 
а неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита о 
вала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матк 
ара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече г 
, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о зго 
, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особ 
ст у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> 
"48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће о 
ви радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили ц 
оздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у 
астели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завје 
четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с  
но рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је при 
голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједн 
мјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не з 
стељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до пе 
 главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога ч 
н</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За  
P19011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S 
уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима,  
се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у то 
м твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно  
 Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каону 
ођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко ра 
господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх  
ај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу до 
ске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој 
древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се 
 госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а  
олача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како г 
љком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке г 
повој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} 
јећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окре 
д с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, д 
 добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима 
 је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, п 
Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — 
о големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело 
га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако на 
е доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и  
и мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне наш 
обри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Уро 
јевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније раста 
У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред  
ијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли 
 а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило го 
Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и в 
ечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему д 
 великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с по 
 праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с  
у драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је б 
ијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усре 
На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За за 
ве дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвова 
Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни п 
 На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала  
 ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" />  
мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је з 
 било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам о 
а у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољу 
воркињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчет 
је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку 
ка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да ниг 
ржи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града  
hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свије 
ио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио,  
 прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а у 
 мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу 
 му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су ј 
онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, ла 
 Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примље 
не бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ —  
господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога т 
сток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново  
е доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога. 
сада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је не 
да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива лев 
свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан  
сподара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је об 
овјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</ 
о је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је 
је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила ко 
 Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ћ 
рављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко ра 
д с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да п 
азговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто о 
 рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им с 
ћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама 
ом, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама 
се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одјед 
е Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није боја 
е до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дла 
игло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бије 
је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у ц 
како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан С 
ега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Ан 
ушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљск 
 и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога 
ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред и 
ти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га  
нија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води 
арицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се го 
дина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> 
а радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати. 
 каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хоти 
и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и ка 
ме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица 
дравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, м 
одно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобова 
лин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гро 
ој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша 
јевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang=" 
дом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворки 
 на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри 
то је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те с 
љаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити 
аш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред оч 
а круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, 
ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко ј 
едао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на зб 
е с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда  
ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељ 
ископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан,  
арају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да  
српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а  
е косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па ва 
..{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај св 
ушу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави 
Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола  
се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о 
апјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се п 
лом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У С 
о да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито ти 
ожила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори 
, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони к 
ком владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благоста 
, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цви 
рила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће 
 Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела 
дност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те бла 
е здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господск 
ачио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и 
чи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубр 
 Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљен 
вник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакл 
оду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска кури 
рске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати 
, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господс 
ње републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S 
</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи 
ко, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије  
право пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су  
ркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут  
{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S}  
е сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомоли 
 права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високије 
омрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она он 
 Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе  
а и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна  
ко то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу 
задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до 
кој племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је 
уша с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Воје 
, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао б 
ога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област  
ешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је 
ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{ 
S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о 
 право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а 
он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у д 
ра властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за 
 капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница ј 
кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост 
раска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S}  
с обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици п 
дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се ти 
е.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави с 
е удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је ж 
особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубров 
 с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду  
укољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благо 
 и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди доброд 
77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако  
S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо вели 
допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{ 
 десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује св 
о да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твор 
аном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком  
шце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, тв 
ијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо 
ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио  
оду, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који ниј 
е радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си 
 владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни ца 
је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде  
срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Дв 
естрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко м 
илни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре  
егиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га 
ша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине М 
је веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано о 
 хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му 
онизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима... 
 је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом св 
лом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га  
 Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и тр 
адање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прост 
нула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јани 
 и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да ов 
 главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјет 
ма као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна 
астир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећ 
 њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије 
и свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, 
 што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по то 
мотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати  
те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бок 
вцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb 
друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презб 
Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубров 
рала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се 
 зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за ба 
а књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да  
 народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога  
..“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу 
 а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не  
поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стран 
 са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Д 
хо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га ј 
ећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св.  
 курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге вољ 
недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер в 
кве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татар 
 уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врш 
удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила паме 
, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у  
ма добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела ј 
штене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само  
ти мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољ 
а, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — 
 а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је  
нову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред ро 
е обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Би 
е, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисеро 
 прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јуна 
на Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна 
S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је поб 
 је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бес 
и града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј 
е!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијет 
а да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге  
довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече:  
е јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гос 
е, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од  
ајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кће 
 игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер с 
ли свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак К 
 господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милос 
дим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, ниј 
ар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам 
а великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као ш 
нако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти 
 ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хи 
сну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће з 
На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прего 
у, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>В 
лавни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице ка 
а проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам  
цјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до 
вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и п 
а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнез 
.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., к 
стофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Нико 
о што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и оч 
 ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити,  
ричекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили суз 
ење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и в 
овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога 
ше с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако пон 
памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклис 
и, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка 
<milestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, 
1_C4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа свој 
 — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а н 
а је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе  
 брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дуб 
 амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочасти 
 пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S 
 је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама 
св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на с 
ову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни  
 постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је поста 
ти, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто  
тара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S 
спред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елиз 
ече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла 
еле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље  
ано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да 
вјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а  
огу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господски 
и му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам уради 
ет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди  
сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кро 
{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће вес 
убави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљ 
 приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти 
11_C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се ба 
ена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце  
 Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице удара 
ровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године пр 
“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа,  
ети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четве 
 (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосн 
а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе  
рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом  
 и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Стр 
царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, об 
але браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан п 
жити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најм 
каквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцк 
посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа  
Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, 
а, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Ми 
ахумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколи 
ити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко. 
ку...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати 
архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Слав 
ода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровни 
и, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно 
едаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела 
ушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој на 
овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио 
ому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не сме 
е не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога красн 
м без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града 
 Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик зава 
бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче 
 завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капи 
Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђ 
{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипа 
 у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио 
два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепо 
алека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што 
је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно с 
већена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нари 
јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза ма 
ча!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар  
јасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у то 
слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље пост 
аучио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао не 
а и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да  
 и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се у 
па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а власт 
у. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је  
шега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут:  
ају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои 
говори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Ца 
аре, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико 
е становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па 
новићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Б 
вила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госп 
ја, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгуби 
је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђе 
скому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како  
у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех  
и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита бр 
с стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве;  
јежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до  
оштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа вла 
, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{ 
му води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а 
 јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Н 
 и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник н 
S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а и 
мо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што  
— На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути 
кијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да  
јбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску ба 
есница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном ов 
ткад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спом 
у мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од 
о ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је с 
ио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да  
hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а га 
се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с н 
е пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт  
То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као 
ено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици,  
е да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разгов 
дбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и ба 
ем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спо 
видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} 
n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самос 
 ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те 
кромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне,  
але, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на ка 
 предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала 
је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с поб 
ју, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а  
рада Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда 
 споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а  
ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у нев 
о ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу 
аборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га 
шу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну 
 не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику  
 да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, т 
јеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Ни 
се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио 
лио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прек 
олио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су 
дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него 
 Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један  
казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S 
о ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напр 
ује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мир 
дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти 
тољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била п 
је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовин 
ла и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} О 
 божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би од 
адови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час об 
етири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану,  
ице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је 
ника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се,  
, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао 
ити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и шт 
о је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а п 
 чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, 
то гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је с 
пуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешл 
>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је 
насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по че 
чем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особи 
у.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — 
 у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а 
да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, гос 
х урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце ови 
> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="1 
ио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кр 
га поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи 
им владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело пр 
је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је  
знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубро 
омоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, 
 њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако  
на, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дуб 
ва.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се  
 бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Биск 
блаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краљ 
спар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној 
} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом н 
е.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске 
reign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за  
лијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне 
, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да  
 думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мај 
адарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> раз 
, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте 
тељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће  
 и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Кру 
краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкије 
е, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љ 
црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лиј 
!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровч 
као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне< 
уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection 
дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цриј 
 а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под кал 
иви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби 
 глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада 
у се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љ 
јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духо 
у пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашњ 
десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве  
карић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ вла 
 цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте пам 
 у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче  
штована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, кој 
еко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан 
пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди. 
ра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је п 
аонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом  
аља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста прете 
е колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд 
аши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и  
пас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и по 
а била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља,  
 владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <p 
ушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће д 
вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно,  
еља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била  
самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку 
 јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ри 
 Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два зл 
е, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна  
риљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном 
 склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и  
ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке годи 
ње душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљ 
нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјес 
 Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој виј 
о уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Гре 
е Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар.. 
пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, ј 
а крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској п 
ровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе изме 
је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икак 
ршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> < 
из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна се 
„Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се 
цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Д 
 Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Б 
кој љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав 
р: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служ 
 пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и н 
мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} О 
ни су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Ду 
 на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је стар 
 њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он 
 све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да не 
 ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Ј 
 а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није упл 
мо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, 
 ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако з 
ном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете К 
 некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће д 
у, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повис 
. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала 
тра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори,  
ужбу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с 
главио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у  
клонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра не 
е и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаш 
е је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фа 
истијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку,  
има, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави 
ла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад 
у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћер 
на с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила тол 
“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо  
С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити  
зно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згод 
 замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка 
тва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка к 
и инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господо 
рилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те 
у Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи град 
а краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиш 
а цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S 
оже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем љу 
 вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као  
<pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до виј 
 најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="10 
 и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила гос 
ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на приче 
оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју  
 а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, сл 
о је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њег 
ац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако  
еша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S 
 у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себ 
на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо 
ога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit=" 
азумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овак 
hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела шт 
трана <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир,  
е истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и  
се фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb  
сађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војс 
} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, 
и пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Пр 
справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с  
а погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S 
улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи  
осподара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки на 
еници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пре 
“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великије 
у духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n 
д је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му ј 
ио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S 
арић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачки 
ваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то 
Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да ј 
осе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем 
се удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку 
руге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупи 
де Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах 
им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; при 
аш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна с 
спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењ 
 па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да 
{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном  
ој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му сл 
ј љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале  
ода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином 
о звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако 
мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигд 
ежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле бра 
Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се ка 
 рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му пр 
мо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима 
днога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку 
личанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Д 
ати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора 
ом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, на 
мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да г 
лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на 
вога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још каз 
стре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није су 
омања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара  
рио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје 
ојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је ба 
, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио 
а истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Б 
 од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирн 
 се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, р 
 вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја 
лику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и 
.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша 
 то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље  
е све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику  
оме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думн 
ако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју влас 
ри светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на ко 
: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш 
етла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да с 
ти испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога сви 
ило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути 
Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубров 
ло и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ип 
ве.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувс 
lestone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима го 
ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кла 
је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина. 
њи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицми 
е ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно  
чекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те 
{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Наста 
њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јус 
 и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефали 
мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му гос 
ња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце о 
Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, 
ца Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — А 
> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и нао 
то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, власте 
да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И т 
>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> 
ницима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад сам 
ода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније 
такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахиј 
да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пу 
да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјет 
lestone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св 
о нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га през 
етића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, 
и благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана 
Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као  
вршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново 
амо нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, 
е све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима с 
ико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb  
да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је моли 
угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се 
ћити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св.  
твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут  
у побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехну 
да своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а 
Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљ 
 буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напо 
епрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна коли 
 круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашит 
адесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му  
га ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: —  
дар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави сл 
аља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари за 
 збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n 
да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјесто 
ени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три би 
мни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному 
ви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лије 
као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је оби 
, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке  
ио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Соко 
ави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио  
 права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу  
рац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо 
 виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно  
спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу пре 
горе је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути шт 
 Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми 
 и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запје 
ом, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом 
наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару,  
а узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она т 
за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрис 
ко града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тог 
дио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољ 
вдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на 
овац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјево 
 Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијет 
 — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровни 
стеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је пр 
 била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, заш 
ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пр 
l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l 
ала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак о 
умљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на да 
ају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекир 
а студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће о 
бе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на С 
 Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Е 
садити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Ј 
 овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, в 
е Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела 
“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку с 
ице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда при 
подин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бри 
вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем траци 
ђака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли  
а тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће гали 
жда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној  
о: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања,  
есједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S 
ахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се н 
/hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, као 
бровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богати 
е она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом 
земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} 
бре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“  
их, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га  
ст ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у к 
о олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучи 
омно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без  
2" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје ст 
ијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео 
ва до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талија 
и с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лиц 
рници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, ок 
уховну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="9 
обротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мај 
 запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</h 
едан дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Сам 
 понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у д 
ћије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудар 
р Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, 
јетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Ар 
вио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина пр 
устио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст 
ви јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила  
ме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у с 
ала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се ра 
обито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да  
да владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша  
, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n=" 
у отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију... 
ка, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цва 
У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у ли 
радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару 
и бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те  
 од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар 
а, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се ја 
 пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А  
{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упи 
а племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једн 
 је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Св 
сарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да с 
, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с  
цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ст 
остао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетл 
акав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје 
у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, 
корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и ч 
иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У  
анониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као  
мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово ре 
“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милос 
 дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Т 
е, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S 
ве овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овак 
јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна 
и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежј 
асти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толи 
име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме по 
ве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духов 
ријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровн 
и му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гу 
ве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочев 
subSection" /> <pb n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник ук 
м...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А п 
јечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Ст 
отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана 
 ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати мла 
 није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен госп 
ом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге бра 
S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у ба 
зговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озби 
и дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио  
о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни нај 
а ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила  
е долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Ду 
његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покро 
 а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога сви 
и лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве  
орија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече  
њици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретв 
ка ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <p 
ођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз  
а, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" />  
 Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи,  
"64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први уда 
о море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb 
па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И  
ти у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога ро 
бро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијев 
вори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „До 
окара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавн 
теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољел 
љен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомил 
то нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бит 
Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријевар 
ке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда 
м латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате 
боравити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је власт 
ка брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низ 
краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева 
, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба бож 
 но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свеча 
о нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека в 
ану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одред 
ркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли. 
утина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владис 
рнога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ 
бра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не  
.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати к 
а поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вени 
 мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо д 
ле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га шт 
 а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва ч 
ице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан слав 
за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јага 
се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо  
кровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина гра 
ијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар  
.“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо  
рњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила ка 
до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још 
е сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично ниј 
ак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Ц 
створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и  
на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом сви 
: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени  
ом муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучн 
настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе ј 
ко дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28 
ко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а на 
устити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне 
 проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изре 
ије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div 
 тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте влас 
есео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад в 
ла је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне  
S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску  
 икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дуб 
 пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, узди 
еђу Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} С 
 то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у р 
сити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш  
у јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домањ 
а би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мен 
тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својије 
исту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S}  
д села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{ 
епублику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опе 
ети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борав 
али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хв 
ом Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред сво 
 зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одб 
рити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића У 
куд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта 
е доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и пос 
ечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни  
е нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S}  
 али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то б 
но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровн 
рпскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је  
е било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се спр 
и Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрсто 
 никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју  
миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди 
регори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, н 
вост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли 
те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их 
свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна  
 цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога 
 је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пу 
брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишен 
 нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето 
 радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, као 
у заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене вошта 
бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку. 
аве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од 
еликаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати н 
да се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем пр 
“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Ду 
 дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања ј 
ом, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његов 
 онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> 
, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, к 
 Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко  
 града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалакс 
ш. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је  
</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољниј 
ем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно бр 
том, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S}  
, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, као 
ја, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крс 
о је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан  
Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовањ 
о одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од  
реведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло п 
ник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигну 
 је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели кр 
илост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону 
ин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вије 
 нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и велик 
орби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијан 
да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде с 
 чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, 
т у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као 
{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова 
ја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обра 
зумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерн 
 владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А 
 прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашк 
тио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пуч 
м...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, 
алена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвод 
ла иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији 
а је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је 
та с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да  
а свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у т 
че, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула п 
 Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ  
 на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> пер 
з Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а  
ити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет по 
Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Та 
тила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша р 
арица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и 
ислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куца 
 косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би 
рсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први пр 
ико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут 
> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјере 
 баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјех 
глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи обр 
ињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из 
гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка рум 
својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарим 
екнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помоз 
питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а о 
 на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљениц 
ед икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мај 
авом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су 
ла је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118 
авољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се  
думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци  
 а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако  
обито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско  
а би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, 
је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала 
овијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S}  
дне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце  
х што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјезди 
це.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи  
ах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале 
евојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарк 
као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову  
загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с 
у, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је  
хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — 
 љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је  
из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а 
 Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а 
лаве <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски.. 
 Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то с 
та.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала ј 
енио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пр 
 знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно  
“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјеч 
се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да с 
шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У  
јес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јад 
а је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S}  
властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да ута 
 посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија  
ја, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с  
махла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лага 
огледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, ш 
етињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све ка 
ли ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> 
 кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алем 
ило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа из 
би је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и сва 
 живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да у 
а, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а 
м светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па о 
, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере 
 је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога мла 
" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је 
 брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутн 
е могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у 
 чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још глед 
риједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне м 
иш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али 
даност ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам 
, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посу 
е, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св.  
а Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни вла 
икола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, 
ли проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике  
есједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод 
а чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div 
 ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде  
кву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је 
с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријесто 
лал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме  
е сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градо 
ла на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало,  
 А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од  
госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала к 
оловицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчани 
кон тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова. 
ст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Спријед 
абошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра  
сјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а н 
аловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! —  
ко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала  
хвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И в 
 на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће,  
тину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живо 
 зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S}  
ви им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{ 
инчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврд 
з тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племени 
јем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље 
 поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, 
а.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Срб 
Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине,  
а за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдач 
 Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић 
ем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="1 
ведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за  
ер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Уб 
а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Ду 
ла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофо 
сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div 
оња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јат 
и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другом 
тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за де 
ви левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и св 
 каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсу 
ћа.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут  
м каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах  
оба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада  
едногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није в 
Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају  
ерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако  
било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен.  
исером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво М 
ке у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кр 
од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регб 
 уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, т 
 пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза  
.{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци бо 
несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па с 
кровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладн 
гост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у те 
бар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехт 
 властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Ц 
и и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бок 
оју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цв 
} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као 
рцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитни 
е при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти  
омања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао. 
а у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала пр 
аљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто д 
инама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на гл 
рној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, 
езина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>сода 
ња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде ан 
 од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисеро 
је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке др 
 думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него 
е може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна 
омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <qu 
е постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у 
ити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а  
 била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се раст 
ех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као 
види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је  
стаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владари 
мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријате 
е по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, она 
 пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју д 
ити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша  
анскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдј 
а њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тро 
ако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неко 
 поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошл 
се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако републи 
мије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша уду 
лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз в 
роша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабран 
Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бо 
 корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти с 
...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дош 
абете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и п 
ј прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласа 
о сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане о 
усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На 
ио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало 
астелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као 
и и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу 
ода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе  
аситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и  
а лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:la 
аћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро  
 брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дв 
а, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори д 
евен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се  
а госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели мил 
 ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несми 
ао што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне,  
 су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник с 
е чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допус 
 те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе 
на и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да цел 
, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пре 
олска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све ка 
сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубо 
оја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што  
е гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као н 
 погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за от 
рева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе влад 
ље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у 
 докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати 
 проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и уч 
ник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звије 
ба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је о 
она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од кра 
} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу. 
лата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је стр 
 Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист от 
скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опе 
 те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах засп 
дово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер  
али су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је 
 о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на п 
 се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, ко 
ржи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жар 
по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до  
, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишат 
димо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми ма 
 то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема ве 
јатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак влада 
{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазн 
ирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три  
Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење гр 
стеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу 
најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на доб 
 је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у бо 
 скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне  
инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци 
ао и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о ми 
нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је  
на с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци  
; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем маче 
адиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и 
мно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас вол 
 Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осва 
 Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље зн 
 приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојн 
а уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубро 
сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од ч 
колу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, 
лу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве н 
о свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхињ 
n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запоста 
 помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као с 
м!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би инач 
особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана 
астелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину та 
 се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребир 
од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд п 
уо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада с 
 је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за ж 
одара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навје 
 други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n=" 
границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола  
 ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно уп 
телин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{ 
Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми  
.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а о 
вићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је  
шао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је би 
ислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су зна 
S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, т 
а свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и оч 
 манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, ал 
пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљ 
лед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод п 
убави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како  
браћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће б 
ује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги  
атко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари  
 срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати  
 рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била 
 Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену ме 
могла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и  
ер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао б 
{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друг 
ј!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> 
ан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="subSection" /> 
после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетл 
кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначког 
Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> < 
о како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо о 
цем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млета 
ему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он  
о би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Тур 
воре доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допус 
 тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по 
 одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се н 
карићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши ( 
 а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио мил 
дравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољ 
у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуна 
моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровн 
 је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно 
о ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S 
итеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Ду 
с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјет 
 а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може 
упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се,  
чио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете ка 
но је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она ст 
сто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товј 
ека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић 
 Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу д 
 како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и 
обро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSe 
} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се  
, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету 
вијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из 
и ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност В 
аслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</f 
 а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од в 
а би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће 
се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонил 
 јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његова 
ити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. 
 и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од гр 
ј у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како в 
овник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} 
личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој дум 
 </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’је 
т онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, 
 започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је пр 
и уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам  
 сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камење 
ао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од м 
зенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопник 
у слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на  
и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан  
огати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу 
 је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама,  
с, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој б 
угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји пом 
мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар г 
, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те н 
араш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не 
постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не го 
сну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам т 
 се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, г 
ољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби п 
дјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио 
Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу 
 и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ст 
тна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника 
челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није по 
дањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвиц 
сти јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало 
ному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени по 
те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у М 
а и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Би 
нају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се т 
и, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пут 
 били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову вој 
 Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина 
размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалиће 
дно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прам 
 зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабија 
 Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бит 
остиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образ 
твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само у 
је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да 
тјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно 
ога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси  
ћ, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре 
град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога гос 
ога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне М 
чинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из  
а сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш уг 
ла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам 
еља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете у 
ко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има так 
 вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им 
, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. —  
балић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дозна 
 часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанс 
одао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакос 
рет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.< 
јприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манас 
 <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задов 
скопања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаћ 
ила би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми  
 ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка вл 
рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</ 
е на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крште 
аљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и  
есници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, 
ознала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Зна 
име хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, те 
ребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе  
идио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је 
е: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из  
 се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и 
ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони  
азвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да с 
шца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико 
јем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, г 
ио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод до 
ата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Сва 
ти, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град. 
 мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско п 
 да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, 
>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша ка 
ем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећ 
ћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{ 
лаве је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као  
 то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро изброј 
 мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледал 
Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, 
ова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза  
ао црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена нем 
 као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задово 
едан сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе  
р се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и н 
 те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да с 
еливају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Влас 
т-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже П 
ешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, 
ом наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ  
оредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем 
не дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки обр 
ерижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза 
а изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани 
н глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсул 
ићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавк 
ала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињак 
је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан 
ласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије ку 
а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подрж 
икола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у 
ују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој 
 хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до  
ке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S 
{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па  
ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је до 
ликој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти 
исне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано го 
 тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесј 
{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она дум 
ан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва  
ети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брд 
ла пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зет 
омовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која 
 момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> 
главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовј 
штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла,  
рену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попос 
етло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко 
разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. 
ли се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се  
на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не  
нула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; ди 
ље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb 
с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко  
у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирско 
о ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из  
у, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета  
 пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи. 
...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јо 
ов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Ко 
 за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и ова 
ла живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цр 
у породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице 
ви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Кат 
ом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да с 
reign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, заглед 
 није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наре 
маће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!.. 
а била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје уго 
 уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Реч 
поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те  
} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару,  
 Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> 
му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} С 
дио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира. 
ило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опо 
пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој с 
се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домиш 
ој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостар 
с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносо 
а, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} В 
 пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотиц 
као да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му прист 
 и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије  
оне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S 
у небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повје 
 Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако 
омове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и  
ешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите  
ом, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће к 
шила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га  
ани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима 
 састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин ј 
ама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и  
о у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је н 
настира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb  
промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска 
Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као д 
одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину  
="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григор 
ао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на друг 
мркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Д 
владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила  
ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевер 
Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас  
 част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом 
јела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик с 
 чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио  
зда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће ужи 
ве је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти п 
н у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад 
ијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог  
а: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара  
а ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанст 
чица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима  
а и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко 
а Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светог 
рдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љуб 
р се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пје 
чац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с  
ки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опе 
ра, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с  
ола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав 
иближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћ 
 давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам .. 
, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Пот 
јести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена гла 
анута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила.. 
жју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутиц 
 кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живо 
 то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовит 
ге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а кр 
и се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Бог 
о - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовј 
 Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје уда 
ир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прек 
рани, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је 
не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и  
плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испо 
 царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Урош 
нић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Г 
јевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република  
се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили 
е предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега прија 
ходио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </ 
језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочев 
ј од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а св 
ече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела пра 
} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара,  
живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога ту 
 како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас мо 
звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, ј 
ве и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у  
опреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога ор 
о му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми гр 
Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој  
мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: 
ри пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод буде 
а, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути ка 
га кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет 
 није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу с 
а ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угри 
је, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитор 
S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за жив 
 воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S 
.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап 
 Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна 
му; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће  
 жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старије 
ије ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је 
„А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби д 
стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па  
стром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и ре 
огледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе влад 
ло нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као в 
једу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потр 
 Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је оми 
ице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и  
астелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">veni, vidi, vici</f 
 први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана 
ончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир  
рпски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће 
 гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с ди 
 је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио 
ога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске свети 
акрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом 
 трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распрт 
божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе. 
теља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику 
ва, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољен 
ге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ст 
ому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су  
 је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима 
овити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му  
лемена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне  
а ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике  
тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га 
а њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је  
еса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољ 
ине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати 
а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако пос 
начајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувст 
о весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је  
ца латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, д 
ио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља к 
 и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи  
јмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није 
 запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули п 
а сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су  
S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови. 
има.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред 
лави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи  
{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће шт 
а ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Д 
</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св.  
 /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, ј 
аном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве гал 
а Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Фра 
 главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и  
си, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси вис 
амена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се 
том, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје 
вати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић о 
ић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ власте 
ако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку  
љусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цар 
, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и друг 
сало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине 
ежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. 
рдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се до 
ме је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем  
 добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу  
е допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их б 
вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори изме 
коп отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да 
ако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако боле 
9011_C8"> <head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо 
е Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На мно 
 <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике 
“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која побли 
S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење свом 
и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш  
скому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Влад 
и час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах би 
још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радосла 
јела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспо 
рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је 
воде под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао,  
ламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој пан 
оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу  
тали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјак 
 дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи г 
</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св.  
е духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, л 
јех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух закони 
, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то 
вести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весељ 
убити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће  
испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном ру 
е, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом с 
рава, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве с 
чне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко 
ива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове 
је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Ца 
аљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи 
вијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на вел 
, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на о 
пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су виј 
а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла,  
бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и в 
ју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином,  
ладе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S}  
трижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Г 
омно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по  
и арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постав 
д мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а во 
 црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови н 
е кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сре 
три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама 
е: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога 
о ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори бо 
и пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће.. 
вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој 
ијем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републик 
и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиет 
, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дук 
ила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, н 
 <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара св 
ите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровник 
ик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допр 
проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био муда 
ене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на с 
звони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, поста 
екамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно 
н Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој п 
и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је  
бито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чек 
носито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику 
 у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, ј 
“ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога влас 
</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омлад 
 а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је 
ни озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно 
окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, т 
...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром 
..“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Арх 
одичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједов 
хов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако при 
ала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач о 
, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложић 
ира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједн 
 пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је 
онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> поле 
 пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блаж 
болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су  
жа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете т 
е вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те тв 
м Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе! 
игле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару  
 с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јао 
а, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се ог 
стину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">veni, vidi 
в. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога  
ошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, т 
 без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва би 
рото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n 
.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће за 
 стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а к 
оме одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће 
не око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по  
нхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, 
својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А ар 
 народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа М 
 <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на 
о црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{ 
а галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гр 
слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Т 
девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком... 
о н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, је 
Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити 
 непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вије 
а укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном госпо 
у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и ми 
чеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизнос 
дмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Кр 
рене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће 
удара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у ш 
ти.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему 
тењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин 
ев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</ 
:id="SRP19011_C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и е 
м плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Власт 
 — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, 
га града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедск 
 царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат  
ем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се 
 А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, ур 
вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена о 
 и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже  
ушманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особит 
ек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S}  
 сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с л 
лаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена 
 мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке  
вором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: 
ј и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети  
лне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а вла 
 прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту 
 лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по д 
е лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{ 
!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Д 
асни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће 
 <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети...  
ника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофор 
 госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па те 
ашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Б 
ик је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а 
јети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје 
елике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружје 
о оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Катале 
а: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код  
p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН< 
по преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергам 
ираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радо 
 И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплете 
 нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну с 
и по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега ш 
ецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види,  
же: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном 
ија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S}  
тва, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љ 
 судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје 
тницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Госпо 
крњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с ли 
нђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му 
...“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро  
 владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" />  
ашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је  
 синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царств 
ети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити  
"122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе  
 то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молит 
боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да  
га каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код вели 
м ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n= 
та и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Н 
спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти ј 
ому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре д 
била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, 
до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Црије 
 о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти  
 Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb 
она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S 
е поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије  
 ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворн 
 што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је о 
а нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке заг 
м Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава го 
а своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то  
јаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и пос 
зао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би  
 <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остал 
да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србин 
овник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до 
 Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n 
а ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је о 
етка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb 
царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромн 
увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узор 
 ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А 
еђу народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из 
азговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осиј 
рсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала  
имира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} 
 милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи 
за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас о 
pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи 
ом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно наре 
ледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су  
ена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војво 
 љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово ом 
за се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У  
је не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на кр 
 да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмј 
аупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млета 
усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост  
о ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуд 
 и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до 
 ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој  
Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, к 
иколицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Периц 
бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, 
!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице  
 надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у св 
.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао свој 
имска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драг 
е ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи,  
спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење 
дала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што 
ед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и  
 не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</ 
у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао д 
— од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те п 
а, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасн 
ине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила 
ом, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не 
љем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом,  
ичићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљев 
абијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећ 
ма у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и 
а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој  
ка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда  
 је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу 
шан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Циј 
ојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу д 
hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од П 
ру крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах,  
га покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га п 
ватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и свак 
 могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и иск 
аш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, с 
аначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Дра 
мо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему вл 
вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази про 
 ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви 
астела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворови 
срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри,  
озна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Ца 
че банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пр 
а наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио до 
то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{ 
ли се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поз 
ига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у по 
тељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Д 
.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала 
рдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће 
 удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окроч 
 Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се о 
ље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић:  
ијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу: 
м данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немир 
ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедик 
е једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да 
а ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! —  
Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће 
кратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Сл 
бете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наред 
 име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је 
бом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му  
Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и до 
и хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао 
летачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога б 
ади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој ј 
p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" 
е се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од ми 
ection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као г 
 n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Све 
е свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе,  
да ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цук 
/> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, 
 Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужб 
ну, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урад 
д је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био вели 
ог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Ј 
бра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенити 
е дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, по 
ему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила 
 око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни  
аца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је  
кве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="5 
па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николи 
удрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скро 
 дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да 
дру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за у 
је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво:  
да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апост 
у Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци в 
и, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би 
ке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридес 
о милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а м 
мена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи 
а и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карв 
 од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се о 
 а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каж 
мо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала  
м властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{ 
ље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје 
тачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама  
лемићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му з 
ена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збо 
алијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и  
ра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа  
ога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи 
 Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Д 
иле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је 
е на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки сво 
и Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око 
S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљ 
ати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако  
јна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали  
вчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S 
ка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне  
астовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио 
Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је  
Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и к 
свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах п 
ника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да н 
ако јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном поглед 
е лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григориј 
ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима 
 к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Ви 
е когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S 
о десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће с 
ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси  
на свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну уз 
 заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличн 
стало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукаш 
т наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у  
па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако  
шак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика  
сера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су к 
бучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а  
 позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p>  
авком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први 
} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости пле 
ате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мисли 
клони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „ 
токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам 
{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из лук 
 уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} Н 
тке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други  
најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то 
а (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсу 
 споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добр 
треба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко 
ајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихва 
ола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусјед 
 сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Ду 
одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n=" 
S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он 
ла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" 
 прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па 
а је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блијед 
н.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} С 
више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике  
ти први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути 
а, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, ал 
орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисер 
} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад 
цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и  
ст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један  
мљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли покл 
 тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоње 
едном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон узда 
Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за врат 
ка (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает 
, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ј окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био б 
то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад 
све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога  
рекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему рат 
су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета  
 је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљ 
њи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога лог 
лагослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан бан 
ћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а п 
у позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ћ 
а галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силн 
рли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у  
, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S}  
у чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из гла 
 си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Го 
е положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ст 
 из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори  
, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој,  
: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, прек 
hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви 
ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је н 
ефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десни 
 не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</ 
е да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство з 
овати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мор 
ину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си прод 
с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну јед 
и дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, а 
ћи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу 
вачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Ит 
Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно  
ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све ј 
тране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне  
Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, У 
арице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци 
ар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пре 
ке Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница 
Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, К 
 и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој 
ојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами бос 
е усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} 
ијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Пита 
 (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш се 
ћ, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и  
нијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и ца 
 богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену 
ожја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду шт 
аручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће:  
а кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотн 
ча Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла 
браћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </di 
а, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен... 
нешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупо 
је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хо 
то озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је у 
и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и  
 па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из наше 
<p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi 
гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у  
 Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, ка 
ко је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приб 
обертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S 
се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред посте 
удимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све  
 Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не 
н по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Репу 
 кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога кр 
раља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога  
а.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели 
{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — В 
у, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се 
а, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарат 
ети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску  
сула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и моли 
 да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се  
ладару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каште 
е, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која 
 сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако ши 
— „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ћ 
 синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено 
 на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, п 
?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је од 
 — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n=" 
а Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у н 
ница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и  
та је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о в 
 то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Ца 
равиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у дв 
ајбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прам 
{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому  
у приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високо 
посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити в 
S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре 
, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути:  
енска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни  
Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само ма 
о мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да 
снуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице 
тела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда 
та очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника вел 
спође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div ty 
ј панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену биј 
 у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ћ 
нима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> уј 
гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети зада 
ам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српско 
ту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бо 
а се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар  
укашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонил 
ога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародав 
атару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с  
киње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n=" 
ош цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном  
 ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико с 
II.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају госп 
отајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вук 
Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира  
апјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. 
и ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свеће 
 Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на с 
у мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ћ 
а и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко:  
адара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се покло 
 није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином  
“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах  
у Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. 
е сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако ве 
 носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мири 
да ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да ок 
скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крз 
поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није ср 
му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене 
викнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан д 
сти Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање ми 
укашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубров 
 погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још 
, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор 
државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега 
рква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом м 
ко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га с 
, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „ 
е плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргу 
адовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у све 
ивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога 
о, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајн 
тора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на м 
 да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Сл 
јестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар с 
икако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, 
е: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу  
ледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубок 
ара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији  
е би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а 
рице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево т 
величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другар 
ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе р 
 велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама  
ки штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске влас 
мо му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једн 
 тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и о 
 ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез 
S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Ц 
де права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора ота 
у ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ  
ослао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихва 
рама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод 
осут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу 
снице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l 
узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име 
к посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} П 
е, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, зна 
ој цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас 
 иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти при 
лико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а са 
а на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но ос 
 њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>А 
 златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копр 
дој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је  
ди војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави 
ера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да буде 
извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво н 
ободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори  
 љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе добр 
стен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, не 
ри струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи пон 
ија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити 
тране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду;  
си и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије 
синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога  
архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше с 
спот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне  
ајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту 
 царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле 
ика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова ве 
} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму наш 
.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си 
ице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске кру 
 крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у г 
небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи  
и Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивиј 
 који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одије 
едаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина  
ојијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијеп 
капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и п 
 од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смије 
видност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{ 
вљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: —  
оћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама  
љскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ  
ми у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровн 
витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири је 
жио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да 
 и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелиј 
 у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обра 
ваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с р 
звана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој л 
о ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге 
а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде зг 
S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, 
ном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута с 
 треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па  
ст с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благос 
м име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву 
ачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, 
чној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Ви 
сједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од м 
<p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="1 
задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут про 
римити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце вед 
устио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео погла 
сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад  
војачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цви 
главо склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мје 
пи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, 
неза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати,  
бету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљив 
 привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру  
ди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кће 
 те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову до 
 и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божј 
ој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени 
 будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на су 
еменима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад  
час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што 
овором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он  
ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега  
 се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чу 
а Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од  
пођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске  
краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је г 
и.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи 
о је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско приј 
уђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју  
ина дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема ку 
 велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку 
о у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити ди 
> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а с 
 мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Пе 
 је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елиз 
 има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лиц 
проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сва 
 прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо,  
криста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати бож 
 споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погле 
 зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, 
ез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола  
и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је отк 
још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија 
је, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Г 
ако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зе 
околове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковије 
.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже ц 
ам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душа 
ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти.. 
 са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди  
 и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вије 
, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва  
рх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брад 
„Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урли 
но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а тво 
стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Бос 
ех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба го 
оја ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давн 
а знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а ку 
е најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо пр 
јесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала д 
е уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Ни 
мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудо 
овцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, раз 
ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли крал 
ве, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му м 
Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“  
асове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се 
, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства т 
 цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубро 
 је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наз 
властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на мој 
а шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српског 
ша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жал 
господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то доб 
ршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па 
 дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпођ 
син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с  
ске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да  
е упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и иско 
у жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, 
 Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Л 
и твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби  
Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по  
ухопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми прија 
з тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је 
, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не  
ао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници  
 у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не  
 овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога 
 рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на о 
 обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брж 
ни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, п 
едро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко  
игне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мав 
 се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вече 
је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Зв 
S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро  
ти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ног 
еже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и 
дмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла 
оће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет с 
..{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут  
хотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спав 
ти.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима ман 
Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокн 
 се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења  
уша, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш н 
зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119 
 ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, ми 
, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је  
то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лије 
 Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила 
ру скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно 
 умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Ву 
Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном 
вита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су бил 
е осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам 
 незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке 
ду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти  
.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљ 
{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од  
се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљин 
ико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на м 
а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: —  
то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и у 
ору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="2 
клонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисер 
е, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља 
ла: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, 
е, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар паст 
дао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la">Mors tua, vit 
S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарск 
осито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе 
не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго  
ика и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој пр 
ом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула б 
 нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водиц 
рима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} 
е од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато 
то ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, кој 
а коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и п 
вцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а с 
би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена,  
лави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тих 
...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душа 
царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се 
грлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприј 
Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом  
ној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да  
ар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да 
јатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у 
ша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и ниј 
с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријев 
а, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота  
<hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје М 
познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Мил 
 конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећном 
ачки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут с 
 здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвиј 
то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећ 
а босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; 
 „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу 
дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; 
е банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га 
ер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико м 
ј јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Сл 
 су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога ј 
је Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчет 
рућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је 
првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то ина 
дала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на ул 
, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвал 
е слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Ор 
љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb 
стиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с д 
 код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер ц 
 не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опе 
љивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудри 
 је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико ј 
 „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он 
д <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово 
и и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У р 
ине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица. 
хумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <di 
<p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Го 
Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Ху 
вио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дво 
 ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фи 
вору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о 
Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну вл 
 загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свил 
ао домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а 
 је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањ 
 је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото  
е слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и н 
 је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село  
а хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, вл 
а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину 
о је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град 
 санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а  
е научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебра 
товистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n 
а у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с  
 Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило под 
под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а 
в не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Л 
е Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад 
 зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жут 
ање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијел 
да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два  
огу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S}  
капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и 
лога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. 
као дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орлови 
тога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате ла 
њиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се пока 
 кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не  
S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош 
едњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у го 
ује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћан 
гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n 
опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезн 
У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да 
 прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана 
 почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће пот 
вети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се 
ех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак 
се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и р 
 трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз в 
зде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обич 
нао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93"  
та јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пу 
е се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је б 
у пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају  
 вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила  
они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега  
 је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару. 
 Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S}  
есе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} 
јека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео  
ије лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигд 
} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешк 
 баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесјед 
 турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне 
 срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и п 
исока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се к 
, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос  
ко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још дру 
јељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити;  
бро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљив 
и на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски к 
рчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрс 
тан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанк 
<l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведн 
редити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа,  
етиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и пе 
ићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је 
ежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источ 
 су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратим 
на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница 
ој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, 
си и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровн 
да Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех ј 
 војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је 
лотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био ј 
 се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се п 
ољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није 
етом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, т 
е нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да с 
еко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те  
опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то  
, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Репуб 
 би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, п 
баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По 
 а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански  
 цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару срп 
окосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па н 
м, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лије 
оба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио н 
, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш р 
н, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n 
о Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па с 
раду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам 
оће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи гл 
а је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому  
а је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би  
в украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за  
, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, ов 
ара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у  
вијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. 
Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела  
 ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре 
чек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне  
таборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, 
варицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени т 
Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева,  
 и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на те 
држала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха 
нако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их про 
а бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега  
ssimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји  
а тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „ 
уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству приво 
есу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и ш 
да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па јед 
га цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка 
ицу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћан 
} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве 
ски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гл 
S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима с 
 једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи 
еве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њ 
0"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Бос 
лемице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријат 
ићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, 
цу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. 
з, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин. 
одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићиј 
а, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господар 
head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепи 
е, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубров 
вакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Вла 
гданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети  
. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути  
 Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њо 
 поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачк 
 на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српск 
гда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како  
ака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су 
 није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то им 
 овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа по 
ријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш,  
у љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, г 
орабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их  
“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјер 
стора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље с 
не на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене 
до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори  
тово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће и 
d> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш 
каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, 
лавуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а ус 
 Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кант 
лену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од 
ицу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<forei 
о сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље св 
Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је 
у купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех п 
харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће... 
м на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу  
ма скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство з 
 дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанско 
аго <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље? 
 иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се 
евић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и  
 свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S 
рада у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске  
ако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би ж 
 би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душман 
шлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне р 
ру: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и уп 
 чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав 
{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <d 
граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замо 
 омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да св 
, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник 
убровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ  
} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама г 
сте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја испови 
ијечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоћ 
оста!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашије 
раге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се 
 на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десниц 
ци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви  
бе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће с 
естрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и  
{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а т 
подину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се са 
нике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, п 
а би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна ка 
далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хв 
то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадо 
 и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори се 
тро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и б 
S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није ис 
г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно 
гомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи 
кава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти ча 
аду Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се  
астијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће д 
срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет поглед 
 весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека 
је да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога 
 сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је в 
е!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да нез 
срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Нику 
ркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стр 
окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави ок 
 колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Д 
о прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај  
ко му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми госпо 
 који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва са 
 и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом  
ар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краље 
га господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде г 
 црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас ниј 
кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дра 
 уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем 
то се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљ 
није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да с 
 осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за 
р је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, ве 
 лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење го 
 ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручни 
аво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ кл 
ић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рање 
ен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу  
и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка кр 
о је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао 
о — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На час 
Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа 
ије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке ј 
вјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не 
ја, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратариц 
не за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: 
ску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те до 
у молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Ми 
ли, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће наст 
 као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто з 
.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доб 
ајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно ж 
ме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије се 
е.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусре 
њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му т 
у дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене 
рхиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан  
и твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава,  
учноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће  
јесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi 
Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, п 
амо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме к 
ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато од 
дика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке 
малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој в 
 уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да м 
у.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му 
ра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далек 
ст срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ет 
јдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: 
 млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пр 
 и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао  
ет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срц 
иња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј С 
како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост  
ину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом 
ју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз лу 
и.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окад 
 потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>пол 
трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мај 
{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на гл 
и животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се 
кајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драг 
да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало 
а овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и на 
дине, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- П 
 бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је пр 
е порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, 
дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, к 
ијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија.. 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> < 
о мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрост 
ежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмј 
и заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за то 
м Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пр 
оанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всем 
са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко 
тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерн 
а је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у 
 љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав зд 
а каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у г 
јем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св.  
то је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудн 
три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали 
 па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Мар 
Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свеш 
цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да ниг 
и, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону 
без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па 
ле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златно 
 све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је тела 
 Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с он 
ји у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао как 
ић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали шт 
непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; приста 
 фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор 
ијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у 
1_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути  
бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње ј 
<milestone unit="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је пог 
о гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јо 
ише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и д 
, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није мога 
и јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је 
ви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је пра 
овању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S}  
до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се  
 перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре ув 
а прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној стари 
живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су  
 пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи  
 главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. К 
</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одј 
и бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже л 
..{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бо 
окон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро  
 — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здр 
 зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то  
ета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене 
а младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, г 
о отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је по 
студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударил 
азвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора она 
зе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елиз 
S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубн 
 <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" />  
 и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „ 
unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне 
сне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устр 
трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на 
е славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му 
 најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух н 
итве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само зама 
итане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), С 
 двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Ни 
 за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће сти 
јевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а 
инчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праве 
саром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријеви 
>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјев 
 ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од б 
 Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, 
шан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S 
011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У 
пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Посп 
влаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико 
 поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу 
 родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а са 
ка се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао  
о...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутр 
 шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на  
Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с 
једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на С 
је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети,  
 замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у м 
се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему гр 
поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Д 
поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић  
е, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада 
на, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и леве 
хатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила госп 
а је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да в 
краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјерени 
 из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило упра 
браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовал 
мети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, 
ар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Уг 
..{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати ко 
 малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p 
у ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нек 
шима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помисли 
а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон,  
„Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када  
вечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властел 
омолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће 
</div> <div type="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> < 
="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД В 
звана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешен 
ао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету мла 
ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не мо 
госте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и 
id="SRP19011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невес 
ази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен прост 
" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепис 
е поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бу 
он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре при 
 а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зиди 
и ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник але 
е, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чин 
пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла го 
ране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, власте 
царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се  
ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој м 
 много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га  
вршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како  
госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Ве 
 а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођако 
одитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затај 
тарјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остал 
ане великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги вл 
и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио;  
 цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{ 
 мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан  
 Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопири 
ри, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће 
 још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то  
вако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожно 
приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бене 
о ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио 
а би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власи 
утро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и не 
а, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића  
 он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, п 
ао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, им 
е се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборави 
на два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14 
е банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харн 
богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Де 
 показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу  
е, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може п 
као, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење г 
 спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да 
тража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњ 
.{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне  
 богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брж 
 коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> окл 
ар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то вид 
 заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi> 
поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Пок 
војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасном 
на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из 
ј милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му 
Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором д 
, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>К 
лами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака тр 
нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријате 
 прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред 
а на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћел 
спар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају  
п, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићи 
арешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у том 
ли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потп 
ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку ме 
њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље  
 силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровник 
/> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла  
, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> 
ијестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је ур 
 као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на т 
ти жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме 
духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове,  
је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причека 
најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до 
о га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>з 
 госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и узда 
у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће 
ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми  
сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S}  
 и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби 
га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратни 
 је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу д 
, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те слож 
 на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је т 
ве је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, а 
то до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем даним 
ајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> 
цама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. 
с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште по 
е ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле г 
ву охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроников 
ану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за 
Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестр 
и прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напом 
{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је пра 
ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосн 
мачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помир 
лисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија вла 
лбрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебес 
 уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони н 
јер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет 
.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а  
 се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха  
, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онак 
лека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(рана 
 смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су 
му великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао н 
лгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио  
и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, 
ви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болес 
ас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам и 
уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" / 
 на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> 
ерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже г 
х три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице.  
 моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отвор 
 „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за једи 
 узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивиј 
аонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће  
јерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рек 
риче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напас 
 милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, 
га града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступ 
 је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, је 
, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођа 
 светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша 
ита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склон 
ину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да с 
} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан ниј 
ому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју ми 
 видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту,  
и тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијеп 
ђи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да 
b n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је 
ладар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} На 
рама великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, ка 
је сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у ово 
, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако 
аса у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мир 
вај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а 
 Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ћ 
.“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да пр 
— „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S}  
ла малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдо 
Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> < 
, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите 
n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако каз 
раћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је би 
е и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре вој 
о ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се н 
 суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење,  
и божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На т 
и и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мис 
помињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, 
чићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа 
е, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми ми 
енитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а р 
Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја сам 
дговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу с 
 да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно  
ске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и 
p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n 
обро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа с 
ш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице 
 особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марк 
Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то с 
агоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се 
ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони  
и Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што< 
града, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику нами 
а, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем к 
тио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII. 
Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Н 
а истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило 
ријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела 
на опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак,  
ашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили,  
обро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="7 
едао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Бос 
 као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и 
 ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молит 
е причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили  
виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град,  
ла...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Ј 
 и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост он 
 вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде в 
у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељс 
 пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако  
мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урс 
дом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорј 
цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба 
 јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гавр 
у, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња види 
сподару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост,  
е Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједи 
/> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} М 
ечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је ви 
. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{ 
ша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина 
лал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шк 
један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесе 
знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из  
, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће  
ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пут 
оље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне 
ачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лоб 
нићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га 
ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад с 
хватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за  
лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па те 
, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и јед 
 Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке 
ложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам 
при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то 
pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Ни 
; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, 
 и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову< 
ровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јо 
бровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну влас 
а помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <mil 
ље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дођ 
моћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она му 
ске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Преј 
овачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ст 
и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, 
ву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и вели 
„А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се 
танко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко  
 живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили 
тране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан  
нијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паств 
На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа 
сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога 
у броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то он 
е као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си раз 
ти бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа власт 
а ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетл 
обра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би  
ијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га  
нока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кн 
 и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој  
дар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части н 
 на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећи 
купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу  
. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљуб 
а ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Ник 
но сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, 
арко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље! 
бодно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да 
а!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Д 
ратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радосл 
ба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда  
ој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особ 
виту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој  
 покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небес 
ћију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S 
ласи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S}  
— Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, 
саре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату бо 
!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, т 
 Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува 
сједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршуј 
љам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p 
ти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела д 
 довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог рас 
и орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола 
, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован а 
аром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем 
у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type="chapter" 
десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано кре 
нићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вј 
предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај  
зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нам 
проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален,  
, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мо 
ровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се до 
ем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и ск 
олази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају  
 примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складн 
га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ 
у, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „ 
рој Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} 
но, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S 
е — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела 
 великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Ре 
пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Ми 
ла служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани ла 
 хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромн 
="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је пр 
ашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре ск 
у; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћ 
ћа двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „ 
убнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Влад 
ла пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају 
абуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобар 
егли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и ша 
ерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{ 
му ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Вла 
у.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два  
народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима 
прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз вели 
ми у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је  
а, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили 
 настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, о 
те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно  
ад, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као 
оспођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до 
оне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S 
аставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и с 
пиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, н 
<head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се 
 Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш с 
властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавј 
и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те з 
а Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић 
ао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и  
 владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњ 
фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каон 
о дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лије 
бине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове двор 
ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује о 
 нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћ 
у се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносит 
!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу 
а уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је 
ти што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају о 
кијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојслав 
вору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ћ 
илама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободн 
ијатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу  
ном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи ба 
, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а ни 
отпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велик 
а.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш са 
астоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно пос 
е је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посеб 
на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече ца 
ни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Ре 
сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{ 
је о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, би 
а га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара  
reign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони  
у му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашо 
дне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје 
о усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. 
, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и  
ога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </di 
м негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устр 
ијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милости 
теве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све т 
сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране во 
р урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови,  
ве, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице 
 у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику. 
ода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви  
огородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни ота 
а добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с уг 
 обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p 
 господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пр 
е робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</h 
име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и св 
у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Ф 
авити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија... 
 га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И К 
ао покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Х 
настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему  
 ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и бо 
убровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихва 
о је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог  
 та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је  
ода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока сас 
ју; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, ј 
ужио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао 
 онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у о 
 од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љ 
 и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета н 
ца.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код ње 
{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуна 
ића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јади 
и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види т 
а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Хр 
а часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао  
ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi> 
је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан,  
p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки л 
оју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ сту 
ећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је м 
думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу 
 влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио 
е све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао вр 
ила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господ 
је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ћ 
аши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Сл 
та, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин 
уму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће 
 но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш 
овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S}  
> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госп 
ужи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S}  
ост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и 
е.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо 
осподом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Госпо 
{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи:  
жао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни и 
е жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне 
публика Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="s 
ворење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више бил 
hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма би 
ђи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће проме 
спођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај 
ебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у ма 
 „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и 
да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђ 
у, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</h 
 и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је с 
во пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су дво 
војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипа 
ому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разл 
рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом  
укама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мј 
 немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као 
 да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, 
д небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију изв 
о вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљ 
ала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех по 
з је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица 
 по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недр 
b n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а  
апнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Мил 
/> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове,  
родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи н 
. онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепш 
 као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јо 
 кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бу 
и с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој пре 
он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, 
то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, п 
аница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно пред 
јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти  
29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, ко 
ог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни 
о по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову По 
 о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с крас 
S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехот 
у. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом гус 
а се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрн 
hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми ј 
комо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад 
у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи,  
а иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као 
Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана 
х дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете 
е срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не мог 
што Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова мл 
Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће 
ави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога б 
... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана 
је растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Л 
, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, по 
лави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пруж 
а Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиеписко 
а почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с 
дила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Ја 
а манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидин 
чник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњ 
кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Ц 
свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној мол 
ад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> 
сера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="1 
 му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало с 
иди и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху 
од исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па 
тијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} 
рци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не в 
 — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тл 
сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом т 
а с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе 
оме владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам о 
 <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањ 
очинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем,  
тлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одје 
> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далмат 
 смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша У 
ак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дуб 
 пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала ду 
 од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} 
лост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У ве 
м кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три ар 
а је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро 
в. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер 
в. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубр 
астели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а  
аја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang="la">Per multos annos De 
аведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угр 
шли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчан 
лиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као 
овачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стје 
е предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштен 
оре и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији  
лић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" />  
е је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дро 
 кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Ца 
о у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно по 
"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по  
, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му  
и, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одма 
, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, 
цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада 
ова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну  
звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично 
је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим 
ружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република  
, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон С 
ада Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ћ 
е <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је 
 губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци  
убно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују о 
арицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри ј 
е пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="subSe 
гну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — 
сједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на зд 
олица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљ 
ј згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi 
ајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему да 
еговијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква р 
како и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове род 
ом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао,  
...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити зла 
а Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима 
јереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми 
вјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија п 
града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S}  
дном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога 
 за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она д 
ије ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском. 
стофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целн 
бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изнена 
чекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" />  
ала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те пон 
 заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, 
 И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни 
пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвел 
тверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће 
што јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је 
авести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш  
.{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је с 
а мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претв 
и и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву. 
уше божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бес 
 нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла на 
 Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Репуб 
тпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити  
} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровн 
вијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља и 
послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да  
ли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље.. 
 и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило  
ађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} 
Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје  
ли јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падов 
м ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем зашти 
тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда б 
како да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти  
 је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта 
јем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена ган 
ем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, 
круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од пауно 
И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>ве 
четићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang=" 
а: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће на 
ина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су пу 
а срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, као 
мрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне сини 
емљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јани 
иру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара 
ам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n 
 то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир  
нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Је 
прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају  
Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога  
све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко мног 
це.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} О 
ка, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћел 
клић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Уг 
чег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се  
ане, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио о 
tua, vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито  
е Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А  
лагословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хва 
ех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трп 
Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитељ 
им уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Мар 
Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну влад 
с молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Ду 
 мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а  
апи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка 
лити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ —  
е, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силног 
 ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је  
дала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети 
едан пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је К 
јијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затаја 
ла властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на  
у је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Т 
 — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андро 
ви не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи м 
а протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да  
агрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш ист 
зне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њ 
вине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, п 
знати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме сви 
 као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душа 
пићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништ 
обито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио пап 
е истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна бил 
 вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбаци 
ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бо 
и мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје у 
/> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на 
т...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни кан 
..{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и при 
и је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину 
о проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложи 
убровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тог 
боље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива пр 
овјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> 
стављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут дво 
бра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни 
 пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спас 
да, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за он 
 на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће з 
угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на 
{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мис 
њела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, 
еска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и по 
а, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Ј 
 Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се д 
вештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десниц 
на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прам 
 свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а 
навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости! 
 прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гриј 
занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као зм 
задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до поја 
ве богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога во 
Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је м 
..{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не ув 
литву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас 
Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити  
кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и м 
 мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и бр 
тавим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика 
ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је кр 
потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио ж 
а било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан 
станова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја 
тио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину. 
, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог 
невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то 
итви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање вла 
ијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збо 
на покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а  
во час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара,  
а Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јани 
, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те осло 
а, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најж 
 ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за 
вему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као 
и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип свето 
ично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потре 
опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена 
а од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као свој 
" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику н 
баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На 
рцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те  
 уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као 
пље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а 
 вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блаж 
 скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све  
е ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а  
оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог 
 не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде измеђ 
раљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_C 
уло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамни 
м, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци  
дити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, при 
 да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода 
о је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће  
24" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу  
репере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је пр 
вати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбољ 
: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у  
 лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, 
Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до ла 
ине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија  
 гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дрије 
полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њед 
аспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да  
с ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с мир 
дио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех п 
као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до из 
и, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да 
х града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабуд 
 испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех  
 моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић на 
, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђа 
ебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне  
корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, ди 
остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, о 
т</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата 
!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их 
рнице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљез 
иближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њ 
 голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик 
 ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупск 
 их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, 
 справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. 
 особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је на 
ијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, 
ању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду с 
остојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свије 
ому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади 
љу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{ 
</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и  
ко просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а 
љи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенств 
да Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника,  
Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} 
ету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну сло 
 згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Мо 
„Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији крену 
си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="12 
 <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} О 
омирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“  
дједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјеч 
ао паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бије 
отицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самог 
, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светог 
 у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љу 
м.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бац 
 могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроников 
рева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не  
дигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владар 
воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт 
 срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да р 
а онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене  
имо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снужде 
S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, п 
вија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, 
њски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збо 
 чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, 
црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне к 
 па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима 
 велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ лук 
орички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S 
— Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и цел 
 била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је т 
е <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се м 
овнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламе 
 је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гу 
рад од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а д 
арине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захва 
ивати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ:  
о нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> < 
у, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је м 
што у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Реп 
ју угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али 
вџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја 
срећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на С 
 ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и  
ас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, право 
ту; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнаб 
 га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога прис 
ице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресил 
ријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога уп 
“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се п 
о врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љуба 
воју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмје 
гледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра 
а мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одј 
 једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, ов 
} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао д 
је срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда 
коп под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји ева 
 у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од к 
 да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га н 
остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дик 
и љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је ј 
осни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на сво 
бу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе ш 
е осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и м 
и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна к 
 глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће п 
ску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета за 
 вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и  
па и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што н 
 двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао  
рлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: 
ару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда 
је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, 
оје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!.. 
владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави 
ко је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала.. 
рку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{ 
аду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслон 
е ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари 
о суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госп 
на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти.  
ену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <p 
јне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем ру 
 их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на запа 
дана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га 
меће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубе 
 великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чу 
ати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено ср 
итељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту с 
р је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је т 
пископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а 
е носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, т 
рви ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извад 
 опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио  
го да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невје 
="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља  
средником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} 
18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а 
 није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну 
а.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орло 
оли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички ш 
зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три 
вна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада крат 
крије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђ 
д тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже оп 
рце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословје 
еве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свилено 
обру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а  
дић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазу 
стоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав гр 
атаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он 
кромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у он 
рити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збо 
ан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати  
а господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој б 
{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и  
а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако л 
 се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} М 
ни као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је  
пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи п 
вина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S 
тош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровач 
одухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније 
а на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном пла 
е повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство 
ошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио  
 на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклони 
ду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: —  
а како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и доп 
ала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} С 
а га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Ду 
обрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града С 
весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би  
а <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце  
ницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, поглад 
се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бо 
" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гл 
 то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њ 
 је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У ли 
 камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви ј 
капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је ц 
ар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се хар 
 парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и бл 
рси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скром 
 чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — 
а: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих ј 
 на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и 
ао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу  
 након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градо 
и к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} 
а му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <di 
најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути 
љановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војв 
— „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће 
ан алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисер 
 Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бен 
ска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскиј 
з мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић 
естру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те ј 
особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то 
 Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости за 
си: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране 
овник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — 
поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила 
— „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S}  
вому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу неб 
ају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуш 
го нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљат 
га управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумн 
чепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си 
ша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда.. 
>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и 
њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила тре 
бодно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи 
нокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом х 
није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многај 
/hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ 
 Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и д 
е, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам 
ека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирн 
 у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будит 
 града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се 
најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благос 
шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пр 
р слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допу 
 чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па 
сна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фр 
да Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и прем 
ћа.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинс 
вувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи,  
ам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од с 
одину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико 
ико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да 
свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quo 
{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабе 
манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препаден 
ном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском пр 
е.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода. 
вор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровни 
та преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће сл 
е јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут 
ему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанств 
но босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на св 
и, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја 
ћна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђије 
тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земљ 
ене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико м 
да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћер 
тено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и 
које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити п 
усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а 
мо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно купов 
ех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Н 
4"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на ц 
ке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога по 
на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плашт 
ошцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се  
о перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гад 
е</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су 
 по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{ 
лема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до 
; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и 
д шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена  
канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} П 
низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси ца 
 у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се  
Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галиј 
Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту нич 
о се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте  
омило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{ 
добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њ 
 алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица н 
р час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S}  
{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се  
 Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници п 
а града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка  
 Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао... 
српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој  
вој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} 
на бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори да 
е: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило 
мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренут 
а на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар д 
м диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младиј 
еке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радосни 
ластеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке,  
та благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У  
сти старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за  
 на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свак 
едрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлита 
и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогобор 
аве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту 
.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом,  
, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као  
а ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; 
 је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао,  
а, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одм 
на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге  
реметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су нав 
човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пак 
различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да сваког 
ићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито за 
а да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки во 
кочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, б 
ко је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И  
гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уљ 
е цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просијед 
хта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није  
каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех влади 
 позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с 
е слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину ово 
ом и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко  
а!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели  
убровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједств 
-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста  
е редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну к 
 пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене св 
ада Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у сва 
је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прор 
је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наш 
ра Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, ж 
 ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „ 
раља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплака 
у Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добр 
одине презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару:  
ех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево  
тиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред 
опала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко прет 
емила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: 
 Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али 
сти ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се  
има горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем ј 
уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се п 
, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце  
части петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем 
— И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез 
 поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери 
нако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева  
вом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио 
зговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властели 
} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је в 
ко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасав 
к ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Жив 
о извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да 
нић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубров 
 кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од б 
 служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима до 
тавицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике гра 
сао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклоп 
десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, о 
овио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна  
} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена с 
 тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а н 
ће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни  
на Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Прим 
нда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља о 
 будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владари 
тога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S}  
нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам пр 
а.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као не 
ао да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђан 
Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарал 
 Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом 
.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови,  
али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога др 
 коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога  
 Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем  
 стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи к 
hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет 
аталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је  
се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{ 
рова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, ал 
сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Дома 
меља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу 
 толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а 
 и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као  
 црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно до 
неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су ј 
 ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку 
и вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди чест 
а и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом ар 
 Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора 
S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесје 
лемићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозн 
па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и ст 
 се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже ок 
позорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и к 
алобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> < 
 она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посве 
жа, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{ 
, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади 
а, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Ник 
ти Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Ло 
т — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано 
о иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном зав 
испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S}  
“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но с 
<pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље,  
ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за наро 
— и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ 
рвијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога  
ити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће јед 
скијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све  
ко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те 
п кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, 
/head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапат 
да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању 
> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. П 
једу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста. 
ак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега гр 
а племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаме 
 моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утаж 
има. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до В 
надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је д 
ском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобал 
ик свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавин 
{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се 
учање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заста 
сподин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру прист 
} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеле 
 копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, 
Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежеви 
а на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповј 
на два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником 
ти под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плоча 
Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, 
Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате 
еправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћи 
авице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадо 
подарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх гра 
оносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и вик 
ир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега 
раго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блаж 
дравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскије 
Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о ца 
тјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је 
ње, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости,  
мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно  
то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори  
</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мој 
 хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех 
му господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то  
и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а 
 али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубров 
мукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка ол 
 да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира з 
S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <p 
ијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната  
 су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штог 
 минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xm 
ест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се  
рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господ 
ша царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога 
у да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се 
е вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим 
ца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили го 
рска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли с 
м га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S}  
</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слав 
ску богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади н 
Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица 
и ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем ка 
ором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане < 
епе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару  
на стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер 
који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може н 
кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први 
ића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјег 
Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана  
ећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град м 
ткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Деш 
е — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{ 
аменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблије 
е ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице. 
е, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу 
ојска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлије 
 више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>зб 
цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвод 
ва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да  
у Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S}  
на коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и  
скоп, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јан 
 властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и цари 
 буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој  
успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и  
а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо 
едрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић 
e> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада  
а...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и трг 
аваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, му 
але за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромн 
а многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на  
он мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па  
 слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио  
="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у н 
 напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као б 
hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="7 
ће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краље 
а <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо -  
дар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира п 
ин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Де 
поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до б 
и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Влада 
. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а  
 Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S 
 на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору 
е што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се 
ка по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пј 
ао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана. 
ли телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орл 
 а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од  
ке и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и 
атка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све к 
 мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедник 
 је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је 
ому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку 
 бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене н 
ога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскије 
е развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику 
ј црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски ор 
 раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукари 
 госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се г 
су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би б 
ну сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије н 
и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају од 
а и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цар 
усрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; с 
 млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <d 
 <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића 
 Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, окова 
коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела к 
а Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="subSect 
не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а о 
зио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубров 
пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици сли 
лиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, бла 
одне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само 
тар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замч 
оло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке  
арао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапну 
ругому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех влади 
 царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угар 
, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила  
 Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору  
, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од неми 
се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому госп 
 па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго! 
вна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зид 
у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: —  
крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а з 
ристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисари 
као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало  
ну, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Велик 
ubSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана 
; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало в 
у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњ 
 женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у скла 
елу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан 
ве, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у  
прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје 
то је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико 
е ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> при 
дост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за д 
е истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата 
 и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк,  
астица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народ 
холо гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче 
оговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“  
, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је  
 загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти сл 
ру, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, 
д <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на  
у на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чи 
напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу  
 од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мрж 
У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на сабл 
ction" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је диво 
<pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по 
е га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, м 
епша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но 
година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетин 
вољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је  
ијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на исто 
амо царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба о 
ого, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни  
 велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као  
ам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да ка 
о мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико  
та, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домисл 
елипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме ун 
царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Су 
е ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добр 
 бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише н 
а је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по 
проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав мил 
 особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио  
уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљн 
 а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и  
 свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еван 
вако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу  
, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Де 
ве, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубни 
иће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је в 
дном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рат 
ака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григориј 
ћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијесније 
а господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута 
 те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови исто 
ика Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пу 
3" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Бале 
могла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем п 
и се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље 
а жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њ 
в. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатр 
није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубро 
 ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочи 
p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили хра 
љно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски 
ан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће 
Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао  
њу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чуп 
ем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домен 
ога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија  
стоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима 
о да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједи 
жје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе:  
2. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једн 
— И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено стар 
ао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне талас 
ио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И С 
разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња  
омаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла  
пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, 
а Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена г 
стала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, ка 
а до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени м 
еда преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То 
.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сул 
 овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа,  
ави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане 
едно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем пос 
ло.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека  
 од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни 
а главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени 
...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати ми 
тњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Ц 
је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубров 
љство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дун 
а и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, 
допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега с 
 молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а 
дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сј 
 земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је 
светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника 
, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га сло 
ли су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном о 
, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико  
 је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда ос 
је цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа п 
милавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је п 
срећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна руж 
 ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, п 
књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задово 
му Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале 
му рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водиц 
Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити 
коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зелен 
ому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној ц 
о ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар  
ну драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога 
асном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S 
ни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту ј 
два до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, као 
ојну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог д 
агано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна  
е им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оско 
 наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под ми 
у без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепр 
аднијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и по 
м рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, 
у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучни 
 n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе 
тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је сло 
. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>П 
:id="SRP19011_C3"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{ 
l:id="SRP19011_C4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао  
 Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Б 
 од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне 
и се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="su 
одигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки 
 бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на 
у мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све  
Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на з 
 републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла  
нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па  
у Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче в 
аша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, које 
је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато  
 вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасека 
јеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, ј 
и цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска во 
ике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем  
..{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, 
у...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Вл 
е посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабиј 
споде Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље б 
величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи 
ангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је поход 
фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, 
 с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанств 
и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако  
сподару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба 
 збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ћ 
ама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лу 
 /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе злам 
ду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће ни 
посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанин 
е велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и  
т римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на висок 
ека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба 
а Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божј 
ела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада  
млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на  
јало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој  
пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а  
тавити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко  
ћа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије 
и <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не мог 
 Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има  
ао на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S 
ржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владис 
одушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почн 
Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту прво 
и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи 
ја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубров 
и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у муч 
 млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навл 
бора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Пре 
њати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштит 
.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се цар 
 n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетн 
а ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице 
е.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса 
рази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува 
- Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим теб 
не, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Б 
 лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, 
ва:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <p 
, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једн 
велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благосл 
врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти 
озвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дне 
чке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре 
вљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице,  
и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак че 
 Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi 
у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење 
, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} Н 
 зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су б 
ладно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и ре 
тила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провиднос 
добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе  
абијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инкви 
орист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига 
ши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубр 
ост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Ло 
{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њези 
екају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе о 
 је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовни 
 се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан  
тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и нао 
ар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашије 
мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се кр 
и Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града 
му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: —  
 (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи 
еће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Вла 
јену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево д 
 шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори  
оју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглав 
ене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је  
ћници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар ус 
 протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно кри 
ога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и  
пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, 
мо за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој раз 
ни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као д 
 и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi>  
 града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј 
н џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до ко 
роговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам наш 
лажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска 
дно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрат 
ажа до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кул 
еопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити труб 
ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше 
р се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро  
честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а 
 града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубро 
ла је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцић 
 погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана дома 
 је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што с 
тељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовал 
и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само см 
уну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитков 
енхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, ко 
мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, цар 
е, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и склад 
и, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шу 
и.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Боса 
а га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес 
а да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху сво 
 га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јани 
у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а 
 стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и в 
у, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту н 
вини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Влада 
ам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млет 
за тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По 
ан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{ 
о на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужно 
родицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и У 
, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех  
 У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело 
68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Прат 
рни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је  
 мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвије 
 нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубр 
арјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покрив 
јех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми  
д Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достој 
ју дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке 
метари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у с 
те танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је 
Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Да 
ла и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пре 
е...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друг 
 могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је у 
 Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав ост 
јери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сун 
д милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а  
па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све пр 
раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="2 
се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је 
повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена. 
елином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видј 
и су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе поз 
 то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, 
а бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити 
ињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да 
>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари,  
атеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа 
ест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градов 
бро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особит 
тачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удије 
јем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се  
е нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Нерет 
ши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дје 
а, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андриј 
оду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Гр 
ала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у родниј 
ивријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати 
мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ 
да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељ 
јерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се  
ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране заниј 
јему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити зако 
е великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, об 
 мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гре 
јни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, 
 пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш ве 
 а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра г 
„Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S}  
помињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом за 
роте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио пове 
ти на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу сви 
њак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би 
шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> 
че поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа 
 завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја 
омом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“ 
Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а 
и смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци влад 
рке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега град 
аће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели  
е, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Д 
} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не мож 
ила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и  
раћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који 
а јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рат 
а се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, 
тиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобоје 
ајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слу 
је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко:  
а је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{ 
га — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровн 
да.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, 
ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста,  
имо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли 
у“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обр 
ио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога и 
 Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - 
учке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропаст 
 се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Р 
га мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести  
а је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и 
 њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по св 
дупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем 
ир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка  
леко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина град 
о нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи 
 се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове  
ре, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се д 
ке Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје 
у се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Катален 
ати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си  
ба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“ 
"41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанск 
прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} 
ва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем пол 
го чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у  
 божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дуб 
арко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили о 
у све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију св 
чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици 
и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} 
нцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави 
крстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора  
ета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер ј 
ла: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај ча 
они нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — 
 сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, т 
божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од 
оже се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и  
Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, 
о лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни от 
ушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, 
стину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{ 
сталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито 
Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, ко 
рљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и не 
Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјек 
је пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира За 
макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као би 
осански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћ 
уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла  
омна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинам 
решник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Вл 
вање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, ка 
ка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка су 
и...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је  
а <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве 
атељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Влас 
рва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно ка 
орнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и пости 
трашни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p> 
поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовин 
у особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко  
а, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама 
а: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, ј 
 запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам пр 
, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоц 
 јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама насто 
на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњ 
 родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам  
заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дуб 
приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно п 
— Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчано 
ицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину < 
је разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пр 
аше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злат 
ио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну  
 охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је н 
обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прам 
 Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Н 
најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије  
ландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар про 
 и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себ 
и што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као 
“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</ 
ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту 
знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — га 
ожју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Уроше 
жност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Срби 
/l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој! 
очницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква  
, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племен 
 поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће  
ичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покр 
вијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле  
з и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кад 
 и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до и 
ет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, 
храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју  
 рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{ 
ду и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне  
 за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјев 
, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобри 
славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паств 
аду; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91"  
 свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од теб 
, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n= 
 <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товј 
а до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Сви 
каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће с 
слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јани 
ј очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила  
 је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и  
наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник по 
ви. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па  
астела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ов 
g="la">Vox populi, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У  
и отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у жи 
 брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће 
ену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада 
 кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути ш 
ивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики пар 
pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити госп 
другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{ 
иш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замје 
у: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила  
} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урад 
и да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан  
е о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијез 
ојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је 
атворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90 
, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме  
} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град 
весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у 
>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Н 
се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св 
6" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у наши 
ду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска паме 
е најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у к 
Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједст 
нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје,  
е с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра 
 нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме ве 
.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да 
овима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко ко 
завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се о 
и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости тво 
 „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице< 
Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј  
жешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила 
е, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни покл 
гослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Св 
морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо н 
пци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једн 
рђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром 
је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду  
с бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И на 
лога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ће 
ба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлиј 
ричек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиг 
ледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па  
крити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Б 
а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па од 
јери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надов 
ишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p>  
ем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гој 
е омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће т 
срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је 
вора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао  
 Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила држа 
ема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчан 
ством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и рата 
цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би р 
од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије  
 утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу 
није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му ни 
а, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и власт 
ка ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић:  
 Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао  
 те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је 
ожни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака рат 
м Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. 
све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровч 
везник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша 
не Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ћ 
јех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Ма 
 сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поз 
дурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, 
од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између крш 
од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ћ 
е чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народ 
бре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а оста 
 воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — С 
— за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љ 
лу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter 
ље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар  
<pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си на 
 танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без ик 
рост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен ч 
— А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тен 
ућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјет 
едан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Мат 
твила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Ду 
ед тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а 
тињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и  
ути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} 
а града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара 
 здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је в 
ама, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превали 
јка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) пи 
ђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ по 
ама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Оста 
је на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створц 
игло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета! 
бре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S}  
а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкије 
но ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара 
стали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb 
 као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори 
 да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Кат 
примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљено 
колић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{ 
а, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна 
 и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па  
е Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка.. 
ао чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјел 
 из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: 
..“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Нико 
наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела н 
 трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: 
о и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покро 
 оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опа 
 ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А 
астеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку ж 
снога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и п 
 је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у  
>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјерн 
 чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке 
весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се понос 
буку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч 
тињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер  
у Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и ба 
а краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју за 
да у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна 
етла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име с 
твари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога 
волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минче 
: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полет 
отреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило 
ити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и 
ито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у сви 
ка...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у з 
краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, 
 истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матк 
азда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаес 
ном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће сво 
 кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидина 
, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми т 
дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он  
рави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а он 
е ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љ 
 “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољ 
ници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који 
ом ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубро 
 великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти  
 слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си  
љем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа 
 а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај ч 
и наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам ј 
, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, 
ви, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Не 
еник, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величан 
ом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да с 
илиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Бос 
рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ —  
 овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији пок 
оник постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в се 
руно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно споми 
е потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи 
змеђу Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са ср 
вала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и 
зује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће н 
пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частит 
ог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвоји 
ма силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војв 
, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пу 
ко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака,  
убиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном  
јељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опрошта 
 и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си 
нутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако 
дно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе,  
 — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти тре 
p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести ре 
во моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја 
ма, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, ко 
га хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће 
дје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ 
аре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе  
им да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У т 
тељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, о 
" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано  
нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Ели 
ратскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за  
 срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S 
а...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срд 
весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко 
ио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље р 
епића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви 
 и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица  
нањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и  
ада срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти  
 n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика ј 
 да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисаха 
 пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је 
дски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује бр 
весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се с 
којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ход 
о мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с де 
.{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотр 
ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, од 
Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но 
“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једн 
се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника чи 
ки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве прија 
 сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не  
о на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбо 
 — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала 
иста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи  
егод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невје 
иника, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>каш 
астели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да 
и да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, п 
га у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински до 
ни умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су д 
то срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Н 
е ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно  
а тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да  
је прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом гр 
ло царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свеч 
 је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни т 
, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик постављ 
је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све  
му жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то с 
пша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да с 
вио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Нерет 
 оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одр 
} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или по 
ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, 
Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће 
е, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „ 
ме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била ка 
 свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога наро 
 а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч плем 
инути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп  
че златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље  
али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душа 
зи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а 
 под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико  
војка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабук 
срећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека греш 
 пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне 
рила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика 
с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему 
 небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Гос 
ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно ју 
убе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као д 
ушан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци им 
држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром друг 
есет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душ 
Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и бољ 
пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и  
 четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би че 
то на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад 
о си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној  
ави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе  
одбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су 
 је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољ 
шега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама,  
о смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне с 
аницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи св 
о љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црк 
ком и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну уради 
о добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Ло 
амену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџи 
ли га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу доб 
Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а 
је воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хр 
у!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је изврш 
мах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета. 
е испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење б 
 својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој ми 
ара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љуба 
тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити 
ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти 
} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, од 
, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао т 
освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по 
у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Ду 
(у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопиц 
омлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест... 
ј земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Ј 
ду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, т 
а затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену  
ина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је до 
енство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначиј 
д:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослобод 
а си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „ 
 чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је нај 
м, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него сво 
у миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Ц 
ла да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је н 
 танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепави 
љније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам ст 
сивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио 
срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти ха 
а“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смиј 
ика.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и наки 
не немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе,  
авили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Па 
ви владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, ј 
екома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је 
г нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <p 
овачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољет 
“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мис 
он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем подани 
 Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем за 
 све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не 
јек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар паст 
вала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам 
је големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство пл 
аво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велик 
?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетин 
ну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће ла 
креће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају  
аст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом 
анчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути 
 дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да мо 
је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десно 
ајмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св.  
а буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се п 
же нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} 
о градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја на 
к, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испос 
удњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету 
најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој по 
 бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога брат 
и, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онд 
 Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти 
но ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S 
достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити  
згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме с 
 <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l 
петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша  
 никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То  
: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се п 
 бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао о 
је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у бо 
.{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше  
 дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај м 
 „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући ва 
и вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богоро 
 у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу  
ано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној к 
 пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо мо 
 Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне  
“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, мог 
. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија ми 
чица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу! 
но сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан 
а Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада б 
е твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи к 
ногаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на вис 
, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома  
жене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је св 
ачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биг 
обила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Де 
аринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у 
ачкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра  
ми љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некак 
 и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и ду 
, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она  
 полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право  
а за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити н 
ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече:  
ао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, 
 корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој тре 
рагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само јед 
а у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скро 
ин грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар с 
харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после 
ан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и нав 
е нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде оно 
 и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., 
подина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братск 
и и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају  
 да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве 
 исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им к 
што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{ 
ниче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али  
ила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет 
 пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су  
 која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хв 
 али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па  
си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елиз 
бом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће заба 
 с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни  
мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњ 
ажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није мог 
тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако 
вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојо 
 на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је 
 није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиља 
рихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му пон 
 ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове бог 
голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но 
ре, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања 
тковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те ни 
свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, 
 бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све прем 
Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и цари 
.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Се 
нуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна  
 сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом на 
бровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенеши 
нци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отм 
ш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се 
 Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио  
ради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хул 
 збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живо 
ијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клису 
Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n=" 
енешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добр 
l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлав 
убност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар з 
и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати  
 онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те ст 
се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није зн 
богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика,  
 не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха,  
е ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако ос 
ош за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца б 
на овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се  
астојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздрж 
дослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по ду 
госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити 
у, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види кол 
{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпа 
вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти б 
стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара 
 и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану 
на;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето ок 
еће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова по 
и златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири  
ња се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме  
“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, ур 
аведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и д 
сићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихо 
азнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда 
то ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да ј 
о си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо она 
је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<fore 
оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се  
 Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Гре 
озна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да 
ице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да  
оздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња 
ублике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удов 
био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> <div type=" 
чица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичи 
о рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо ср 
ти прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га зав 
уће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свјед 
мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па реч 
дному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријат 
испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, п 
ринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине вра 
S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходник 
 особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно меш 
да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служ 
сера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за м 
а била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Ло 
ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар 
њ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, ву 
а ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{ 
јех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче 
 породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да о 
гледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} А 
че.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радос 
ме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем  
да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни  
 XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особ 
 Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети проти 
господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријес 
вјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех велики 
кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и 
 те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да 
та, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлим 
и оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а ов 
асно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тај 
аћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово  
боду, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо п 
га, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, 
ор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа 
же цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дуб 
S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, у 
е као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, крену 
 прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у све 
вамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у 
твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дош 
ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали каж 
 утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равног 
рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна кој 
ци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле 
сти у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та 
бри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој  
— пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
веди, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Слав 
е ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам ј 
јенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе т 
а, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдј 
, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као св 
јесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви г 
е <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Б 
куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијен 
је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички поди 
подара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те м 
е моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и  
 ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био пораж 
не крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала ду 
, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади  
а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стран 
 да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио 
обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати  
а проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега вес 
ом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него  
ћа поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ак 
 у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два 
а и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <p 
вне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се за 
ему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и кор 
оди древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом бра 
ветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по  
 тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекра 
 га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица 
ијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, к 
нути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња  
јети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога наро 
лика Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио с 
 твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека спомен 
све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с  
 положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, ј 
ако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране нема 
усједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога су 
 се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споме 
гледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кр 
, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако,  
„Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито 
то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога ца 
з то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном вран 
но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на 
{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тис 
 Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњ 
сићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шушта 
јести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом у 
 мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару:  
 жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанско 
не дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је  
 душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и  
а, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети 
де поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему  
 у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети 
а у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровн 
т што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он ј 
никова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залу 
м поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанс 
ела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и  
ређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S}  
ако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница 
вољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе ј 
 сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрл 
 /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију  
ике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као  
 га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпар 
ло) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ва 
а, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млета 
 то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је 
е настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, 
 лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Сл 
зе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине С 
свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао шт 
да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижи 
атку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и вес 
боко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи и 
иш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Оп 
а, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године  
ја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут при 
е пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у  
слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачара 
о згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно. 
е за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала п 
дном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао 
 тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако  
лечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта и 
 српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони 
 рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога м 
ешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама 
свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр 
 тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, д 
му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе  
убровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да 
удролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана гл 
и владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свиј 
е, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду 
а!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледа 
а ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госп 
о драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако 
hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Ср 
тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му  
овцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всац 
 као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море,  
ве дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко 
бровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому,  
иживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у 
аље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикр 
кала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се 
рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плах 
 двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима про 
ако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако заг 
 дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду  
 јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији  
е може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине 
дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити 
ем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час 
лио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихит 
S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Ма 
риш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осм 
нило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Исти 
иво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана д 
 трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на 
је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерк 
н као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га 
 Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, 
ек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спеча 
е милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде,  
е; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу,  
ма.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубр 
а као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је н 
 То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути шт 
пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између 
 и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежј 
ијатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штето 
ли за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јуна 
јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизаб 
смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она п 
 у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива си 
ски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је да 
тну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разуми 
едну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" / 
hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Нај 
анића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родб 
бровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записа 
ће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра 
инаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, јед 
ахумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој по 
 спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а  
и за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с 
краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да  
јем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род 
 огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се п 
понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Д 
крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као циг 
у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому н 
а милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им с 
рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григо 
д пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оста 
публика Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле п 
огодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обука 
вјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод иск 
као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи.. 
 круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз п 
 од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник кај 
 тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S}  
дника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <h 
загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете 
 далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S}  
и коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, 
ед Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, 
ем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. —  
оходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубро 
амети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отр 
ану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То  
 и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задј 
, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебуше 
ета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елиза 
њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} М 
ловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Ду 
одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скром 
ју озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздр 
стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
.</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у п 
ивјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остал 
ну свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћ 
а звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и  
 отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени син 
атку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S 
у на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, д 
тли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа ист 
пати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљу 
 сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећ 
 млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао 
 мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја 
ли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, 
вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко  
 зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у 
 погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају зл 
 мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а кораб 
лави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да  
уми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости  
царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му кап 
крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, 
 једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војско 
 „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад 
одбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSe 
има напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а  
 и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, кој 
ут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на 
тај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликн 
дијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, 
збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут ц 
са и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати ш 
ар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи ко 
а добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеони 
ица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигл 
ла је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила  
златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S}  
у на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и 
ишта нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог д 
у, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године  
“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпа 
 одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога прокл 
ца, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га ве 
 је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце 
 покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар с 
чи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то 
како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискањ 
лаву, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни  
оброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је 
аља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Ду 
в. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душ 
године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Бос 
нова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а 
нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни доша 
е, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: —  
— Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="su 
ом криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душ 
ошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила  
драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно пре 
{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће 
да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, ко 
авлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Д 
ој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градов 
е за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути 
шан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном вој 
о платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ћ 
 кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне не 
 добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Ов 
к Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, 
Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља 
ала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе б 
анова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезни 
овицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ  
кочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било чести 
ем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскиј 
ратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, 
ру канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор  
ко се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бес 
па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за в 
, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине 
ни, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млета 
у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, је 
онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четв 
..{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није доб 
о...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога против 
атнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <h 
угу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не 
ени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио  
а прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било приј 
шко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а о 
{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душ 
мања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш п 
 су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ов 
 дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се о 
послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. 
о их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока кол 
дио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чека 
лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне 
едали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је 
али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у друг 
тио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> < 
гледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се  
 црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, не 
} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђа 
ити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n 
добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дј 
међу бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је и 
а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало  
имону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога роди 
и се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војвод 
ан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Боба 
и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко С 
 Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета  
скога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику:  
.“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био 
се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све 
лија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка  
ти заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно 
по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" 
 с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и 
="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао д 
то замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увј 
е. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препир 
 умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни 
 причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу  
био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас  
Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да 
ездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је 
 свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на стра 
овника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре 
цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељ 
н је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон ре 
гла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Зах 
диле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колик 
сара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и  
 И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво добр 
 на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а 
 на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не з 
д палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не вид 
и и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а кам 
ла, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се ис 
о, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам тв 
Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабе 
сти, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не  
дри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљи 
насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погл 
а, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твој 
то те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу  
акве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар  
ана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио 
јесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{ 
да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достој 
еба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога В 
е жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога кан 
ријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје л 
Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је б 
 Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викал 
 што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да п 
ј казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прего 
ство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што  
исера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је  
ла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред 
о три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради 
магачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од уг 
 и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он зау 
, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на  
 оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка 
исао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срц 
ћи ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој  
ћу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога 
ар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царст 
вату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне  
е лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио  
радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне ра 
 је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, н 
уша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и 
 даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" 
 умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто  
 да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — В 
ет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу р 
љи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi> 
тену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нем 
тку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml 
ни су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон  
ла</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то 
и и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што  
S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га влад 
бровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић  
, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, 
о у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору 
9011_C10"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути 
ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих 
м Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се р 
<hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветије 
 га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски вла 
еша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре  
му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско у 
е протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити тво 
на Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога г 
XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А  
 о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S 
 коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града 
ти у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјерније 
омагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царе 
х у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклон 
а, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од кр 
на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часни 
че владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још б 
="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Ст 
 ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума 
едну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровн 
мљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" / 
а, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на М 
оја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш  
у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом 
алић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матк 
иепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник 
, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљ 
е побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар  
санске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему  
епо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио 
ка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и  
у у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је  
аше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“  
 <head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је приче 
ић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. —  
9" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било ста 
ано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од б 
05" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана к 
 Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те вел 
е ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај  
а!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се ц 
јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S}  
ио у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особит 
си (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Н 
 и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славно 
тала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара 
ли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а тв 
и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Б 
ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цје 
лоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском г 
умне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима к 
 живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ 
еле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у 
хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну де 
 </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиеписко 
је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздра 
а, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути  
фе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав 
а нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без 
српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од ба 
 вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам б 
 а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а  
а сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех  
м</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: 
ди знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људск 
стице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се  
 кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велик 
е, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слуша 
 Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника проп 
ће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да  
 само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би  
а утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се  
ни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће т 
ији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у 
слила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Ин 
гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да  
вјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви 
и друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена 
блиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} М 
„То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловорик 
ије говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоског 
ом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромн 
убави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ов 
ода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому в 
 Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну 
страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а ш 
астелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио.. 
.“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна  
ио си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си поп 
ићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама< 
ља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан  
едјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна би 
мигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Д 
иери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром  
 и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лије 
 у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету те 
се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљал 
 бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али  
је каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубр 
.{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елиза 
ке стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка пост 
плакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а т 
, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n= 
ад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехн 
е извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој зем 
гу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</ 
народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сло 
ику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се в 
т, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворен 
народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само ка 
м старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и  
Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најс 
шће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом 
е, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа 
це до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора  
есу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, вл 
 имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом р 
е, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зра 
с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће из 
је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на и 
рси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печен 
 јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљив 
ружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадов 
це и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племе 
једа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставиц 
урме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито 
у <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком каци 
иче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добр 
еника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој  
војке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве  
га Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то циг 
јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и ова 
у града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да б 
о за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у д 
а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласо 
идесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи чов 
и и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањен 
це срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав 
ре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, т 
е цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна на 
вољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свако 
тиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, б 
цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а  
ик, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин 
ислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му пр 
оклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије  
и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртв 
ше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и бо 
јачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господи 
ну се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он 
рб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају ка 
ворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је в 
 цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш 
дала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно ј 
ном капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баниц 
} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела  
ма.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по св 
 Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јо 
оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прил 
 је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањс 
јерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гр 
 на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ва 
— „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље ниј 
е била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене р 
 триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Ни 
тало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам прика 
о, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен  
 мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, 
убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити м 
сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n=" 
ије имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже уста 
шану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складни 
уљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном син 
увати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад  
жи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега 
 војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котр 
љства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубр 
 а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властел 
, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне ст 
менитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, п 
огиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, н 
говци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и име 
 у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле 
ем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, ко 
се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити  
бровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно 
н их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вије 
.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и во 
било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромано 
ма живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другог 
ао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесје 
ану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n= 
жи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратић 
тне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обор 
ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега.. 
ела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни крај 
 студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула  
, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ов 
жеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а во 
дајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се  
ако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан 
се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, 
ила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по че 
свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована 
е госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" / 
лији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У 
ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима. 
 мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред  
а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је  
срећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан,  
цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошл 
и наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре вел 
е мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега,  
ања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S 
и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила ка 
 тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и  
рца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, ва 
, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госп 
да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен 
ој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S}  
 пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без преста 
е од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику з 
 те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S}  
l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>И 
па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој пома 
ине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике за 
сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојч 
 о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда  
и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба тан 
ма — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усо 
Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ћ 
љена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од барш 
вник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и п 
р број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта  
је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Слав 
подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и с 
Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђе 
 — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и ц 
ју цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите м 
 роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао: 
вала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом 
 Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико двор 
 Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се с 
чекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет 
 Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару  
ли га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надах 
а, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се и 
да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни в 
јеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом л 
ити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су  
ца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,< 
hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За нар 
него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље,  
 моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на је 
фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n=" 
анац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и пре 
јетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерн 
 и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и у 
своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био 
етића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и 
ико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин п 
ека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војск 
бро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опати 
 разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровник 
не властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овиш 
у слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвиј 
него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрах 
анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручи 
ти, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жел 
рје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано цари 
.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје 
огледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пус 
.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „ 
јерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјери 
је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао До 
пратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула  
ојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње 
још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крс 
пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као ц 
сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћан 
дрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни 
.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је он 
Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дј 
..!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, 
е мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, је 
, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан ша 
у пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни са 
остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо ј 
011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банут 
Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матк 
ом су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо В 
астела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51 
аве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне  
ба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер 
клопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако прог 
е сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првије 
е голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири власт 
 потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложн 
знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој д 
јепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у ве 
е лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчети 
 коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница  
 је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао  
лазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi 
нијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња прибл 
се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је вид 
јводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале 
јем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душан 
а, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери,  
ead> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, б 
исарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Нико 
срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити 
ва намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво по 
а Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје  
кријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а 
н и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка  
уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сја 
у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали те 
о и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила  
дном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S}  
 китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми  
ламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни б 
n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, beniss 
лажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени к 
згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Мало 
Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, ко 
ост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духов 
 с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав ст 
це: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у г 
 о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брат 
его полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече ша 
 — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепша 
о се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро н 
ма, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве  
 пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до дво 
ија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Да 
два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...< 
ом и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада  
цу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и 
 рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Бо 
д дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n 
Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — 
прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непоми 
сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешит 
за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до  
: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан б 
му ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку п 
е земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник 
о добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања неш 
пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по 
пају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минче 
ош за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушев 
ики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена п 
 царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је да 
 руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару 
како по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да п 
мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока 
нила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто 
 с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша т 
преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођ 
ватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: —  
до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз 
вијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју бог 
: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми  
вољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и пл 
 Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, 
адифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечи 
дима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако 
ово кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако 
оро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже 
а с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да ј 
е мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из с 
 дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић 
у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па  
ала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратил 
а у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, о 
д Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вра 
, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам 
е захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина 
анице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, 
ике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања из 
еш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио с 
а постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је 
еличина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а  
 мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача т 
 да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: —  
 негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у р 
гда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љу 
босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни. 
огледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренут 
 је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима 
иру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило т 
Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n 
 и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је 
ица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио про 
не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће пог 
език заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгос 
кострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па 
зговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не 
обро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стуб 
мања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и д 
Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, т 
ихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звони 
, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју 
а дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размиш 
о, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути 
одбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с  
дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одго 
з подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест мла 
бећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био ј 
вјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није 
о мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дај 
 стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала 
аци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна 
сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила  
 испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У гр 
храни лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> влада 
о војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а ч 
панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а пр 
идност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске 
дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Д 
сли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, ал 
ко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како  
овника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо 
ој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Ка 
у. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије о 
ићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и он 
рске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и 
епи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне ка 
нез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека  
стојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати 
 n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици 
е скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак ј 
радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору,  
ла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то 
дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Ис 
ио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно:  
го долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа  
ти Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млеч 
небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
шко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па 
<pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника 
вјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и 
отвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубро 
 велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Ж 
ћ.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а упра 
, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се ск 
и, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом 
 вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа,  
ио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и по 
овачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош н 
ава обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех к 
о је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни о 
е руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који дола 
тна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, 
 Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана 
ри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерн 
 поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, ми 
шчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој  
и добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати 
ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом он 
о вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, св 
ала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда 
, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има у 
погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји 
ољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а  
 требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слије 
...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да от 
адоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си на 
она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш ку 
послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплак 
овјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пр 
убровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља 
та препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вије 
е се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро 
иће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобов 
аво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјај 
једном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мај 
 да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter"  
 крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га д 
о на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога м 
Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, т 
ена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој госп 
Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело 
итница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце  
а три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубров 
едан учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахн 
 је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубров 
 некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још бољ 
ишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox populi, vox D 
кону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко н 
нез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога гр 
роша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке 
Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} 
маћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће о 
смјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и моли 
, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа за 
 вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогов 
 добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Де 
 Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јан 
 од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а 
 тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у 
Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога пр 
у.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те  
идност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је вели 
..{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце оста 
им у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо с 
е лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је би 
 проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. 
добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје  
ријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да,  
ода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, з 
е.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је 
стра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хот 
i> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S}  
а ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што  
који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у им 
м тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке  
клони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ов 
 мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер  
емима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ 
 надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па ни 
о био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усуди 
ом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — тво 
 изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb  
 лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la" 
 други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се о 
омири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а 
ом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечера 
 душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове  
е ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је ши 
ше.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљ 
је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>ка 
отора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника 
еб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с кап 
је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави ца 
кључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то им 
р видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="su 
оме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, 
е шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рут 
{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе рум 
н наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко двор 
јерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{ 
тење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да б 
м градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за ча 
една као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри влади 
ало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Че 
ње гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њ 
и: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину ба 
.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш  
ворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећ 
</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до пед 
вјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам  
зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ 
Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ст 
 а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер см 
тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода  
 тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, 
и је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св.  
ар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радосн 
на ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и пог 
Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјер 
ао што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али  
дружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда < 
е допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето п 
</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ов 
а се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, 
 ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи п 
и дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у г 
 за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мај 
м сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку. 
исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но 
е бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те пр 
у...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је  
еби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тај 
ј, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да 
ине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде наше 
 Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црн 
је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и 
с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на о 
{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p 
енилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А цариц 
чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могл 
е мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучат 
ој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред  
стир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога К 
 мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да  
ио је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у 
} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјије 
ање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем 
ати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина б 
коротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — Н 
{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила,  
, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћ 
 бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Др 
а земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену 
 могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати чести 
 Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење  
ца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жа 
 научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти весел 
и прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се по 
ћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојслави 
 храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар 
 Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на  
 мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на паме 
ој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће 
лави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне гла 
ти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложит 
о што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога м 
 души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S}  
иоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех  
лободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога  
а Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао,  
, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару про 
и је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни б 
је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико др 
 те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, ал 
д божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пр 
о се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На м 
епоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цар 
аведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зо 
главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око  
 те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час в 
знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдј 
у!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! 
а!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а доба 
тво докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и ми 
 славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светиј 
уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а осо 
елин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Прије 
"28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, т 
суле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад б 
„Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад  
е разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровач 
— „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју 
да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана,  
 држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} 
ењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те  
ла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га  
 а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републи 
о жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Нико 
 се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра 
ха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и  
, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S}  
сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но о 
 три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела 
<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Б 
оље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша бил 
авовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кл 
у је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца 
да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задово 
ва тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе 
а откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S 
ction" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (вошта 
ште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора,  
о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а  
ош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра  
 добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племен 
точи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здрављ 
владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке част 
зао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега  
оздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на свак 
иљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандол 
смо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Реп 
е стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душ 
 хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Уро 
 казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и ост 
 и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милг 
з плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није 
робит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Вл 
атити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на р 
 сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између  
дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито п 
м на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српс 
ијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију  
од искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине 
 а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу 
д се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна  
рав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели,  
гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће 
свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" />  
немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овом 
е ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Мле 
шена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске 
д, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичај 
арешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у к 
властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од ње 
 баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би 
ијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јо 
чни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави д 
и; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне 
ном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисо 
брни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмаст 
а дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад  
ати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиље 
ало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог  
радова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Бос 
фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им ок 
киња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен 
ласи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас 
је је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi 
ери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жуп 
не.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа об 
, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Ба 
ретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб 
 за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чуд 
ли своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи  
на грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско п 
чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће  
gn> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш 
 n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке 
 је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Б 
ите му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} 
вена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински тргов 
оло лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху з 
 нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он  
ка убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначит 
м мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се св 
врдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ва 
ру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумки 
јатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число в 
ицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вра 
} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је  
е се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, 
 Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом с 
ајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показал 
у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у  
не стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S}  
и одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколи 
ларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимширови 
Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо  
ечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле 
и својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те н 
се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од св 
нство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране т 
и су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина 
ми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је  
а му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрну 
љ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да буд 
ти, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранц 
кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, зад 
а је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на њег 
о тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дуж 
љи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу,  
... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у не 
вила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека  
ој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, 
 кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особ 
а најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послу 
и града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем,  
 не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и пра 
и, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљ 
асвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Бос 
рце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико 
 нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S 
ника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на правед 
ати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле ц 
м Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно  
осто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њи 
езима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њих 
рева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе С 
арић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу 
скру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиш 
 од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чео 
тина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико  
ене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не мог 
ебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом 
е лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глав 
чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племе 
јећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, к 
 спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, т 
 кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна 
жбу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је  
се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека  
ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на  
аси, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те с 
екао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <h 
хнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се  
јернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна па 
ас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега млад 
 његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су 
иком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, 
ако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња 
етовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и в 
р ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На  
ј поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогл 
заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили кра 
ед бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити даров 
а приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управ 
јетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христ 
ше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврн 
 — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госп 
луј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Госп 
 једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове 
се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступ 
ма ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а и 
м здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p 
вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с о 
а у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла 
 златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су 
нова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић  
приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, пр 
умовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, т 
, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у ду 
 и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и з 
је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико п 
иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој гос 
о дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к  
виле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан 
ње, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријат 
двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим 
а прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и ота 
. и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> 
и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетл 
 милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће о 
тупили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски вел 
 низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова 
и су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те  
ма манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред 
— „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си  
у!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, 
, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дак 
бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене  
о отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породиц 
нога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бо 
ду браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа му 
 понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени осв 
на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се с 
а!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пет 
<pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану 
Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вр 
 он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, п 
рило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини 
тву привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трст 
 Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свр 
сто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није п 
зусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране 
 између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Н 
добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапа 
ас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој гра 
ару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога  
 то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“  
уо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се з 
— „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгост 
деса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И 
диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи 
иви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дје 
и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики 
 великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свије 
..“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека м 
сте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи 
 погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а  
војијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресе 
соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне  
е велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није влад 
воју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</ 
ање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Ца 
 поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. 
епископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је пре 
арка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у град 
/> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У д 
 ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да о 
 и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око ж 
далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавје 
Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими  
ном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га власт 
кла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{ 
. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с  
о Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се сви 
у им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем с 
му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да бр 
з дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канонич 
прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако 
оге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товје 
од Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гл 
Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој 
ло тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајц 
ато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гариш 
а није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој  
ог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, с 
 казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни 
чи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан! 
т за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до г 
царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" 
елин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S 
сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по ш 
он ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче,  
 <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50 
ућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „ 
осподина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, на 
 и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти  
врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога  
ити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јани 
. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вука 
ре народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани  
{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувству 
 да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и ова 
...“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Караб 
а чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у  
ога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански у 
анићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Д 
ли, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и д 
озлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару  
ем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свем 
есницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Бог 
азати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора. 
кргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, б 
 и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прег 
аника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само ка 
Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стра 
вијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да 
туденца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној 
лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна  
} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властел 
 Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гој 
 Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер  
тјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она  
ршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} 
ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђ 
сно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весељ 
канци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни,  
оље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађах 
“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао с 
коњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се  
ка Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>м 
има, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позн 
иколи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарин 
109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред  
/head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за св 
те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш п 
е запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака 
а госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој с 
светијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз 
} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до  
раљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Вр 
у киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све 
 двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ 
 ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре  
 подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому ц 
— а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавта 
и, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), 
каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би  
оже <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се 
јчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип 
па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаниц 
заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледат 
с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада,  
градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — 
 и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S}  
ана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнам 
вник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би  
гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све  
добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Х 
в мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, 
ре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако 
дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа 
о с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мо 
аш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у мана 
врди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега с 
 што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завест 
n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије влада 
у Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, 
ије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештеник 
 штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватск 
 њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И  
..“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по 
дити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао з 
ли јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему н 
р Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. —  
је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни бра 
радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарск 
 те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све крш 
еде главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је сре 
ици на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је < 
ао крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га од 
поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалил 
е у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у 
 справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и н 
у под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младо 
овац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, 
на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да с 
!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене  
} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петра 
је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свилени 
попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у 
 збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће  
ј дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је 
јсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач ле 
олем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па ис 
 плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круни 
мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у ха 
} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране  
јети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допир 
 и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре г 
ше, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром 
 несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{ 
На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ст 
 планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показ 
е памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попо 
авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова сту 
ла се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="8 
а св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити з 
душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљези 
шли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, 
 далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им г 
 у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силног 
јнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{ 
!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Јо 
е кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S}  
вена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубро 
У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза  
ице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ  
рево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиј 
 је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назул 
ача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, ч 
при и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива 
:id="SRP19011_C11"> <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је в 
ст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од зап 
— Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упроп 
!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето др 
, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач 
зме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивањ 
а, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже 
јесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Звони 
Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у ба 
{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па  
ицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згод 
из блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви  
зан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кук 
илостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали  
ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, 
 баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонил 
ути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од 
само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, 
ах да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве п 
и.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зе 
еном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао п 
, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће  
и с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се 
 село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но 
овала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер  
ако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато ви 
ем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успор 
рану добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначк 
црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ  
 петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијел 
рахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица 
свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S}  
а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у  
овисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говор 
 с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто  
свету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душа 
 мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Д 
дио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је к 
доком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у цр 
 на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је 
 Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је 
, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој 
астирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е 
устахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попусти 
оме одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра  
 као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико,  
са свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му  
 била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје 
е брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у 
 заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати 
о је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво кол 
ети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови 
 је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, 
и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева 
е; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у  
 Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у с 
а да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам 
говијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће ј 
д га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елиза 
, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, јез 
а вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ  
 мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и да 
 врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њ 
оје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако пос 
оварати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" / 
 као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљест 
благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} 
 а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и 
, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије 
ш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу 
ехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске  
у заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам 
огишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју ди 
ти, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао влади 
м и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице 
на, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А  
 кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затво 
дао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитије 
је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству пр 
је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и 
лу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да  
поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољ 
о знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Сва 
убровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству приво 
— Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом с 
 вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину 
сни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до о 
а младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „ 
!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће 
ла да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан б 
к је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи 
ара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти 
а домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачем 
на се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приво 
е рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" 
вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да б 
три, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара 
у пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{ 
шана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти 
ријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни  
 немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S}  
а „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Бани 
ко ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева г 
спред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепа 
вина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, 
овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. —  
ажесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепос 
нђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем 
авно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па с 
вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с  
 фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на 
 као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка  
***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Ми 
што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву при 
као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно тре 
 мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да 
ала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да  
ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној ст 
гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и з 
..{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да сам 
а, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је с 
о саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Ја 
.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што н 
и, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у  
се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да  
лажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као 
 а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном  
о, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањ 
а господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је  
Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу 
која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Вели 
ијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а д 
ава, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с два 
 није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сус 
испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијет 
признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија  
анијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па  
<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњ 
у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву поро 
зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога  
, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричи 
у задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из  
рама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га гла 
 се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни  
у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихва 
, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен ч 
му себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш  
е Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је с 
олемом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник До 
ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке зла 
у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве в 
ао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и е 
ца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свет 
је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је  
ни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер им 
Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосн 
тко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а 
 се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слобод 
 као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па 
агледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, 
рем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком,  
арко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а с 
ли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Со 
 он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па о 
 одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кла 
и, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње н 
ба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријан 
д мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни 
. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико  
е чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напоко 
о ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац.. 
прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела 
ом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помо 
д самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њ 
 и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{ 
љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, 
оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром. 
рама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бе 
мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно ос 
кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој з 
а напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> про 
е немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све 
се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се прокл 
 али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гл 
а честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри  
редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге 
о годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као 
положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би ре 
{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабр 
 жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће 
. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити 
стирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ 
 Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Ели 
истаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пус 
сни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва 
.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море за 
ка.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало  
 не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита,  
 би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати св 
ла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незас 
рву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа  
а Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке 
пусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по 
ом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници сло 
њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име сл 
ник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с г 
цима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под ок 
Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, т 
равити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га ка 
Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ур 
ога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије,  
ља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Ка 
 земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је  
 навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам м 
е бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води,  
укуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем  
моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрск 
="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је р 
војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин  
ра у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушениј 
S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена сам 
о....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: 
ета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се јо 
ратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, ис 
е копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене ток 
ешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер м 
мије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и 
х привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из гла 
дарају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама 
Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће п 
 нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Вл 
ила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гој 
ла као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се  
очио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Сним 
S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их 
у приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једно 
и брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и 
што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда с 
а у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати 
ражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегор 
Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјес 
и пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И пок 
 друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо в 
а Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако 
на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима с 
прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div 
а нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81 
ија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с  
ену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема 
рад Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове го 
ули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а  
 да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирск 
двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога 
да, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак  
е на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскије 
пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је  
пару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи ова 
 и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су 
рвомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошк 
јешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо 
и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као д 
е твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, феб 
о на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица пом 
репавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би опис 
обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па 
шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фрат 
 Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића 
; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у ман 
ме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова 
ар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гле 
гурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бан 
 Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровн 
но нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко  
жава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до к 
убровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљив 
о у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучи 
ш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тисну 
тир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, ка 
дичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џ 
јету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да ј 
њу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми см 
амо помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на о 
к летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као 
ха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" />  
о ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ов 
Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домов 
но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Д 
25" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајск 
думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ћ 
аре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога  
е им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје 
ин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, 
т својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду  
.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је б 
х не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но и 
ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопи 
..“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене несл 
зрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово т 
речаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је  
ужиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у  
ало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику н 
освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и  
 да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и  
тра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Доб 
{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријате 
есном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene!  
танка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али 
олубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче,  
зно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачара 
 заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Сл 
аносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, о 
 сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у 
тира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да 
иво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града 
 десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и гос 
са ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у т 
 поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге  
га пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до  
велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да  
и је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и првако 
вонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако... 
о лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до са 
/> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га час 
ца сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S 
остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјан 
.{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се 
ећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на та 
 n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — 
ада Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чо 
 (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витиј 
нске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти 
пан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живи 
ка“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их  
ожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обе 
плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, 
ница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече  
асава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... 
дником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он 
реву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми вла 
царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље 
о у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио м 
 град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не 
аше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита 
 Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на си 
о вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровник 
корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и 
 Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице,  
а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с  
ви им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана 
ем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>зах 
ред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при  
у је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Други 
лаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а х 
азаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S 
на духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са с 
ику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно 
 крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владик 
а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привриј 
 Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгос 
о цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утиш 
 n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна 
из прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако ј 
је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, 
 преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а ок 
 а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатиј 
ледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало,  
створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те ч 
вци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у изв 
емић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна  
јепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Сл 
уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславић 
воме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати 
мске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, д 
Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон  
те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране  
цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесје 
је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кла 
ако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао с 
ма латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, 
санска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</ 
а и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога гос 
ровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем 
 Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, д 
на <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а т 
вако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је 
, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровн 
 чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у 
стала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, д 
е Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> < 
“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком,  
 Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао нијед 
 с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојезд 
свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам своји 
е сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} О 
ушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свец 
уге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{ 
„Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је на 
ри: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи,  
а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} 
брну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му к 
n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi> 
надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледал 
двладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове пос 
и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; п 
ти: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101 
— „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Ур 
 само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога... 
о роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодрш 
те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="i 
еме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће влас 
рак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је доброс 
асно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој ј 
 лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и т 
/foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра  
јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на  
зими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо 
руго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chap 
 споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио 
иш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то  
 задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом  
гове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав  
ћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По т 
ветога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млета 
ровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике М 
јбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којиј 
стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни 
 он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но виш 
з то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка у 
ко чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара 
 је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвиј 
ема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а г 
 три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак спр 
 свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прат 
да Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се  
ла као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Ми 
ладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељство 
о у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а он 
 пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла 
едне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљ 
ко је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје  
колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљеств 
ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану 
у се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менх 
а теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда н 
н час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас 
ом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека 
 <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је дах 
а град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{ 
па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светињ 
 је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње наше 
м граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем п 
 и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничк 
, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога 
 урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замј 
менутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне  
сна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, п 
 трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у ис 
мно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те  
ио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Вл 
Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Д 
и град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архи 
ек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је ист 
рада.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мје 
и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али пр 
 у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, 
ли у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине,  
мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијеп 
ома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој 
т и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве,  
имало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига др 
бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је с 
ерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет доб 
...“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпо 
јетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи град 
езда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин- 
ала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут з 
; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудро 
је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути 
<pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као н 
итомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S}  
кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје  
у, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубров 
о рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научи 
коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, 
нога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели гр 
о Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="c 
 Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за по 
то завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она ј 
ола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напос 
а) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било ј 
.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да  
прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дуж 
кропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне пок 
у старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, ј 
 је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце 
: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S 
а баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се  
ку дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из 
жа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у дво 
 сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на с 
мању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу  
 мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављај 
 <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут,  
ијатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а та 
арију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на ши 
ели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога 
лико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свије 
банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће ба 
лика Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле пони 
и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед  
у, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонут 
и царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на т 
 њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је дост 
 то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није зн 
ку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато прог 
“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све С 
устио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S}  
Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости б 
 на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и по 
али рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда 
вом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне,  
" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSection" 
ласи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за ж 
...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> < 
муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклис 
Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архи 
ан домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је  
не у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичн 
ила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа 
, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравско 
а сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша  
Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удије 
а ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, 
 као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Б 
рже јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сад 
ило скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најм 
 кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали 
вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је у 
, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву б 
n xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјар 
не, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се ка 
 земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех ре 
аси. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану  
ровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити 
га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ,  
 и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у  
е ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст цариц 
 Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{ 
а, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си поз 
добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја с 
по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Ар 
оји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог на 
рву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овак 
 Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну с 
па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Све 
ажи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на 
 горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је В 
 хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Е 
тњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, 
Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напо 
и као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,.. 
ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име 
цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Ар 
нске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до т 
93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем живото 
мјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу  
јио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гра 
удотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ све 
 Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То ј 
 види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а 
е био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зл 
, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и прич 
аду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по ж 
лас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На д 
угу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владик 
знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага  
дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај  
ти поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме доб 
а је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и 
 с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљн 
011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дје 
 три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од 
моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на пр 
блиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што 
" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уро 
 повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; да 
ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена  
раљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван  
озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није мог 
трахиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везл 
ања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По доврше 
ашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ... 
 „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пр 
стављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је поставље 
— Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима. 
мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мај 
ја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи пр 
скрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не 
n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути ш 
e> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> < 
; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јара 
вадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћер 
а <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сва 
ем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му н 
иш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега 
тељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што  
 богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напу 
ерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука 
жбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачк 
 вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домови 
оли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су с 
 вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па ист 
дно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрк 
а дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бо 
аране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Дв 
с виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти  
— Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прст 
, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њ 
 и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над госпо 
оша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио... 
једи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазво 
м, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чув 
атица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допу 
 он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолс 
лишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, 
једила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, 
слови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело д 
рена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је правед 
ладару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смј 
горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узда 
 њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога гра 
одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса 
твара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао  
оја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека 
апи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прос 
 бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свеш 
ута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем жи 
као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој не 
у; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер н 
“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко  
" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихр 
ња, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, тре 
 Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонах 
 ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дј 
S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био с 
 се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на стар 
е све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио:  
огледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у с 
еде о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срц 
невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан... 
{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с каш 
лада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да о 
 у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све 
ао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а ка 
се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и 
ли своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања наше 
двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учини 
ла, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан 
икола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрест 
бе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену 
.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће 
шаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођ 
и нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к 
стелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела 
 псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекр 
цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долаз 
јем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да  
тофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прам 
дете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га пе 
овника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо на 
ави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуз 
 племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену  
ге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сули 
же, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђе 
мично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и заму 
убодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити 
 прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Ос 
главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да 
алобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ћ 
 дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положа 
вадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар ј 
она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз цар 
 си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја пров 
от; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не м 
 и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име 
 да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер с 
љски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе,  
у, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, 
је макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као 
и дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спо 
ан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштриј 
к, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, 
, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стра 
ди дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он  
рошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова  
 грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех  
на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом  
нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригр 
е навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је ца 
мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш 
испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову 
...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга М 
, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела  
 су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова цар 
ара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити при 
ладне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ 
о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на  
Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и ос 
војој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске гра 
: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се 
ија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки 
умјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: —  
 наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној  
га господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тог 
 да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „ 
о је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекн 
 небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближ 
рли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гос 
пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне  
е мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана 
га чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у  
 већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Републик 
а, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од  
е исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи но 
ева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за в 
ому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и зем 
у је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бо 
pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запо 
 Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном  
 у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да н 
ти Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало 
“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће  
 досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је 
и, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива  
тави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, п 
} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме  
опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована< 
а и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то 
S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владар 
.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у гр 
и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сва 
..{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је 
 Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло д 
Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лах 
а: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити 
овјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној ха 
 ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а би 
мучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, п 
је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, о 
а! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ћ 
Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата на 
 синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод дев 
ожје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, 
с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао д 
 ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у кр 
а злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је  
е, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабиј 
га дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град 
 постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (д 
ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Ср 
ула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа  
нин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устр 
зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наноси 
м попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута  
но ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће кор 
олове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{ 
тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољи 
игда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико  
 суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је 
о на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке 
у још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свец 
да Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за  
ин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S 
а Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, с 
S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <p 
ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га п 
 то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су 
 господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је 
ј крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S}  
рскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене 
аду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду в 
но, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер  
јековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>приче 
 Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре 
то дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је о 
поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша 
тељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По  
, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребиц 
омена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да  
о двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особ 
атељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом 
дину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму  
ц са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал н 
ne unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од мило 
> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, benissimo!</fo 
учке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша:  
ако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је ж 
а.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка 
немоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога наш 
му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није  
р се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио  
камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свиј 
ала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера т 
 га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb  
м и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица М 
да је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила 
S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене 
е и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо м 
ем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} 
и смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која 
Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, 
ана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и  
оде.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи 
кочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у  
: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам 
в. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство 
рда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле  
е: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави с 
е као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст 
ра до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје д 
{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душано 
олубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу:  
но управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox po 
оказала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али  
 за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Нико 
 обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјел 
орију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу суср 
м просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у ј 
а обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе на 
, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога 
ругу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати 
ак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до  
жње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако б 
а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико... 
 Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира. 
све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје о 
 је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, 
аш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ух 
 се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист 
ину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвј 
едну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене  
а зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мисли 
штину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна 
рце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, так 
ла овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена,  
 n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Сла 
дном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божј 
ко, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и мо 
 просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би  
це, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дје 
узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дра 
велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се уг 
ијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш  
" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допуст 
е свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми с 
тофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода,  
/foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, заг 
 па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жал 
ољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Мари 
сједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је 
ариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даље 
ене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко м 
асна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повла 
ежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будит 
акоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је поп 
а их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће  
јех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га да 
расну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: —  
 мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замо 
{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевув 
тица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а 
ко зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао д 
ником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је н 
те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је у 
ровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окрен 
 шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из то 
али, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе  
 а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара,  
сари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољ 
 и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све 
Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо  
дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао н 
бавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешн 
убежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једн 
ер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили с 
 двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у дво 
у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога в 
оме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево 
лов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница г 
ала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>... 
за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је п 
еље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се саку 
.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, 
 страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <mil 
тка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролиј 
мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је н 
сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешк 
 у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисн 
з јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од 
> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гри 
био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски б 
во Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској 
ститијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам би 
бровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Б 
су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога 
у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од  
м довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто споми 
Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на п 
онављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано уп 
 браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S 
домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника д 
 ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi> 
но болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да 
 да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана,  
ра, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: —  
м скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, ал 
одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје с 
кве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао сто 
нске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за сво 
јестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прам 
 на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем,  
ужба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева  
а Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању  
славнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, 
е, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан пр 
 а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељи 
сно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Дост 
ани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај 
ушана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскије 
ња у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куд 
то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни ж 
праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милост 
 им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на  
 послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину с 
{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из о 
ко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ћ 
 малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разго 
рата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Жив 
 n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p 
сне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе,  
поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губ 
вник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: — 
 Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу  
се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се к 
ца носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кла 
ико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубе 
аницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елиз 
ак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од 
на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе ок 
енице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скр 
е не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божј 
ио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све  
, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацим 
а наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цр 
 Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончари 
ристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора 
hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лиц 
Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак 
рпске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дриј 
у потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити ск 
алија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је  
i>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и  
у бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјај 
е Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако р 
ила сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није н 
и лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли 
атом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла крун 
мири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{ 
нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића 
угијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се ко 
злаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и  
о ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi 
рскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех 
а ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а 
руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путин 
е таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је  
бро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали,  
ром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве 
републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући 
лавама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници,  
о ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, —  
 каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера,  
 онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар 
<p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака 
личити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога д 
т цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у ве 
тнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену 
златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом  
мо ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад 
једих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за т 
 септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто д 
тврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S}  
<p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је мол 
ушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је 
0" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто ка 
рнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеони 
чно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана  
Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p 
е на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред п 
мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке ми 
атару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату до 
 ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити 
, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода  
ири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој  
, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести  
се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама,  
е небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријек 
 боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведе 
једио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно саст 
аде владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам пр 
под пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<forei 
четине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнус 
и дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му  
 кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени 
 Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ 
бице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети 
а: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на  
а тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико 
ухом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Слав 
Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на не 
ар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l>  
јестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на св 
нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — и 
низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије 
рекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царско 
твовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва прого 
да пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не  
ка у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу разв 
етића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} 
а три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Та 
а.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-ка 
ијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Влас 
у слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и 
атом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јо 
Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и злам 
 Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана гал 
аница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три стр 
Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па  
о своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Ма 
е не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу соб 
 правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна дух 
силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S}  
 и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника с 
ијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој  
а ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се 
ем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас 
и ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Реп 
с Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жер 
о царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здр 
 се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу,  
акопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на г 
, за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св 
, Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi 
пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти 
 круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али 
м од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако  
ијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесје 
еобично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећн 
х страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, 
оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а 
н у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и прем 
 као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Сло 
нат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето  
и и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S}  
; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукаши 
аде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој 
к.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба 
главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава 
лаве умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молић 
ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предај 
и су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата бо 
i>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body> </te 
ародом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјај 
 — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће и 
 на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син мл 
 је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дуб 
 бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку ув 
руди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драго 
ј опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекл 
Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само  
арка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Вел 
унака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу 
свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдан 
стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће 
аспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке креј 
изно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје 
!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То 
оспода, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињ 
{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-ш 
 се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком 
напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ  
јем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је  
сари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, т 
коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у х 
а ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико вла 
паку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи,  
аре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут,  
кве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије пог 
по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко  
пне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огла 
а нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој  
, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Би 
Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрч 
Stephanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво 
вим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама на 
ску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сад 
ици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздра 
љега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Оста 
м, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени пет 
 уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од пом 
шење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кн 
{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благо 
лецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту п 
 он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Роб 
јечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом 
, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати 
етлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им 
упи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се 
 из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је л 
рстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару  
 се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељск 
ratorem Slavoniae Stephanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу,  
ровине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је прич 
ајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране велика 
овца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се у 
астворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и ве 
 је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу 
оврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели ла 
чеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Крун 
бима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до б 
род из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјести 
 земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте ви 
ољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Б 
јити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће  
 сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаес 
лони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — 
светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој сва 
пскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена старо 
о је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет го 
 галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Сла 
о, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех зем 
па, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Вели 
д Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи... 
е кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одал 
ски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а осо 
ра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам  
дна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама 
етро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто 
р Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и  
зица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи иск 
 људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда т 
ајприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике  
 властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, 
кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости 
који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе  
ластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица,  
есе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош 
 кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Ву 
ћега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда покли 
сило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и 
ијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађ 
рене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је 
току Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уч 
 слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi> 
зу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да  
а, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије 
 по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том в 
лаве је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јед 
која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен кит 
а — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигн 
господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту 
у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="1 
анац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста  
, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук з 
оворило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је 
олију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо 
 си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитниј 
Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <p 
рије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренут 
вника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина 
ири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић 
је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би позна 
 Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банов 
е собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очај 
д! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а нај 
гу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свије 
 било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n 
теља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За  
дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску,  
, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара из 
 на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао н 
ечасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христ 
 знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија  
i>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <m 
баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је ј 
ем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Ца 
о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељ 
ори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као 
у службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитер 
вника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагл 
и што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће  
овељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никт 
 нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све  
еници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници про 
одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част  
је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучниј 
и цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свако 
длећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом гра 
а упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бије 
 донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} К 
i, vidi, vici</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за ца 
стока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало  
 сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ћ 
 једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресл 
е заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Бо 
блазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићи 
 Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свог 
ио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се  
73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и с 
мљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама неб 
роплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак  
гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли  
тата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привриј 
ста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара 
е, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, 
га баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати л 
у су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бј 
а о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јуна 
{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко ви 
м с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, ко 
 пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, кој 
; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао и 
Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћ 
ева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у  
сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Д 
 Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као  
рама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем 
ога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубр 
ину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зи 
 јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на ино 
о ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено 
ве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није проша 
са и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге поруш 
навља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној 
и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити ка 
ику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку 
раже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Ник 
оку Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све је 
ао прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут зау 
 пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на д 
"118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гд 
 му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту,  
 сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" 
ene! fuori di pericolo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га л 
да кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас  
е допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и д 
вице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, 
 божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја  
анске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути  
ворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елиз 
 јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Од 
 старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отп 
есму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свиле 
ставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом 
м свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам 
ластело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до  
 Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, 
ути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гру 
Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто 
је као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује:  
, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у  
еститијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, 
, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А  
рнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће  
светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику  
авице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, 
златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њ 
 евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу с 
м, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако 
е осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се бог 
јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије стру 
те као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са св 
овори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га 
е брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на дл 
ариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на  
била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву  
ила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зб 
о ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: 
лила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке 
к није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну др 
уку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му прогов 
Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом С 
 скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89"  
рима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се проб 
 кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да  
бина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бо 
х решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо ка 
за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усуд 
а.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом,  
јци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нест 
 није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара,  
н је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} 
си, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске б 
као пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скуп 
 води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а 
ућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна  
атрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукари 
мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико млад 
санске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, је 
 Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако т 
о да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думн 
тао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „ 
ао бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне 
о, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио во 
ругој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ов 
рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Е 
обијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри 
, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у 
у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још ве 
 очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као 
 власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као  
у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри ма 
гу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо и 
н час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њ 
 часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрен 
ати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на 
сито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти уз 
n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинц 
е лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зиди 
Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чед 
а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт. 
пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и мас 
воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети о 
владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисањ 
свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познат 
тупиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може з 
 је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Ч 
на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његу 
и, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој  
"83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарев 
ва здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пу 
ан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S}  
се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На поч 
} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико ол 
јерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му ј 
убровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вје 
да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом наш 
 је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љ 
им им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љет 
и су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити 
 јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити 
 — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властел 
ња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S}  
ве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује н 
кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да  
вршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда 
 се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица н 
а за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спље 
ерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а 
арици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво  
head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа 
ам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку 
 и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S}  
 дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> < 
 и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоно 
 пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом поко 
кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml 
Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу ради 
 али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пић 
, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољ 
а Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати  
име она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком кано 
лаве ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће би 
 области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слог 
за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Сам 
 милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти  
то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за 
рага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} В 
 је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће т 
рно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчети 
 Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу 
заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех  
а ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и и 
и града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прв 
едао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и  
l:lang="it">Bene</foreign>! (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника 
 — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андриј 
пћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Преја 
цу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране ч 
поду поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому 
е пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да 
помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога ви 
ери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Репуб 
 примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић св 
ушана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукаши 
ли ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за ко 
ени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жес 
а опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровни 
оспође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро саг 
лине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одго 
и цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала 
прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и вл 
 господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на га 
, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна 
/p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост у 
ке свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижа 
инути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар 
су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар  
е у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар 
ику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Ту 
у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави  
 под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји еванге 
то ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Рије 
не врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунча 
} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земљ 
иво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлуч 
амо су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар 
иљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сес 
се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукари 
укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже  
анци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе 
 Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславић 
 пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се 
атарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, ка 
} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бан 
и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до  
ед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић 
што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачк 
репорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна пи 
 оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с 
 употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, 
ем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном за 
ника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у на 
. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети,  
 га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде н 
а. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софр 
тра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини  
нај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао цар 
 му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед ц 
аћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила 
 чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва  
, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промис 
упим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и нап 
а дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се  
вчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лу 
нез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, 
ника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трс 
и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, 
мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашц 
врднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као  
pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјерн 
ре, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Ж 
весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Боги 
златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се по 
ој гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе кра 
 „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang="la">Per multos 
тане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је сл 
не узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три ди 
/> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти не 
ка.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Ду 
ан и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан вл 
шила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задово 
 о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Б 
јшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Итал 
ница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ћ 
здржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Пре 
толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бен 
нешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у ка 
а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте. 
 били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао  
а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менх 
Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албр 
{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће с 
Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Пр 
 дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама од 
0" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст присло 
оклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S}  
ако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n=" 
о заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и с 
и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем з 
дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Ду 
ити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утв 
оку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и др 
светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да 
е.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и 
почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стран 
властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Буни 
се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела,  
е преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ра 
дмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели 
уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером,  
ри поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да  
 милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће и 
 Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке област 
о и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као < 
="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мал 
} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марк 
камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно про 
д своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога ду 
драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" />  
свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у нев 
е и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем  
лонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Н 
је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете води 
 По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворб 
рст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започ 
почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те р 
 крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властели 
— На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млета 
ће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен зла 
ред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровн 
ао на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе:  
 пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанстве 
буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти го 
свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република 
е. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла  
тојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S}  
 слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић:  
ријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војв 
Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Мл 
Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје,  
дмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, св 
И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетл 
ру четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Би 
аша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар 
 ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заста 
рђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако ист 
како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одба 
у ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да г 
 на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“  
удем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га  
д сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито 
а, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвиш 
ду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, р 
овника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко,  
 и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе во 
 је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте  
ед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула  
звеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далек 
 не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу  
срво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавт 
ца и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек гос 
и му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита,  
чио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{ 
ст вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници 
мјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и  
не стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати  
остојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства тв 
лика Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова 
ти слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „ 
архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на наш 
помињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом 
правитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао  
у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господ 
ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му  
 вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо 
 манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљ 
 Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко как 
ими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубро 
уху, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно 
о по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја  
ице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слоб 
вом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи 
ска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти < 
ирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик 
 повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у 
е поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а преј 
ке....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство,  
 сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свлада 
а, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће сти 
помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а цари 
је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко за 
љу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су о 
 спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће влад 
за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читав 
штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље п 
вету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у отк 
од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје 
има у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела 
огу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу,  
ле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале греш 
ом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљиц 
есела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не мо 
ацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па ве 
а ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би  
пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем о 
ице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпо 
ристофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па 
тац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљ 
волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну  
Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне  
о на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар  
и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике 
 људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговор 
блаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу,  
лакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић,  
и је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заб 
ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води 
а Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и уд 
јечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом р 
свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> 
а небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душан 
ну царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога  
поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb 
} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци пр 
о!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Ја 
ка...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те ј 
 једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“  
лматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све 
не покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Д 
 старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник ов 
 ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро заг 
чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заб 
шта затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко  
е косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml 
од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост и 
господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; о 
ожјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се б 
ч открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, 
обалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу ве 
у на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бене 
S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред ц 
сник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијен 
и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свешт 
ица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мисли 
радили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега,  
 кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елиз 
и си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елиз 
ћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровник 
 да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле цари 
анићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно дре 
о уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме  
и у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово ск 
а засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубр 
 погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од 
а ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен  
м.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с 
 подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до 
ћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Ис 
ржавама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и 
во, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као н 
у су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и у 
, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уо 
гда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је  
Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „ 
двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небни 
е коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно 
обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађа 
о!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна сво 
Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у  
 као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
адам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с 
на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ з 
енство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вје 
итац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гар 
ет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћени 
у: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">v 
па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем  
емима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} 
алији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени 
вина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свиј 
ди баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука,  
ас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се ли 
чићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Си 
аду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство р 
уже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по об 
и син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А  
чама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан з 
је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне  
у се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни име 
, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин,  
ка сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се у 
 краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама л 
хитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — 
иступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за 
аси захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме с 
ом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it" 
 покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се пром 
 Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну 
претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост:  
андов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, т 
е сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а  
инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63 
ечен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S}  
учна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на в 
етину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у о 
то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна в 
ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав 
ао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива де 
о вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом 
 за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити,  
ве стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љуб 
 су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лак 
b n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем 
дао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку 
ој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчит 
quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> < 
наест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасн 
оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље 
на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, св 
e unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и  
ћ је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало 
овник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тв 
естра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање,  
 свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалиј 
доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Д 
ажен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> <div type="chapter 
и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се 
ара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се сми 
на ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за  
и не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: 
у као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да ј 
 Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин 
пођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за п 
44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пу 
рста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мј 
а рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до ст 
 бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар  
а!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бр 
убровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глав 
у, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо  
Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Те 
у, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе п 
ду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} 
бликом Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико 
— дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чес 
ем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се  
естре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила  
анову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011 
м кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске 
им Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговор 
е то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је 
 Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустј 
и држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с  
надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле  
гано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај н 
, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој! 
скога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па н 
ој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различит 
 уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао  
 /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да  
рија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље п 
пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам 
игда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Буни 
Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више н 
пе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребре 
 Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па 
ку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасн 
те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако  
рже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у ро 
је сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје  
арима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола 
јвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан вез 
ишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остар 
ка је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „ 
упчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све  
дити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се покл 
овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе з 
штио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому  
користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова н 
бе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и за 
изабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела ду 
 толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Де 
лић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
арићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а ду 
 по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од не 
кога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика 
е галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова,  
ица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно  
о, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске го 
о с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио г 
ршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одус 
доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му п 
овјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци  
oreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече прот 
 копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Кр 
 — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везеније 
јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да 
и надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} 
тне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими д 
никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Дост 
<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвеште 
сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да зап 
2" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, 
.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједин 
и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљ 
има, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пут 
рица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом:  
, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови 
својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја д 
ти оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу 
аство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друг 
 духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити ч 
добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, П 
огледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А 
 Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле д 
ћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до  
ладића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<f 
шем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и дај 
јели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Ву 
огате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак му 
з двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави р 
ниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања 
осподи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш  
светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којем 
рога дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{ 
ашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озби 
е, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти  
 све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост ри 
сан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброг 
поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Цари 
бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега 
омом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као покл 
 ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш 
х великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републик 
 горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни  
себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родит 
} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с У 
ча, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га ј 
обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Д 
 слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је д 
ни освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, д 
ир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказ 
ину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, 
ивезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе т 
ав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће  
 царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи  
не јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима  
жиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу,  
 крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свеште 
чне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и 
ади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и  
иепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; п 
њига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да обј 
а за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па  
а, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прст 
анске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би св 
и, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике. 
 на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их н 
 све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му 
ена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Кр 
 госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> см 
снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n="22" /> <div type="cha 
тељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиј 
е твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, 
 што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона 
ада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зид 
ну, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће ниг 
оду докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за  
, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све д 
е. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 132 
ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властели 
бровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здра 
бна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано м 
е година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, с 
а у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се ча 
а нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна 
ме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно приче 
оспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обич 
S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедо 
низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на  
р с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла 
оника, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, 
клисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве г 
Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето 
јех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман  
и их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} 
ио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчан 
е по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном 
 се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, 
еда на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и 
(изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — ка 
 буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36 
ијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хва 
У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требињ 
гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по ре 
да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душ 
 госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријесто 
одни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат 
ма снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова 
рио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога 
ајбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила д 
јем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да см 
 Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те о 
домила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао  
ер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народ 
династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама 
ободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се 
купију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је 
ћ: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозат 
ти Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу ма 
 је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамен 
 с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније ли 
з жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души... 
ало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с бо 
 Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Пери 
а да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима  
ајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да 
Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га пра 
ерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вел 
 владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</h 
љем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем п 
Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: 
ћ.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећниц 
оди града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се покло 
Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља  
рављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, при 
и, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака 
и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Б 
у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар С 
атељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и  
 гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога ро 
рушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг 
 више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао 
куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвали 
 је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем си 
 Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се 
 владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особит 
а читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио прек 
 јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тиј 
о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па  
мо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене крас 
а краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарк 
ештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња 
ити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном до 
ица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени  
ml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом 
 три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крај 
но особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бог 
, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то  
 с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, т 
у Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате 
 Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а  
регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два  
{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} 
 се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави 
арност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресу 
у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обо 
одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквиц 
господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републи 
етла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно 
адар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Д 
в. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Д 
по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властелич 
аљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душ 
дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Из 
ушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај крас 
барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до тр 
зашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди 
јска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачк 
о добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето  
ко уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора прич 
иви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да б 
м своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за  
ребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе  
папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} 
Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељуст 
иво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатељ 
адовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба весел 
тврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им о 
ада.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те и 
а онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом ка 
отомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праве 
у летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у с 
наки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права 
д се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, дум 
ка архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и пр 
ку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред своји 
и пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу с 
иван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лук 
, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешће 
и на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и 
лови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста  
ац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио 
оји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S 
 сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у он 
ла рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дје 
 одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су ко 
приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на број 
 левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине 
јех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићиј 
и цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и мл 
ед њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне хр 
: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Б 
рва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душ 
у љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи  
 воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце 
вањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа 
во осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Сла 
сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу  
њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Остав 
то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мај 
 могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори 
задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, д 
о да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Канон 
це расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја и 
ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када бу 
, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и 
да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се  
ар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми с 
ри, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Дом 
по име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, га 
асти. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне вл 
ајбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> св 
итање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p>  
крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица 
ридружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сј 
ју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави 
 се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане,  
} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, 
 по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цар 
 пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} 
, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њ 
малаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трг 
јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њ 
рх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране с 
у војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођац 
. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Бог 
е прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пу 
се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо 
о болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се нас 
ина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за  
јаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекри 
е ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет  
славимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој с 
азговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му оп 
ог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то 
а кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се  
е га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благос 
а <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l 
о, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напе 
слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу,  
а, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, ве 
елина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котро 
и.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи пред 
е цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је 
 а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S}  
овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb 
елу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер  
 пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гро 
је дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој га 
вника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за  
и.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио 
а, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику,  
еза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од наш 
анов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из 
и покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ћ 
и не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обуста 
але големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ни 
ца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, С 
 у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека 
"35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вј 
гијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,...  
ну на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, б 
риснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи 
, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постоја 
рви на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је 
утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука  
а што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља  
подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спо 
Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарим 
милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему мог 
 али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено 
м Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље  
 капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички  
аонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па  
на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, ка 
 властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетје 
ирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црве 
о граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, 
рипасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешак 
ш неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирс 
ликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако 
љицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика 
ве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне на 
анке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше 
ловио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако нај 
шника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и з 
спођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а нај 
се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левент 
огледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} К 
јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и м 
један властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" />  
уше, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спа 
пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То 
о властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим про 
 сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога с 
царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици  
{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пру 
е но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха с 
Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настој 
тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате,  
освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S}  
е разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими 
м ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него нај 
и Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда забор 
 Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити,  
скога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у пр 
ашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и на 
 цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако  
е ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жа 
е, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење  
ше било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обра 
 сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића 
вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто 
у и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милос 
есу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, изв 
Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико з 
 нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна 
стела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, 
{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучин 
м биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику  
 би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славод 
 и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, ми 
н ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа д 
ар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се 
ас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој 
ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота ј 
нила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је ја 
 од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <p 
е и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} 
ашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумско 
сници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето 
ико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао к 
b n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже не 
 милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклиса 
оду у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећни 
чицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, 
изабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није бил 
 господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио  
омену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{ 
те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју  
23" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклис 
пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n 
ић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властел 
бровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава,  
у Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. —  
итељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда нако 
во дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе н 
, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа уск 
да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни с 
ем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко служб 
дичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су 
и град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар 
Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом  
ј живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене кли 
 скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупце 
 свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћи 
 n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима 
раћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе н 
оиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем  
о потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати 
ми и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда  
 да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећ 
, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се с 
ве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од спо 
н ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову  
рли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави  
оставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упо 
изна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем 
n" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Б 
нску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запон 
римизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На  
 смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силн 
се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор 
е своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му де 
столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро 
битерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и  
и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води 
и је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасн 
 почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причини 
амо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје 
 дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, уради 
ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они у 
дине 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ва 
а извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио  
а јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом дв 
 са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз 
pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала госп 
тељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри 
нскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод 
 мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је ст 
нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чу 
 на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је б 
главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Т 
вак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех 
џбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде с 
ре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно 
овачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Нас 
 — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ов 
таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, сличн 
оворе тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути с 
ица као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне,  
о гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Б 
теличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу  
звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Урош 
ве у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: —  
постане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице 
 и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести,  
!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од ца 
овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому госпо 
.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога з 
нице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и че 
те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у т 
стави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске 
ор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тр 
ину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је 
 свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана му 
дин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доб 
 се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду мног 
а и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјере 
анко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и  
а ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одма 
тоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће 
ане моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, 
ао да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњ 
 <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана м 
 најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право  
јар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" / 
ика Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди ди 
бјавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а сам 
патица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала ко 
и ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" 
76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им  
атовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако  
чније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у  
 ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрен 
ст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у нов 
нежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном доб 
!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је 
колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се у 
— „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ј 
бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели  
а <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора  
ћије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помил 
ена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штит 
арства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке  
јати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитв 
јех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишч 
га рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником  
га...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми 
: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а т 
а вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре,  
љух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, 
а солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духов 
запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, 
ислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри  
 размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема нес 
а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али т 
шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вије 
ило Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и а 
рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем,  
у страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже 
 „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, п 
сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први 
аш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак  
рпске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о 
ом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске 
ај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледа 
лије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, к 
pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... 
ицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти  
плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека 
ка</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник пр 
аскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова  
на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем  
етује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лои 
ро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и 
S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остав 
е рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" />  
повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је дарова 
 да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103 
као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и  
а Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, п 
ко остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан С 
е чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се 
да, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве,  
вораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њем 
нешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред б 
и моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не  
с може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико љ 
рићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краље 
тла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесому 
им Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, А 
Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но о 
те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с прво 
видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — 
осанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сест 
ути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пре 
 исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чек 
олим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота! 
наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубро 
ћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до ово 
оме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мен 
— „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазит 
жите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако ис 
сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} 
т, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина 
 Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде поср 
говину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, кој 
 Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не мог 
Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи 
а вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то ни 
ве послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете  
а <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне  
 сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се 
 /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине 
и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред сво 
бро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидиј 
 Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић 
ме цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а 
 архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су цел 
 је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на 
Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мил 
и мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не 
ерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољу 
 на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слије 
е: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јед 
лића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми  
и ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то с 
оносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан осло 
сказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Таб 
дара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо 
.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако  
ву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко ваше 
 се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, 
 али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо до 
бито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у  
ао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспори 
ла у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — 
истијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки  
обро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретнич 
емити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Ник 
р ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито ка 
 је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богоро 
уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је т 
на дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен 
љно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти  
ати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а 
вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем  
сподара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому 
оја је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да 
љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправит 
у, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже о 
на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вук 
оспар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одреди 
C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор  
 наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голуби 
 да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и н 
усе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSectio 
ом граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У 
 из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима. 
, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S 
а Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношаји 
олико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска ср 
отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега  
ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непр 
лио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и 
ило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но  
зио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} 
а Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе р 
а мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту 
раници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихват 
 балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха 
е као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, 
е се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милос 
ина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногл 
з прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубр 
 врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14" /> < 
оман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даљ 
 погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му и 
је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се  
у, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босн 
едикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оц 
а Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, дра 
 вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље  
вота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспа 
е: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани< 
е Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Е 
сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те с 
раће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од  
у обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усре 
од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разгов 
„Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права 
пископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега пар 
етла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на  
к те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братс 
 за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, поз 
 који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић про 
одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, докле 
е га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хв 
божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Црк 
 и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелин 
јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и покло 
лостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Ду 
 и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који т 
о га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од  
 приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ,  
l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> < 
 упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, вој 
грлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} 
 и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије поглед 
 славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По 
ко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l> 
им-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{ 
поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као свој 
евић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању т 
 да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића 
ре је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан,  
икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} З 
 из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне д 
 смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници  
није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им о 
, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће г 
 и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, е 
огу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући с 
сједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S}  
нин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на га 
S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом и 
овори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвели 
по је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је 
и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="chapt 
љне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому 
да, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а пра 
атељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозн 
Slavoniae Stephanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се 
иепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај 
п светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву гла 
нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Про 
и што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањи 
ву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Е 
и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех стр 
биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје 
н, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте 
нут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на град 
тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замот 
ен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела,  
ст!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, 
резламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако ср 
ем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без и 
дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац ца 
 брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сут 
трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични госпо 
ругога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покров 
е љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи,  
гласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се п 
достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку п 
рси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе ве 
ој купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухи 
едно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубр 
 нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а  
чке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Н 
овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет 
цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на фин 
Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка  
о нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје на 
а оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премећ 
бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љуба 
.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Ни 
 свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, 
мно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Д 
у, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на з 
 Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће 
„Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће  
а нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као 
у ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си 
, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Ст 
између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни 
го није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то  
 тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак 
лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село 
очинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима 
.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника 
ничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи 
јбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока заже 
телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орланд 
ама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући,  
 од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архие 
 име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на д 
 тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила  
ика мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио гра 
и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуг 
рене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској плем 
а завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље вес 
 Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град  
вијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити  
у и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> < 
а...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла 
о и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипа 
 себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор  
тара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и ма 
штетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да н 
енога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и 
бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце с 
ављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјер 
 ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, 
хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лак 
 разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се н 
о себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе 
знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове,  
а, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву 
ка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанс 
же ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила  
е знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у сам 
љијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето 
мања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да ни 
асна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје ок 
 — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Јед 
и бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да 
ави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи трену 
еша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Пр 
 Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупо 
у је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S 
даром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји пл 
 леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јуна 
м заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те  
о Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара госпо 
 те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену ц 
кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку м 
кој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран н 
 негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви  
је се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је 
пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, сви 
 послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви зашти 
ати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је  
да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S 
ицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — В 
џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш на 
рже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици 
и час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетл 
е дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуст 
ка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме  
помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водиц 
и, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас зд 
е мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Доб 
 да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех  
ти...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црн 
да цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио 
чалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање 
рст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здрав 
Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала не 
еликими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, п 
стресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе 
заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У пр 
ане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да с 
ви карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Ре 
 уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" />  
сме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да бу 
рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примил 
осподску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, о 
вољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од  
т Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила 
лене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баниц 
са, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, он 
рија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све ја 
ке трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице 
 је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави лев 
 — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесо 
ратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас ј 
 била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, 
боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у н 
 светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена 
дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је до 
 двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће за 
врне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града мож 
абета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... заму 
 скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није зн 
лопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о с 
надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице.. 
 њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред 
 и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, ст 
бежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјет 
и им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по 
 ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као с 
ј час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да пост 
 и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен 
 па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем дион 
ови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам 
остане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега,  
азан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могл 
и, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке би 
ном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја 
же и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен 
етић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све  
оли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} 
раљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ст 
опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тоб 
у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Г 
еца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља д 
 бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар ва 
ав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: —  
} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је  
ајотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра приј 
 мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у т 
е „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија  
се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо препи 
р Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу  
} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она зл 
својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће  
ега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораник 
м и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека 
астела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу т 
S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији држа 
 исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је  
 триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; о 
ијеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају б 
ао биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је  
му добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога бо 
и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матк 
га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодил 
есео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <miles 
: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камен 
е задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи зн 
ина био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и 
ајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><f 
а као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А  
 преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била 
шао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука ми 
оће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за сп 
војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, п 
а одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се над 
 па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили госпо 
бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сја 
ледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златни 
 му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га п 
асе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на гла 
 замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку 
 у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло об 
еро на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадари 
је до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на 
 је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекр 
 и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро погле 
ст смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од би 
 у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове  
али су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи  
"112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир  
 ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога друго 
латајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова 
ичинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био  
овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи  
 гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у цр 
се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледа 
, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи,  
ћити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан 
а краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у 
, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете 
ави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обад 
м дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и син 
арица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кри 
онија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли 
исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, 
адика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће 
ме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који  
ула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} О 
 не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с об 
ук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер 
 роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљско 
, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо! 
 свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свака 
та црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну ја 
је ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{ 
 цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш п 
м унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке 
 свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан 
} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашара 
. — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је 
знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здра 
кому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајн 
ли, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да п 
цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак  
бри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга,  
 трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то 
теоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а о 
сом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их 
рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је об 
забета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без стр 
је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се завр 
иломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, а 
гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион. 
 да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио с 
длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као 
арка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захум 
он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докл 
алији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вје 
архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се том 
е да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и 
ad> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом  
d="SRP19011_C4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и о 
д, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на  
моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бог 
овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце 
Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао  
њи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завез 
е по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно нас 
ар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усу 
ог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије п 
као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> < 
ато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем д 
Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у  
ведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота 
ним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле  
е моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Позна 
о лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <h 
вај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех ос 
Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле 
ама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје ико 
бра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути  
ледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па 
мања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега  
е јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачиц 
Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјер 
во презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била так 
ах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S}  
шиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Сорко 
а чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања т 
милавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су вла 
води Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима ч 
 у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли  
 /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло заку 
лни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти 
т ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цв 
а заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела 
арске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима 
есме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт  
част прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима 
, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
вишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дуб 
и опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарић 
ци, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље,  
на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Б 
јевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони  
авна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној 
о...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу сил 
 Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни м 
о као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињ 
л, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева 
 му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одгово 
чају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — вла 
атити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, в 
е стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену  
> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватр 
ратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окрећ 
р им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима ст 
десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовн 
 Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба 
чку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко з 
 дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Зб 
ња, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreig 
а на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли  
је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Са 
о суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по 
адарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка нев 
убави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар пр 
скрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цв 
ени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га 
о ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Слав 
оња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница би 
овине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што  
о свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св.  
пак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријат 
 пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла 
 краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздрављ 
је растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Преп 
од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето зав 
а: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је  
рет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, као 
ма ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан  
 Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како 
ева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће  
 отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од 
Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко иг 
за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> н 
у, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том му 
бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане 
као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе  
ила справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устр 
пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1 
очати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља 
 побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи на 
ире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Д 
еликога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што 
 ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Дев 
 џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крште 
ладислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе 
 мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у мо 
раха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти не 
авић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — В 
помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Т 
руже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће погле 
!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна п 
јернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Па 
hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а с 
ћа, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, н 
!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер с 
а племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведри 
радило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утана 
го се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка,  
стири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што ј 
ко је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара 
 истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српск 
у милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне 
свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко 
 — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије н 
ости.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није с 
па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста;  
наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан 
у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Мил 
ти, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој к 
ља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовје 
 и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Со 
што казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу с 
ру, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор з 
у је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигл 
о величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „ 
ластеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душа 
 љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га 
ас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита 
и и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ран 
о народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Н 
ио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пе 
, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" / 
I.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Биш 
ика велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву поло 
один се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећ 
гова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза сл 
 тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стра 
н проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад 
, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања 
да владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi> 
 наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“  
поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племи 
оклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине 
аткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Влас 
о кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства 
 жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се го 
ице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb 
риближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Прото 
о ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изоста 
акако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе в 
м се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њ 
, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посред 
астелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подно 
и по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} Т 
авна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршен 
и, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће 
оп, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па  
и свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, тво 
не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом.. 
не сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који с 
ровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са дв 
о, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику ч 
 Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному 
стира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано от 
} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране;  
галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и  
е истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар  
 царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни 
е и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви  
своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одве 
ило до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био  
а и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада ј 
мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближу 
лава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти 
оноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре дух 
рије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деш 
еља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко за 
жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се С 
бодно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на  
 нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: 
ника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Арх 
 али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна 
ла, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да к 
ви слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кр 
13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник 
но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што  
ој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето  
ој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слав 
нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио  
 Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи 
 ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавије 
и и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али 
ој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета у 
Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу  
јерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, 
би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али  
ца, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <p 
аљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орлов 
к-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голе 
 архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да 
 Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда остав 
зе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>. 
истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао,  
Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> прист 
грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко 
ба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро  
гиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, ј 
атеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав т 
 напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се м 
лина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <p 
н.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља  
 тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо,  
 је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као  
екају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом у 
 <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је о 
резно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очи 
 А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у сво 
остиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и  
ане.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти 
 да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у дес 
 воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на 
д Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а ту 
далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле 
е. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађ 
ез обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града по 
то је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, 
 и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, 
у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем 
лика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и 
едом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу 
ворио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, 
а златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећењ 
 за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћ 
вори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — Т 
стела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази гр 
Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: —  
ло Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с  
на ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он 
вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи 
>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), 
ре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће 
ари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене 
о исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не мог 
к зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> н 
вица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме,  
злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ет 
ња у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево о 
војим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> ок 
ана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки тргов 
м Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а  
 опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе:  
; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми 
ку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину  
ако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да  
ка погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, 
— „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови  
 би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је ос 
 је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по душ 
це, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не зн 
цки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодлични 
лети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу 
нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с јед 
 болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око 
ј час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке 
ечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљин 
Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час 
 Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се  
 <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. 
аљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад 
то је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, као 
ијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, 
 дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а 
hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стра 
дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећ 
ва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плак 
с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, п 
 приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у кратк 
Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} О 
ископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће ца 
ставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо 
phanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с  
и и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „С 
рије свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и п 
сни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофо 
ах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Ник 
и властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су н 
шега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељ 
тара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер 
 Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био 
азули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуг 
да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а 
 по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријате 
тијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне 
е, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе 
 и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, ви 
и образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за де 
во Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој з 
дило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са  
} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о  
ријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња в 
 звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се  
емљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Бого 
це, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била 
кава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу све 
ију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољ 
нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Сваком 
 заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за  
војину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињ 
 мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танк 
ћима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем  
} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем  
 мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега  
везници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатељ 
и мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се ца 
 Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посјед 
 као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дуб 
здање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегор 
ам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне,  
е би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељ 
 за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако измеђ 
седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске лас 
 одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниа 
асти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери п 
: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божј 
е драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака на 
е Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пр 
е: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сло 
во ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем 
 настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подуп 
ита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Д 
е мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и мил 
 бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади 
S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару в 
особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25"  
е ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Стр 
, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се зг 
ладара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и 
астојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Мле 
овине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше ве 
ци и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћ 
е се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубр 
шну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром с 
ана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда би 
не, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да 
јајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисе 
да је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се о 
е се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња 
..{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњ 
 као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До 
е ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, нес 
 вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст  
пасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ 
5" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан,  
 (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братск 
и га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, приј 
екако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, benissimo!</forei 
вештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо  
ета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите ка 
ао нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго 
васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети х 
нала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци м 
плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си ж 
каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први  
 побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, она 
} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: о 
нога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св 
о реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђен 
ало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, 
бав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „ 
рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезов 
 миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа 
 Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже:  
едити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а 
рне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти пр 
ци, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопр 
а то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о 
 их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој 
а испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли  
и гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се н 
"37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа 
огом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три п 
одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће:  
плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Пе 
и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона 
Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и  
и мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“.  
тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то п 
аложио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудн 
<hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупч 
е пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се д 
, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Мл 
="SRP19011_C3"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S}  
е, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабет 
 красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује  
 и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игум 
 узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: 
а, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А С 
. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно:  
hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да на 
раду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли прек 
казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири 
 босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп оп 
ознато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао 
ви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима с 
уцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра и 
а на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила  
ругога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору,  
јем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за 
ан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом  
ти божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему  
p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31 
к на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан 
ну, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиј 
</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је 
 опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S}  
, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите 
га за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајк 
лити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубров 
, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадн 
душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из 
изабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука  
а отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па  
и и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути 
 и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то ду 
е русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то ј 
 частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
а њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан н 
м се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клије 
е, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне нич 
те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, вел 
еду!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различ 
ао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није н 
ране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од не 
каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобали 
вијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанск 
 те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне  
нуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар про 
ку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Бил 
ј вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наре 
ј причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владик 
ги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је исп 
лио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се шир 
о да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од теш 
и ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њ 
ној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац  
 домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем понос 
Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли на 
у фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета,  
љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече  
 био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што 
лаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијећ 
бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобов 
и, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим 
е на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку д 
овчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их  
идио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изус 
ао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре 
 оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко ота 
чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе по 
еменитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а 
он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру на 
владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је  
Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка на 
омени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађа 
јбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије  
— Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је ова 
 до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све п 
сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврдн 
га свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, в 
харао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето  
њи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{ 
 кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те св 
ановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошл 
 привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо  
емима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи 
 ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и ро 
 је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, р 
 каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила 
 војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лаза 
Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. 
 да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за 
ње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијеков 
} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која обо 
иједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и у 
 на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — 
ешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с д 
рно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруње 
ила задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И 
ијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би 
оје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> 
га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај 
ио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Ми 
илостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примит 
 и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила срп 
 и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки полож 
 и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала 
<p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала 
рству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, пр 
{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крсто 
га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора 
ма до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијет 
дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целн 
тен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љу 
.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негд 
 лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, 
идјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему 
оглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n=" 
ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине 
викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — 
 Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Боги 
ушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републик 
ле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе ниј 
ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с остали 
е, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела крас 
one unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вије 
S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и  
="SRP19011_C14"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђ 
 Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајс 
 побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па  
не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће  
гуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, 
 ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на нога 
горјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, 
ику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из г 
Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див  
Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с 
престано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је 
онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим- 
S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дв 
и је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички по 
ара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћ 
ка божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како 
нао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> < 
Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и х 
ка, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је  
капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста) 
ечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве г 
здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Републик 
зуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље 
уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г 
ла Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се 
двели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, прео 
 а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер 
ибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у  
и је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Сл 
У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар  
еочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на суср 
S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цар 
анка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махрам 
он.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: 
нда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Вла 
Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град  
; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — 
ијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром,  
о оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и пр 
ао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље  
; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра о 
"125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рај 
х Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички р 
дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровч 
што суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим  
 Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно 
оној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су дан 
томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краље 
 постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свије 
д Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</h 
n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјес 
а кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој 
.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захва 
ла људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако прогов 
рије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола 
и кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепис 
другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива св 
едала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра врат 
фру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница висо 
лике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све сво 
аницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на 
тали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у и 
 сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Покли 
добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити  
> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех ч 
о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разг 
 дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики п 
владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка н 
 ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на  
 али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била над 
 <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити го 
с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута 
ан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из 
златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> С 
евјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увје 
о се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред пос 
баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња  
ана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, 
ге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбите 
ави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада ни 
анствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довр 
 какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљеж 
да буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као  
око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се ут 
>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с плани 
ј се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога  
внику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубро 
клони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге сме 
води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш дива 
Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсул 
 нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворки 
д подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и 
и Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осу 
, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, 
рпскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то к 
иза дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су б 
 и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев дв 
ова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часн 
оте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, 
на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Б 
на на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син  
псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћ 
ржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да  
иди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено остр 
лгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Цари 
личићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем  
 први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи бого 
обориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, 
штеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите 
о Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће 
о почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стр 
нао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „ 
а саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а ј 
!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и 
28" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSectio 
е и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на погле 
и у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра 
 се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дуго 
ито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за крш 
ви Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још н 
д је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао  
воју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем.. 
 овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елиза 
ође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку 
ој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Г 
не стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а 
ма.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском  
а казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се сми 
рже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевић 
ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу С 
 дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и ов 
уну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз пост 
 блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница к 
је могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва прогово 
 њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звије 
а дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помуч 
м војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже  
рој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, ко 
а нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би 
енијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијело 
у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, < 
винци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш о 
ретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку  
и.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава о 
скога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пру 
 Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица 
о је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећ 
ер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то  
S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те  
а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опат 
 а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а  
, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој по 
да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричић 
ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља  
ријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска 
зети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: 
 владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата 
ачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их 
е мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S}  
хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић 
рна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна 
 а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мо 
 све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код с 
адала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>. 
 љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар  
вају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите 
а у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију 
 кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, ц 
 не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам 
 же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем 
стављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архј 
ва, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице,  
ст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти п 
није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од  
S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још 
 кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати 
е у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманац 
рна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се 
и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је  
бровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Ст 
, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни 
о — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ —  
ех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана 
атио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да с 
је, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У  
ага Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Ф 
мијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом 
погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} 
е Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свако 
ови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човј 
м препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу  
 будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће св 
ри, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уз 
 настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни М 
анити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши с 
нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-гал 
да Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у т 
, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће:  
 за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протосп 
 сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна би 
 здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јун 
Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </di 
а, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богат 
ји ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају  
три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку пост 
ко се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone u 
; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти 
е дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и  
одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести  
о сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што  
тво:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего  
рима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће поглед 
р се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштим 
бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много власт 
кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез п 
лободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S 
ва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове,  
је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и п 
лести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши с 
 по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те 
аљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зелен 
ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Ник 
јима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од госп 
ду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његов 
кроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: т 
у се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „ 
оже да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће 
ко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисе 
ике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово при 
 Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане обра 
атном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минч 
је могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврди 
II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} 
ега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране  
т сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога За 
 бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједа 
 јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, мој 
 и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и 
ишта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ 
 и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је х 
мани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је пр 
рода, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало о 
да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а  
ати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. 
ика, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја ж 
зрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве 
 Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и 
а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, 
тражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве;  
а, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, м 
ени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем  
 по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гр 
га цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је  
шена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлиј 
н за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију,  
ила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела г 
, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коњ 
оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника 
на врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучи 
мљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми ср 
хиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и муч 
ди варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и 
адјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на врије 
 /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем 
Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Св 
а за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се  
ко се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; п 
м је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елиза 
ам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде 
ету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш ова 
х уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није 
редбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Ду 
ћи с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и о 
узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у  
и његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила из 
етога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па  
 два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што  
и дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије 
 зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: —  
 зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето т 
еснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се 
автат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свије 
ник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, 
крадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај п 
ед двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабе 
учи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Ту 
ици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се 
лио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењ 
расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и доб 
српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сест 
ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја уве 
ћам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је н 
осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; ка 
нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија,  
д рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задје 
но непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила ве 
 и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пук 
ршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да са 
} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабет 
 једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала у 
Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око поми 
} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — 
елаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике ко 
најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо  
есу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се бри 
владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер  
 — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елен 
 земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете ос 
исмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. —  
сао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S}  
и се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета 
Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што 
треса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје  
ари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји уг 
ело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванае 
е најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарск 
, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободн 
нику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништ 
ставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надал 
удроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и  
 То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни с 
остојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и 
нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко плат 
дравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била  
 ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла 
ио красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је бил 
му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као 
 нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се ви 
елом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубров 
 од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и  
а галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... 
г те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Д 
е, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и 
госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Н 
 Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ 
 пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке  
еницу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То 
 ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а  
ебрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га по 
е властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жар 
 да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их 
ане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — 
 је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанског 
ед двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му к 
ја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједно 
Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне сло 
ја, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турнир 
} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу 
е ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Ца 
а домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се 
ногијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон 
а остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијес 
 како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Ду 
ава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобр 
{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је А 
оворио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је  
 тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, 
а овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, п 
о ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од с 
ан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер  
ти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла  
же, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — 
ахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двор 
е би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам 
с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном 
елико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провиднос 
но.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијет 
лико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, о 
у“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> и 
.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти  
Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао 
народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128 
аква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l>  
а: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, час 
Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је го 
колић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} 
а хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својо 
ав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле 
n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски А 
и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цр 
е преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору 
ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} 
округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у з 
тко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржа 
слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање 
а, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој н 
а ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и полом 
ом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила  
прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, к 
трашне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мо 
угла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му 
ећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову сто 
е му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро  
обра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов д 
је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништ 
шће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни  
 велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, 
е, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је би 
Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила 
o</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, пок 
...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није 
ца свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање 
м добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио с 
што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душ 
екијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин  
овчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си 
а, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једно 
</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно 
о је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио не 
изицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казива 
 - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у ми 
, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим 
малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Гос 
/hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно  
уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, к 
 то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а 
овјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом 
ти од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није  
рана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и  
а сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко ј 
ало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ 
 око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет 
дредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја 
 ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а 
вао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом. 
ух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад 
а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно пе 
угла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би ре 
е и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњ 
 и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио 
ка, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду 
јем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића. 
о јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{ 
у и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у  
нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ет 
мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опати 
зик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом масли 
} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и  
ластелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему  
бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Д 
, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, с 
 ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све  
етињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад с 
ду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар гра 
Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у ова 
 је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па 
а самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, 
Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати свој 
.“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица 
 истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га в 
и ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у 
ом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то сту 
истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хти 
тра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Мар 
устјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{ 
а <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана 
ита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстор 
ствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госп 
ада Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овог 
ј својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!.. 
 Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић 
међу три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро свој 
 њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора б 
 ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама,  
о нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Ре 
елико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће  
 весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиеп 
у се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој 
вало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства велик 
ну бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење  
о цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво  
ко, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: —  
лавом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог 
лава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, 
>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S}  
ебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био  
 <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и м 
ну црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и 
 и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S 
а буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су иза 
ш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до 
свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с неки 
 господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша 
ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидно 
 је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски  
 ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно уприје 
е ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима 
 да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свем 
ити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми гра 
је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспје 
они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучи 
 бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша в 
ликашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни пом 
кривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник,  
и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, п 
причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и дост 
и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно ј 
ештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш 
бињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и  
ила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владар 
ин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, је 
е — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била 
ата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, ч 
с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе в 
ђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и 
у бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила  
м, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и на 
њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиеп 
умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на 
 тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те  
 би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повје 
елики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достој 
 ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и  
га рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је та 
: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у гал 
.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе,  
ни у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пу 
 Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне 
} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у ве 
како из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило  
ап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S 
ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки покли 
 величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сен 
Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико прија 
врх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пуст 
миловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклет 
одне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљив 
се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог,  
су и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријен 
шене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати к 
 поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} 
оспођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем двери 
му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена к 
соре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га влад 
н теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а 
="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут  
</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме 
VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му шт 
, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех стра 
 врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду с 
 великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одве 
Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те 
, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први 
а срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здра 
ије научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штов 
годама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај да 
едао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у  
ико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара 
 душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да 
чка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а  
 чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то 
ијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби,  
 Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће  
еда у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека 
 кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испр 
асак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије 
 се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио 
есницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, т 
ке Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам 
али да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што 
 Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и 
, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прс 
 од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људим 
 било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдач 
кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се по 
гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на 
, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем оно 
асоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трај 
 домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посла 
што било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац 
се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, имену 
 вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех в 
n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукл 
је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају 
о силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра срп 
гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада  
е нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отар 
ка у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, до 
доком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није з 
Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помог 
 Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; тргов 
нићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p 
орезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица 
иступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који  
 су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како ј 
/> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило,  
м маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена 
вању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и вели 
 Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи 
о <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су ст 
и слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У 
нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале цар 
си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овог 
: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех п 
Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ < 
 поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолс 
а пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо п 
га Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Д 
ју различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што 
... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару,  
издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је позн 
; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone u 
а прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било 
у покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити  
— Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће до 
ободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завоље 
да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан по 
 а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, д 
 род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни 
але — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb  
.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиеписко 
ијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зн 
ому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дра 
пску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дош 
 је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, 
ани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у  
силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуц 
 три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стрем 
.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у су 
 /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти 
ему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опе 
од облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибари 
ндијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и 
лакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништ 
свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <h 
а ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачк 
 збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а б 
ас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница н 
ровидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те 
аве ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити мо 
i> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех госп 
утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јако 
аре, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако с 
 скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима,  
 над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закук 
убровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заш 
а борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој помори 
Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и р 
у згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска  
коморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>со 
, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На раст 
ати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она н 
 а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да ј 
је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити  
 млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лу 
 губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Р 
лијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се  
 Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, ок 
репелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ... 
инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем  
т <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И  
ф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погл 
д грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до 
 се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још  
а властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невин 
Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна ма 
рна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а теп 
мљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико  
, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} 
оменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а мла 
 у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит а 
S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „М 
 српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi 
 љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча  
 дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била пов 
 властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиј 
вачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех 
>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва т 
тјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особит 
то си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа 
ем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође 
ако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула по 
цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и гос 
 који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племени 
а и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, 
, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се п 
единца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слобод 
нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карва 
тадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо... 
 цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога в 
отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p>  
 казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би  
публика Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згод 
ко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{ 
 отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља 
ложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи срп 
ој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} К 
аљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије  
ар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближил 
лаве је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије  
м, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi 
 Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благосло 
 разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и  
{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој ј 
ламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовник 
оју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастир 
 овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути  
ћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли 
ути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубро 
ене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка,  
да, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови.  
дати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви. 
, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, м 
еће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послу 
и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, 
о, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек 
сије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час 
 у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, он 
 n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови  
но ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ В 
е ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му к 
ти твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те нали 
 грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срц 
ва је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претре 
еском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небеско 
обито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радо 
тјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Де 
рачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче м 
града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога н 
јске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури. 
тела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51"  
отанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно  
 нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се 
е је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила једини 
а понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама 
ку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу,  
да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <p 
 Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор ур 
н нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, 
ратске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Ок 
царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се 
 и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражит 
е се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм 
ни се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому м 
ану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрез 
ло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древног 
 бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а 
</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје 
у моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Та 
 поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и с 
" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све 
, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и п 
умана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, бршт 
ед оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јер 
бровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати  
 бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, наш 
вота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже 
ке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља У 
 а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност сво 
битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у  
рошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба 
„Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога срет 
еме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресић 
 — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суз 
а!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi 
>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира с 
ени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрез 
ница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на 
о поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови ота 
арима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути 
ва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи жи 
егом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику царев 
у...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу 
вљен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце  
И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима как 
уду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан срп 
о би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба  
сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекомо 
 вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену  
{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјет 
х је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесје 
бито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, ј 
а Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је посл 
омни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена оста 
му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а  
оздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоко 
приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је д 
клопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је  
ер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а т 
ку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га пос 
си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пр 
особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и 
алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера,  
 бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда с 
 не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терез 
 рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и  
м, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао  
, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама В 
 Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Б 
е се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, кој 
3" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам пор 
сти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост 
смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мо 
оруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудр 
 добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погл 
ма без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од  
 се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, 
уде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у забо 
ање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“. 
а...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш д 
ша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронил 
ади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара,  
Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства;  
вести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врат 
пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио  
ни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и  
ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањ 
 и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била б 
с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпак 
чали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у цар 
 на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ћ 
за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свог 
а! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна пра 
 кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Доч 
.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи 
ед небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића 
елу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и 
учен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стра 
оди свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове 
и и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјерније 
најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега,  
ашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узв 
о на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому вел 
е избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дуб 
град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а  
пустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод  
о штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ак 
 У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а  
и се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити с 
нда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, 
 — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их п 
коп у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, пр 
аће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештени 
 весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одје 
јерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја 
— „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем 
шем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примје 
е у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо < 
тла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Ца 
ара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјел 
ла наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну,  
ам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Л 
ана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред < 
а, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св 
овна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сир 
недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, ни 
{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту  
ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријек 
 до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ћ 
рце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рук 
те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће с 
 На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... —  
 и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому влад 
ње доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе  
ти мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши свој 
 Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово приста 
луге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архи 
 је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по ста 
ршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и  
ке заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у  
стио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је и 
, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидин 
} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у ње 
 јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — 
јка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Катале 
јега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у те 
о царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попу 
у кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на  
а да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуд 
а прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао до 
бра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и ос 
сретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске 
ни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио  
ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је  
оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало 
стрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу с 
ар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако до 
с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашем 
ави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужд 
а младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке З 
еговијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати 
пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и с 
и се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи 
о: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило 
ник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} 
„Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а о 
азар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал 
 томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећ 
н смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала д 
есао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, 
асни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кр 
адим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар ми 
е у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћен 
е кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави 
моћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља 
и, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је  
 се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Мар 
 не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војс 
е окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да 
 Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те  
 У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" / 
ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и  
 мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и пр 
рпском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за н 
бно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као ви 
огиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена  
е у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некак 
 властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех др 
 људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше 
свешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому доб 
о прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, д 
ола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је н 
клона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко 
драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Ка 
 и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви и 
владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће з 
оклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и ал 
зове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с кр 
ост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да  
; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту зв 
орио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и кано 
јенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога све 
ала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошл 
а.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све крун 
> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си в 
ерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетуј 
 велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ћ 
ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си  
 Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — По 
обом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној 
 да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста сре 
царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и  
 пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне ст 
дифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацим 
еће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост 
е свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{ 
Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, сам 
ман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три  
нији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Ви 
ладати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово ниј 
та обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије  
лога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Репу 
и дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, к 
ила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве к 
 богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке. 
у од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова пер 
скога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најста 
 их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесни 
 застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе  
, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико 
а ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну 
елин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се с 
де владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин 
м преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Дома 
...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла 
{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су с 
у застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свиј 
 ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице  
 <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на цркв 
е владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркв 
се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да г 
пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да 
а Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано  
реко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од 
ири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је 
о изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти до 
ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака,  
во ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твој 
 Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S 
њацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка ца 
 и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, п 
 кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људ 
b n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она  
ђо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме стр 
а Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добр 
налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у  
 им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милу 
рцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, т 
итешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки гос 
а би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћ 
Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе  
и у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчан 
да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} 
е имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровач 
 слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с  
 <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека 
а <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, као 
к Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то 
„Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје во 
рад мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро по 
ић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало 
 језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије 
ине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце р 
а ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је з 
Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна:  
Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме вој 
иносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мр 
ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Ц 
и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао 
ер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди 
ровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type 
ом, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам 
цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и нар 
уђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему 
>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l>  
:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је вра 
тељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> 
вању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвал 
 вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у 
упио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваљ 
тна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумског 
инске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркв 
море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Ве 
витеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду т 
аве без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића д 
 чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубав 
води Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као р 
ље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да с 
рине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце 
 браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима ск 
и часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјести 
ле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> бог 
о упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српског 
 Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар ј 
ао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се пре 
забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а т 
ослати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље 
е Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским 
ека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S 
ад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлаш 
убровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачк 
жно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у н 
то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, 
заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога ца 
ан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, 
, њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Ца 
јевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захум 
у до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како  
а да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да н 
S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а држ 
<pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на з 
 ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко,  
не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је 
ољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благос 
ам, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мра 
клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Ур 
јех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и П 
ти из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладал 
ти ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св.  
па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо д 
жите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се  
ио мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што ни 
пљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудри 
ман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћн 
ешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали 
Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад ла 
моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас о 
>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: 
ао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један п 
н тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали  
ин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <p 
ао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ган 
а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, да 
а ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред те 
 Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио  
ободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снаг 
иче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задуж 
ога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један уч 
м ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и ца 
р Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће 
да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана д 
њизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буд 
ад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци  
етом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама изм 
 часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако ј 
 помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубро 
Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андри 
лободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“  
 Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се 
дрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Ма 
арству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и  
 он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде 
, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио свој 
ова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирит 
растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворн 
а је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми 
 пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго 
, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то н 
кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „ 
, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видје 
, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те 
 врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај  
о правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир! 
високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом  
оја је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала крен 
ала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој дос 
и би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева 
стита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чува 
љановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <p 
омно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми ј 
нике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно  
стати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је н 
ји је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то до 
да, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивој 
о, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па е 
из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде в 
 те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути  
ђа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу  
не и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, д 
, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром и 
 Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, 
 уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ма му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — 
смо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) 
ажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку 
ређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што 
ао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли,  
b n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и гос 
то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути ш 
басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву 
а на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер:  
enissimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва бро 
тита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу ду 
јница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им пр 
— Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа. 
ату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори ју 
 као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти ј 
руно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као пок 
Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одлич 
ара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубро 
и: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ 
 њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хти 
 и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у  
“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па не 
а и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору 
аве, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду ч 
 Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на свом 
, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви  
о жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глав 
и у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон сми 
 поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге  
ом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће 
и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и п 
 „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је ца 
ости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко на 
што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова нас 
/p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем н 
S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога свети 
к и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — 
лу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Уга 
 царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља  
ијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <h 
аш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни 
 закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то 
е.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пре 
уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кр 
ито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, и 
 је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био по 
вио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан  
ути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величан 
 /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара 
 јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрт 
 из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцић 
ешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је  
еће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сесте 
ави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слобо 
му заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гле 
на ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно 
ад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не 
 горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S 
а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће  
 стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се ка 
 и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјел 
повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправиц 
дала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и  
Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено клич 
, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управ 
е око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} О 
Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му к 
ласт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би  
уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па 
..{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ход 
њама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће  
а, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, 
 — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Тре 
 о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога  
рене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће 
ојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као  
 чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила м 
сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој с 
у се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању,  
 око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Сл 
етића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао:  
 на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме 
> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци 
n" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S}  
чици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељск 
кузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесе 
до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је дв 
обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити 
му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се.  
блика убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утана 
. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути 
 и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S}  
де држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром д 
пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и н 
а зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најб 
нуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у вел 
о Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада ду 
 непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и 
арода, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркв 
, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар  
јековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потом 
е, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за о 
— „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклони 
тни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири власт 
“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по мл 
ијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен  
о је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгиј 
тво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мос 
 а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном п 
јеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, д 
} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хр 
кама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, бла 
ома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те ни 
 и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш д 
 је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио 
омагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врат 
карићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да 
стресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас 
о је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом ро 
Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као п 
<head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у 
уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило,  
вако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај  
 манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: < 
младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била  
риле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курја 
ом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне 
есеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у нап 
Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и саве 
стровицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погиб 
 а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дуб 
метари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји 
 Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пре 
ј двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II.,  
 томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица 
има.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, 
аонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, 
је могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, т 
} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а  
ва од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скоч 
ену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у п 
— „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — 
му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да з 
ао нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је г 
 алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони вл 
ици нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу 
била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује:  
 му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле с 
властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази 
. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубн 
S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бо 
— „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и  
 о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био м 
S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Ур 
ено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијест 
, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо 
 попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му л 
.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бо 
ну и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у  
оклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Н 
векећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у гра 
оћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк 
Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину  
 дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је доб 
добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дј 
же и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Реп 
стићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Нап 
 обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако п 
екрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јо 
у господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти 
и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је ч 
спођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милости 
 наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне б 
тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја,  
, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка  
од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који ј 
Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било че 
вио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зов 
 видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете 
а ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити  
а Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ни 
ије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење сви 
конијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко ви 
ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли н 
чкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби 
племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да  
што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће стран 
, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части! 
то на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њ 
на овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце  
— „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и  
о уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великог 
походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом  
ш једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон у 
че у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву п 
 и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се глас 
милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојит 
“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“  
га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању изм 
 нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу 
за њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа пој 
 пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу  
пође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред 
 све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позла 
стреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} 
ум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље п 
чанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Вла 
рић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињ 
висветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили  
ене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред ца 
 До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост 
.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стран 
је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се утало 
еванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он глед 
ук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо 
е страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада 
ли промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угар 
црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је с 
не</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi> 
ема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дво 
тране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љу 
pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и пром 
пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро збор 
 у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, с 
кијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да  
 Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној 
ош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби 
 су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена м 
жјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи 
е добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — 
елин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана,  
о да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их пре 
етачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио сл 
астав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без п 
адалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве 
о дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до коље 
 на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Кра 
уде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају,  
 другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се 
дјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори бати 
у силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвр 
 зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати 
ав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а с 
 и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега по 
долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде н 
их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ћ 
што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро  
оју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер ј 
ека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате  
 Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћем 
загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише,  
Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: 
реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет:  
но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијена 
ку битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену 
јестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола 
 со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни  
ине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, 
S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу 
томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах ми 
икола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и 
ладара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој н 
иге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Дом 
сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зла 
кле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од пом 
и босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од  
tone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена 
о да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне 
о и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће 
Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хит 
ња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крв 
>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и 
ројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена до 
ом кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је  
 Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их в 
о је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац сво 
ља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске. 
colo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу,  
 лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору в 
ко Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, 
 невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погл 
обалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу  
екира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, као 
о; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, дос 
га бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Ц 
вника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је 
њи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за в 
, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У 
бровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још 
 поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи  
настира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а 
рквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак 
, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели п 
љатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве С 
им, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb 
апиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом  
ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, је 
е милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци диза 
о навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би б 
 он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћ 
оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су  
тигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитељ 
а се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубро 
ово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па п 
испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубр 
ници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов  
наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанкан 
есме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од 
ubSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке ка 
има кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет  
ио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса,  
ланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворн 
за, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</ 
ом, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку зго 
завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању 
ају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје к 
 он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали п 
ицу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром лати 
борио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: как 
ла јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа к 
а то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати преч 
 на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би 
 лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти  
 стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је  
а, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко 
просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>т 
ка?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S}  
} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема т 
служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама  
i>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта,  
Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у 
 — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не 
ожићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то р 
ињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, та 
у, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мр 
о ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са с 
обито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка,  
а армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} П 
 ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу какони 
јеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{ 
!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лага 
први цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и 
 града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јунач 
о као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама 
, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукј 
ерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба,  
обио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег он 
а, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом  
ице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна вла 
до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и  
ерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће  
аву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници 
ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S 
се, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно 
је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви ство 
тијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српс 
родне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара 
и је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за  
). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се уп 
ује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да м 
д само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем н 
ељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и до 
 као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мје 
публика Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће њег 
е у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене к 
ј ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијет 
ем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благов 
дном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се 
 низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Д 
а; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета,  
не гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза С 
длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица 
е госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде стано 
за слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зач 
 слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је зав 
 обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су н 
ога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то уз 
а, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и реч 
 јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из бог 
едала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кул 
ежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било 
 <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} 
у за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су св 
S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је ка 
ла што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отај 
изабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога 
естра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се 
у, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У исти 
ла на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице п 
„Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града 
ири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, кој 
вако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар  
ика Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то сабл 
 „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у до 
b n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Гри 
ознато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Га 
он Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом  
а, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкије 
 је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није  
годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љу 
ести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не  
ље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам  
одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чува 
лије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болеста 
огу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљ 
је Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, 
 архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узг 
 је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо  
е чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, п 
аљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања 
бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S 
тељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, ш 
о лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје,  
ао народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по не 
копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пр 
ладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако 
послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и од 
и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врш 
 ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била  
ријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. В 
> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био ј 
 У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као  
 са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине н 
 њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти  
 проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: 
ло да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се  
внијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога  
 „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Св 
дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И 
екоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаће 
ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, о 
тигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на д 
е добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од ца 
отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ 
нови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства,  
и кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог бл 
вадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Б 
де, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ви пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ 
 копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једн 
е јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога род 
ине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div t 
 га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о До 
је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пе 
, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Прат 
ада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као 
, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промиј 
би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучини 
ма Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с ос 
ве више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од вели 
 повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те 
е кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесје 
је, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вије 
рицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори:  
рџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први власте 
ко ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, нев 
 да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља чес 
Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi 
ло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовар 
е, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кће 
у...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који ј 
е бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора ис 
д срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изн 
о ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут На 
еља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која 
мо једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рек 
руга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — 
једила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млад 
ану, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебе 
нуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данч 
рао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на ст 
 глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Сла 
ер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко 
устјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа м 
био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да  
као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла ка 
а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги 
да узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито 
лизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркв 
зирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер ни 
презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми  
до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, 
 пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би шт 
оворност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох 
е разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем,  
, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле 
ина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак  
 „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу 
ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила 
мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и пош 
 удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нареш 
 а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На  
ве препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћног 
сеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у 
овао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити. 
вољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу паст 
јеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћем 
кромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас  
нија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље  
 Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешиц 
рто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми ј 
роговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узв 
рољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љ 
хиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <di 
устили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с 
а као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесјед 
аше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанс 
RP19011_C10"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, уп 
 да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека теч 
 скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она побл 
се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио:  
у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто з 
ека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвра 
нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека нео 
цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није пр 
ства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна  
 Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као ш 
на се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, 
у, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посј 
је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен 
ло прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справља 
, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди доб 
одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{ 
> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је 
ира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан ино 
нути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да 
е народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну 
> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем  
</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва 
ад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти 
 некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то  
 За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с К 
 разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће 
гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио  
.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари 
ругому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упи 
Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет страж 
ештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту  
 у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Републ 
 а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошц 
ечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и ниј 
 нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукам 
ликаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује  
коп ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а за 
осити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те н 
отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кун 
извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог п 
> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледа 
 чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим  
у је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div t 
, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, да 
игао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У и 
пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа 
итијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га 
да ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добр 
 ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и д 
Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а осо 
да расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и  
инић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разго 
оље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година 
јој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="8 
ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака 
те.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити  
доло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло на 
а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{ 
 господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубров 
.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне 
напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Р 
недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опро 
аси, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак ви 
е поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобо 
анастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано 
а успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош п 
де владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се зарумени 
чином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанић 
т, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке  
 То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ 
гричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни  
спару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; дв 
е Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је с 
наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на ист 
у хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави  
иче урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Пров 
 болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубо 
а кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступ 
рану дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: 
ро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој при 
у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала прок 
ај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест д 
боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније з 
ељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (добро! 
тирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада 
па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна с 
осподе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox populi, vox Dei!</for 
аша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој кр 
божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напо 
 је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти 
кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре св 
 коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике покло 
ном серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први  
 крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца  
ј је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је све 
а је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не  
чало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Оси 
ни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товје 
ару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана 
ховницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на 
освештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју б 
прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са застав 
<hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с кап 
четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо  
ар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смот 
а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази  
} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркв 
 Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И  
.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубеж 
да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра 
ајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „ 
е добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Боба 
чке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слуша 
есну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе бан 
им главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворни 
и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име влада 
одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они по 
то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузел 
тко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар 
но једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дуб 
еде коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од а 
ојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитан 
стиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и  
а била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је  
та и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Св 
љежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за 
је руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негд 
ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у живо 
а рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} 
 <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљед 
ир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећени 
Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсу 
мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђе 
вале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у св 
се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири  
х прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране? 
епа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко 
33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља ле 
а му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси  
ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Др 
ладена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама  
S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је поз 
вијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сј 
нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда 
а.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепис 
ину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској с 
за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце,  
А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам  
а Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} Т 
шега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на то 
во да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>.. 
а прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика  
куд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се п 
а: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{ 
 и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу 
уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме ср 
 се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне л 
То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја  
 кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреб 
ник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди пр 
своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и клич 
и смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не зна 
те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскиј 
е спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом 
рове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми 
ни, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, 
вот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана 
га.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> 
ука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезур 
тељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандокра 
 овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега 
тарија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка  
овниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крс 
леменитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство,  
а броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покус 
.“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како  
исахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по су 
: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „С 
доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио п 
у, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, п 
си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио  
о јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово ј 
рква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве  
; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу в 
ер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна,  
 здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човј 
, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Нико 
„Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су,  
— „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не  
 ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!.. 
рове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, и 
ут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, п 
е, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан 
и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа 
{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми  
нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни,  
буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека св 
ави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краљ 
 педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Приј 
твени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу  
 лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злат 
ве, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуг 
Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} 
се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће 
у, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далек 
тли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред 
ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља 
жба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама вел 
кому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједн 
 али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести по 
ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није мо 
 а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша  
о у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин  
ам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гој 
а по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан с 
 дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му 
који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династ 
ве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Вл 
ни својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и М 
дар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле  
могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех 
без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по  
Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморц 
ели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо 
да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је пра 
оде Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи 
ло ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домо 
јем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а канони 
авитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно буде 
ладога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно 
јесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју  
пар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена 
е примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића 
воју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је бољ 
ла се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дуб 
м свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, право 
" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукари 
оја ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Цариц 
се ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли  
био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би  
 скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Боги 
е, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Србл 
говори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевој 
ровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез зап 
Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник с 
а казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш 
р, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, 
остојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије  
 скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Власт 
ори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути муд 
 нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова ц 
стоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, б 
црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити вел 
еха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дру 
ила тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до  
ноју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кли 
 кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути св 
орни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом 
 града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе 
град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно з 
вити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у ваш 
еликој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве ваш 
а. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе,  
. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити завад 
ма на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
а Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово 
а усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу пр 
азвије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти 
 царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба осво 
што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица с 
ве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечност 
тране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се из 
 ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако 
каменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан 
ар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјен 
ицу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" 
сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи ја 
 отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Слав 
 као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и 
ком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властелич 
а зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрц 
 се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, пра 
лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари 
рављају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се о 
вишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни  
роду, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оста 
рама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Ве 
 бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дуж 
то вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{ 
 здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да с 
осподине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трго 
иво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с н 
 бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, 
о је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Пр 
о напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту  
 воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухо 
 одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача 
то је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијени 
рав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки н 
бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове:  
дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће да 
{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, т 
соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем дворо 
канар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озби 
архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку 
ало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне 
ледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања 
ка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана власт 
у бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт 
а, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни П 
>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и  
 стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} О 
а је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговара 
се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а  
тим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између на 
 што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољ 
атка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и ч 
чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу 
ип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Ду 
да, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада  
ти свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дукат 
а Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило з 
и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој п 
 Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазн 
ти на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“  
је богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави 
ва се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао 
а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровн 
е најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан 
а Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да  
S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене  
 разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99"  
се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благосл 
рку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито  
јих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „М 
ровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је т 
се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Дома 
 куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом ба 
ве посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала у 
о; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је 
> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> 
ца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни 
тно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак г 
 Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок;  
та српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један друго 
е погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно 
адове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Уг 
ели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{ 
{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на  
} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека к 
енуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда  
гови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На с 
оклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху зла 
примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуг 
ора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех стра 
ево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обриј 
, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и  
ожно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> влади 
ју цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара 
ни грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа виш 
ке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога 
о, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак 
лази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа своји 
 ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Вл 
достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али  
да се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер  
кињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића 
Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда  
о обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој 
, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи 
} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, 
е и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљат 
дала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слуш 
 владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому велико 
зно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимши 
српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже  
 Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско  
ога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — До 
тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а кан 
ку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, ш 
 стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога,  
ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој ро 
ра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјево 
у.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега 
 и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се  
воје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно ст 
аће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; чо 
голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властел 
не момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копч 
{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на р 
{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су  
— Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} 
дове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање 
свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаро 
а небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини 
но је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од  
 У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Сл 
tone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. В 
рад Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под  
спођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац 
за дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а млад 
груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија 
за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{ 
сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у  
е неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позл 
баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особ 
 а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита башт 
сао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара 
вио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону,  
ској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу 
адијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа,  
 се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свје 
ми дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се воли 
ви царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога  
га шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега 
ештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лука 
 у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу бо 
 пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лука 
оструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој с 
оте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тај 
ад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање д 
састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замук 
гла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то ј 
але очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је п 
е думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето  
на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и бил 
еша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S}  
 ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши син 
вршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како кој 
на цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина кр 
ко му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „ 
</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га с 
{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему 
азумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, сво 
 Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне  
благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој ова 
Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињ 
се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешт 
р је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љуб 
етарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — з 
 лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло 
 очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше бл 
шће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, 
на, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљин 
Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће при 
мо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остал 
све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном сти 
нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} 
дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко м 
“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти ј 
, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> 
 везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјендело 
“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а  
ијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту 
ло смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пас 
одњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него 
ица Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути,  
 благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онд 
ци и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града 
 бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара 
 Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода 
а то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме  
е би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога 
, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и вел 
му је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божји 
ем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> 
а пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од 
ом, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех влади 
; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала 
дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне слав 
прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојил 
лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића 
пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало 
о је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла 
.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом зар 
> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави м 
а Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му 
и исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем сво 
> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ 
ма њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровни 
 станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан 
 извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је ут 
 љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче т 
} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, У 
чића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се 
ом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у  
="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то  
телин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би 
вник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри бр 
з вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="subSection" 
 тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се в 
 Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града  
у владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n= 
 могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и чест 
 И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сј 
предак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћ 
ому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, 
ито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Мат 
{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; ч 
ши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оц 
 Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвал 
и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије  
е замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар 
, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се  
алити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати 
И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњег 
драви ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даљ 
ископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у си 
ободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и  
а румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} О 
бу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарц 
е, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти 
ричињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњ 
е орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисе 
јећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена 
 покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога н 
2" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој зем 
у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса  
во с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска 
о смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може с 
ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“  
не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и б 
азвијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зл 
добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он 
 светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је  
ога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степен 
— „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви 
ст, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави  
ворио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Слав 
ја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту 
атну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његов 
учиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом 
 сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је 
као овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту  
кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило голем 
су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се 
аз као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличиц 
 тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — Н 
 уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном 
е силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што н 
ека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој госпо 
еко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, п 
 у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би с 
и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син  
учно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кра 
език од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а шт 
добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном т 
сти у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањ 
Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна ста 
е Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица г 
 ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако не 
и, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, 
у цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, по 
над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и н 
итеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било. 
.{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у  
ом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота! 
ма неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлим 
редником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга 
 опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља 
арода, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне  
, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" />  
 само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: —  
ом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И 
 најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, од 
за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако  
ача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би  
ка:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l> 
ан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крај 
аће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати ис 
, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке уга 
 баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да  
о је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред б 
. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непр 
ча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако с 
змеђу кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душ 
о цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Н 
вијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку 
 нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна 
 од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није м 
е власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лои 
едао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељс 
м ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборави 
 коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S 
ћије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисар 
ало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш гр 
а, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин привед 
ако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по прим 
у богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi> 
 јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изгл 
уза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођо 
 су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави,  
о му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваљ 
100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски бла 
а, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима  
о на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјац 
ја, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе. 
капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ п 
 госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније  
род и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а 
ослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском о 
!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш гр 
лан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бис 
дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била  
 мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n 
 јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао,  
ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, 
дједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш 
мојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на  
 <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисо 
 Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се  
о је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, 
њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплита 
раћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин 
не, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то з 
јао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио —  
је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани с 
чео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица 
лица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „ 
а трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Сл 
тојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срц 
големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство плати 
} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине,  
Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се пока 
 кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, 
у клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути  
 дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному дв 
ло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудо 
аје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, осл 
отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се  
 ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљед 
 тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно бол 
вачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још чи 
љу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра 
пире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св 
> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l 
ет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто до 
{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промиса 
благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо  
и лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је 
и руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subS 
онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпор 
оде и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу  
ршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи,  
а својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није 
рави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији,  
вала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за  
 кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у 
вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски влада 
великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најс 
ста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар 
права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста 
ди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он  
.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја.. 
 и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; п 
на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да по 
што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не 
је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, т 
је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разум 
ица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти 
аши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јако 
 дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно ч 
 часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњ 
згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Кум 
руги ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је прони 
 Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земљ 
>Mors tua, vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презлам 
ти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она прок 
 високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елиз 
ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да прогов 
ца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажит 
Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми пе 
дите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје бр 
хнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакв 
мо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</ 
ом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрај 
 <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благосл 
ик, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на  
ка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито 
ну, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије  
раморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храбро 
вега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је  
 клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашин 
 као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем 
ешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>... 
S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом 
е на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши.. 
ак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi 
 главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума 
Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, 
 сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а  
ву златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, ко 
и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то уд 
} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уље 
ластеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно с 
етитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по ј 
свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити!  
умна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као би 
се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је  
благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — При 
се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе 
би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У 
де, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каон 
и, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне как 
на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi 
ра, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племен 
ријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али 
уга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острв 
али чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је  
а за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда к 
и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изглед 
арину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачк 
е; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац  
асно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселиј 
а пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и дове 
справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милг 
пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од в 
, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, д 
 у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачк 
ину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Ис 
вао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на 
ци Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до  
озбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кће 
ару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је 
ка их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> 
 огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред  
 челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијеп 
еговој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је  
 чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по д 
а и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у жи 
 часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је  
Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71"  
 Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живи 
теље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Ду 
прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева: 
 напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тиш 
в. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихват 
попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич... 
ки свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне 
 правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно с 
, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога госпо 
 Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на 
ела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а  
ећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланс 
 вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су о 
рхиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града  
крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, 
 достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покр 
оп усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од коље 
нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога д 
ши...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услиш 
у ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у нев 
ље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубе 
руна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, ба 
ена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче  
ер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш о 
де, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито пота 
јех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу  
о, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} 
 остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога 
, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, 
 докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цр 
овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пар 
жна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламењ 
и, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служи 
 па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се  
ду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство 
Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубн 
...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само год 
ресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно до 
и одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној нек 
син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито  
Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје  
 у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепис 
је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи  
 је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове 
су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Лу 
и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Републ 
осподскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па 
 мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, 
 ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном л 
 и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство 
ојводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рук 
S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно ор 
то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Гр 
ла, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растан 
су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубро 
и оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на коп 
 — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајсто 
, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђ 
i> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва тр 
ицу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи  
е јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, 
олама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору но 
томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко г 
 Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а т 
>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна о 
јетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинс 
ћи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> < 
 западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опрост 
дка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровни 
постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странј 
 ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће  
ства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је хар 
е напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер  
 је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој  
} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо пр 
адику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је  
 вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од  
 могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, 
јводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога гос 
 говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као 
 боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим 
жен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кне 
 преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост чи 
 високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору св 
баница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, о 
 сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, да 
{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна,  
а пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој  
мизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља,  
-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима 
p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана вла 
дике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, 
ње града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јуст 
 соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да 
Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски виј 
 молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није 
пршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и  
 те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одуше 
ад њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српског 
чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не проли 
е за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type 
ти дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у 
 је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — 
сподин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времен 
ијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и ов 
 Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, т 
другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њег 
оре, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита прот 
 то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А цариц 
жем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и 
воме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам 
е још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадн 
тражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су  
ти подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те пог 
овјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Ж 
ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако 
лочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушк 
 <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div> <div  
а овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се  
<div type="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> <pb n="5 
ана, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио покл 
казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици н 
 највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама  
а Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у ово 
о <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су 
 најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на исток 
 — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовије 
јао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок пр 
кашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....;  
ица, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, 
ишапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Не 
а, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло.. 
 ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су м 
, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за ж 
 те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у  
, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни 
к, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити 
пријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима 
 ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви позна 
ивота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишица 
озвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је д 
 вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајн 
Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ  
жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је вели 
“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену 
из Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чеља 
но проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш п 
пуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И  
page"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ  
 молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока 
 је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора 
аљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар,  
могућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрит 
 га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред 
пском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, 
 ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда пла 
ољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „Д 
о сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, 
е цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац  
азивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је пов 
ни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла  
и се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују не 
анице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и ова 
, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S}  
{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али 
а драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом  
ада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или 
дост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на 
еђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђео 
, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на веза 
ко је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S}  
рада Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дј 
S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла  
они као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108"  
 другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихо 
ће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледа 
ти честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад с 
 је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ет 
 љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ј 
рама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да  
а са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, 
ш казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјес 
на; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереник 
олио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим н 
ио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником 
м, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство 
и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из ц 
и: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића. 
остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави н 
 не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га буде 
на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} 
опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и ис 
бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте 
апа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар в 
му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори све 
 дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по ш 
оспода.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и  
 угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од 
 јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају пут 
це, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом  
Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као с 
докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступим 
о, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми 
 свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том вели 
љство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао не 
е невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те ов 
твора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узан 
 думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему  
е ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господар 
о ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је п 
тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особ 
лнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику.. 
сарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Г 
љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом  
е за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да т 
е, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако воли 
обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и ош 
{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је 
охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не праш 
рије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> 
Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У 
ако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић 
не дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бано 
јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S 
асни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељ 
 дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која на 
, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледа 
вате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хва 
 га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав  
 задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер в 
hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене ов 
ца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Госпо 
ла, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> 
и владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвије 
и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елиз 
е разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам 
тар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на мал 
ло, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда 
Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честита 
 Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је ма 
у кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша з 
 црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез н 
елина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“  
а...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до бани 
све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што 
знати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дво 
ла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја 
и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охр 
постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед  
 Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душ 
кренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо 
јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вил 
о. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ок 
с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна  
е одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то 
де потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријеви 
 па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и  
прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће  
 да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама  
о сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапач 
: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то м 
дно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку 
и, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица  
еједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па  
<pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако 
де браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то ј 
 куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре 
ије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, к 
, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин 
ине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек  
гаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски с 
ецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" 
Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Не 
на Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остал 
и Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља У 
и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западње 
малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и велик 
— „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и кр 
ено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска  
/> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а  
 <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити 
у ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, во 
 силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздрављ 
ишта обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић  
итана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара  
ћ-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе 
чински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешник 
д краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти  
жје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>И 
ставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће  
 која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвон 
као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и ве 
лаво, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени си 
бли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице  
 рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а 
Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Да 
е царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је 
>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на в 
рба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима  
траши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада ни 
} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: —  
иша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао.. 
у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста 
а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И  
те моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта  
рвога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али  
ати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на сво 
га горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања 
ла недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матк 
асни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска  
 поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би к 
 о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они с 
те, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један ду 
ору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Ма 
а ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оц 
 ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла...  
 па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо  
то и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост:  
н: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија 
: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни 
из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века н 
мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве  
S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сар 
свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано 
у, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} 
тка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац к 
е гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а 
<hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Ра 
 платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало ца 
Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И о 
ео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град. 
ега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими срп 
} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да  
скуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп  
овно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника ( 
ам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није зн 
тори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат  
ља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и 
је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... к 
ијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у 
о са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, 
икако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех  
у, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мј 
ата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа пов 
и на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слобо 
ао оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Вл 
 да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо п 
риступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата н 
двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах  
рама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрј 
амога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Анти 
лавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S 
но упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз ц 
одложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се ба 
храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике 
еколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље 
трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарски 
а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор,  
дине дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Сл 
а на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа н 
 том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је 
јзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе  
ом синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчети 
 властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да  
стело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезин 
жу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се раст 
ш, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићен 
 — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена н 
у поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с покл 
т заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пр 
бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си п 
али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве  
бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се доброст 
то се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S}  
јем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с д 
тве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко 
 воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи  
у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина. 
ао бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прек 
 да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће  
 ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у род 
вића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не 
овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару  
ка, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству,  
транцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S 
Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољуб 
ило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико ниј 
 сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња  
але на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, а 
то ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Добро 
/> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска ар 
 n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мј 
сила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако 
..</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бес 
рварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета  
нијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевн 
. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то т 
foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам  
д му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бан 
 и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана  
ошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на гали 
 стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се  
ла јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те с 
се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котром 
лића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али кано 
осподару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви  
 Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Си 
ахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шу 
 валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се  
 каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чу 
вјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> < 
е тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се 
ам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици С 
 злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Покл 
чади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и л 
а за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути 
хне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не заку 
ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија о 
 с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима. 
у ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, ода 
ислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће 
изабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ур 
а мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Заху 
ноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир 
и, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара с 
зненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша 
 свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа свој 
за те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколо 
живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати 
 цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине 
 ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за ниг 
вом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал,  
Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој 
рска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и  
Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Цари 
авезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Греб 
а и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се уп 
ио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера  
а војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у в 
мољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајај 
и поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то 
ге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и сви 
рила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је вла 
е су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свешт 
 сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју 
, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је 
уком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По то 
маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, от 
икаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је до 
допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ћ 
ист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све п 
оцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом 
д ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм раст 
ри (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено 
 диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу.  
 красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева .. 
дајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Боба 
ђу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{ 
укашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кациг 
, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајућ 
 замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и л 
ратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада о 
соке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџ 
тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силн 
b n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст  
негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала 
Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела ра 
 на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетк 
ко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе 
дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb  
да: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S}  
ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника 
еца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у ист 
распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему кр 
S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац 
поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уо 
е и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду. 
, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари 
срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђ 
} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само по 
а боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико год 
за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народ 
к погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана 
 <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n 
славића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћа 
, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани св 
поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се ка 
су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је поз 
оме се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на приче 
} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да ч 
акоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прош 
а, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заим 
госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, 
рода иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку,  
: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћ 
фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Мариј 
еде их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до боле 
 знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговор 
иљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Спри 
те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком  
 лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији 
рало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар 
дифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то  
ати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{ 
му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиља 
уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресв 
лене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је 
S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S 
обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чу 
јеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке проп 
долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари  
а ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb 
дика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то  
ерсијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадиф 
својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n 
славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у  
до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n 
чито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „С 
} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринут 
умне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду 
 био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман  
н, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. —  
вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превла 
, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуг 
о, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сва 
ш у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S}  
очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем  
ур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није 
ки десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и оп 
hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, на 
јславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали.  
ку су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те б 
и и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле,  
унаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша  
тане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаково 
казати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Па 
астелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће.. 
 и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чуј 
ату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и зат 
су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солит 
нићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их при 
 n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Мат 
n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} П 
 најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефали 
дар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјано 
мом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао  
вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао н 
 ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода ја 
једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Т 
дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као поч 
лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi> 
 да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Никол 
крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа  
l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</ 
ића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били в 
е <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} 
вијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетл 
се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одма 
а вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дван 
Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана вл 
вој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама  
ријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима  
>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет 
ад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с  
каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великог 
де ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млет 
 Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике 
арску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За 
ше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријат 
 без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господи 
скога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред пал 
 пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гу 
ама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасн 
плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијес 
 дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све 
има су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глав 
езо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама 
гледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молит 
це куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захв 
е, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубр 
 покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хл 
у сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, т 
, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" 
 слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенц 
ну и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути 
је ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је 
р по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па 
плитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на ма 
клисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, 
и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вј 
броте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и постави 
езнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ват 
повјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице 
да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каону 
 да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар  
Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло 
овјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру к 
илога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари гра 
ор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебано 
 нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је м 
ед ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђ 
фе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с а 
у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, б 
уна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су  
ела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и в 
 а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по 
 с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од би 
ри старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако о 
је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свет 
 пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дје 
укајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за 
ознаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у њег 
и, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу 
м рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче од 
, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сам 
 приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана 
ели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - њ 
ка Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала  
..“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио,  
рва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на погле 
ски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, 
и је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{ 
којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, 
есеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудо 
ла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо.. 
, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су 
је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рек 
 ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>каца 
краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гд 
 Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су ча 
е у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће со 
да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно 
Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, 
 и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије ка 
а звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се к 
својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно из 
отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; н 
 „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, нами 
 гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слу 
постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник 
и куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој 
ћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу м 
тупа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће о 
рка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер 
ане тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради 
прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашиј 
ник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између  
рка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, к 
пљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а  
два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а 
оредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и дру 
рварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у 
 царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А 
ла знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осј 
дгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти  
 ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име 
омињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заи 
енијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли,  
а: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, 
:id="SRP19011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коња 
и се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут исток 
овнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусј 
е, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни је 
 зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откуп 
часни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико 
ина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на гос 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а нар 
/> <pb n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван  
енац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орло 
шена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе 
робну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се  
подство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у  
анда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n 
S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се п 
ивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S 
 и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и би 
кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па тре 
рићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучи 
а разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешт 
о озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није  
ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан  
ици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка  
че, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и о 
} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулица 
</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p 
мљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех  
елије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{ 
 кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити 
 спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући 
S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „ 
сницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље 
анско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, 
да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Ву 
е, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је мол 
ела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Сл 
а рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила до 
а у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно б 
и Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну  
во је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за т 
ом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црк 
а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједно 
 заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и 
ве премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су  
и у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њих 
ве: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без бо 
ијестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може 
 је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани с 
инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи  
есто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дн 
 лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад 
. — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче 
 тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је св 
је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу 
о је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава  
ва раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, н 
ога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога б 
чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, то 
другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу х 
нац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окрен 
ори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, као 
"20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење. 
а се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде.. 
о човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар 
 складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с 
ави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весе 
ти у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захум 
ети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као с 
 а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима н 
 да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пје 
оре, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји 
мениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече не 
со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије п 
рахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те п 
не“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво 
, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с ви 
е, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатар 
 је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да пр 
јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале 
 сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера к 
ивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени,  
и блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет  
} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и за 
а Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровни 
ака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хе 
, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи В 
а да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, м 
: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у ц 
чио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета з 
иљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају 
 јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_C 
<p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ  
не клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио 
на: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не  
о му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај ц 
волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чул 
 за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежит 
 то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодам 
.. “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако пра 
мјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ћ 
 но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. —  
акоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице:  
титио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство п 
hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и 
ком све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од 
 проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, је 
S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и  
рдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николић 
т читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по  
ила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило госп 
а пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледа 
дољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Л 
ако је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допрат 
="SRP19011_C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, то 
 да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао 
Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скром 
 а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту 
на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снеб 
један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљ 
"9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу по 
и, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава 
ом иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије 
молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су нали 
ни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене 
 Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања,  
 као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јау 
ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она г 
, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Д 
ила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је до 
а се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало ино 
се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће 
и смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени гр 
 небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку,  
вље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем  
о мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребре 
ас с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душа 
ња хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско з 
су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осам 
ветога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="subSection 
да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у 
бровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и И 
обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро зн 
смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувј 
свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо  
 годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци  
јећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна 
рце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носит 
да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубр 
ривоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша 
ље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик 
е ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце и 
о је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, 
е ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому н 
јан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мис 
 великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам тв 
каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а злат 
ви</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача 
 небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи иск 
, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо 
ипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и п 
 сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке  
 ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона.. 
g="la">Mors tua, vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново п 
гу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети ср 
нда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици 
аше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си н 
га жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им и 
мли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Б 
арно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина  
вам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буд 
, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и на 
 Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p> 
 „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српс 
“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А ц 
!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и сл 
 ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се мла 
ожно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске 
ободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је  
ијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} С 
он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћа 
ила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то и 
 мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу 
о је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босн 
конима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем 
 да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града  
епшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Бос 
дико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, ко 
 госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Ел 
: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затвор 
Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа г 
ка Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елиза 
р, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За 
е знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" />  
адове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па  
бровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див ук 
војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се 
во граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесје 
ки рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} Д 
 ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и  
оплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је  
свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине,  
 мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: 
д Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар  
 каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{ 
а штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас до 
, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепе 
а Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути 
Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могл 
ао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету. 
колица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, ј 
n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу ника 
дио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покр 
а до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златн 
..{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо в 
ни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио ј 
а од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се на 
д свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, 
јерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к < 
ека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шет 
је допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаник 
над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника 
, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује 
ла уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пр 
али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће 
е, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између  
еко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и 
ак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш 
целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овак 
ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род 
 вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с  
 зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква 
Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас иск 
а у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, 
: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше ум 
голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без  
умио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове  
вршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна 
идио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза т 
е баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи 
д стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај 
д баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републик 
устињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица 
а <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и п 
етешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, 
рскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довик 
} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} 
пушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а он 
ех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго прат 
а између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки  
народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који  
сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда 
 јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни  
а.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град 
ски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни 
о могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онд 
сти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро 
то мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сун 
одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио 
ко обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се 
че, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и 
 одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Таб 
 објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке п 
јем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се др 
до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро з 
и, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n=" 
јека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а н 
и и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срду 
ја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо 
еликијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као  
ому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Над 
чанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, 
р ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен  
о <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски  
и — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како  
а удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...< 
{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на злат 
а; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане з 
дио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то 
 Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љ 
а, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка  
јем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјен 
унак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је б 
ој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска же 
летјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато 
по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици. 
 Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој дв 
лио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својб 
то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да бу 
 ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си у 
 тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем 
 да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на з 
ја се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје  
 божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тл 
вчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Мл 
; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се стр 
га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — 
а је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи 
д свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју вите 
но преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност 
ј сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешк 
ство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, узд 
астелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дан 
 немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази  
 а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје 
н Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одуп 
ајдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“  
нику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море,  
и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, об 
 кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако 
ровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди 
е!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио ан 
; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95 
оп с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике 
же окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут ју 
икаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелин 
мо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака;  
тником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну ур 
рхиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному о 
 и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш  
и сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св.  
 није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниан 
раде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку 
али. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето  
И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена поста 
а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али ниг 
сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана 
е понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима 
ни у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, 
лин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веом 
ку Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" / 
лувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да  
да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувст 
а што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и д 
 као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их  
кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом 
 милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да  
а јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служб 
естру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Заху 
 у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам св 
 млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио 
 у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свом 
— као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће д 
а и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и 
 владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Пр 
егорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вр 
мамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам 
 у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем св 
е, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће  
у: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио и 
 нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара  
јно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65"  
оменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Ј 
товала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би у 
т састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све бе 
за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота. 
 оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а влад 
Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки 
чке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и с 
вник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до бр 
ави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да в 
лем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си н 
јска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за чето 
аха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лиј 
дем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица. 
спару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се гово 
ету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а  
дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град... 
мо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је 
> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити 
д кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече  
у: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, 
<pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспј 
 се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом п 
ло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милос 
уке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем  
име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за ж 
а под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш 
оспара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија 
ј језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а 
ј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш 
к, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до век 
 војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога  
иту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено  
те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељс 
ио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је бани 
гријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Сл 
 — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Мл 
{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; 
а би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску зем 
о рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљи 
породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, п 
 па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да 
ама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер н 
мах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у  
здржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље,  
бито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настој 
га, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце! 
ре, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли  
небушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и  
, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То т 
ти путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори  
ог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за  
рихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, 
Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S 
заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад ј 
ебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесј 
и те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти с 
ту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем о 
лов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као шт 
и били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот 
и, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјес 
о прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златн 
скому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој дра 
војица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито 
вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а  
а камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио,  
игња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре ш 
 си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима,  
си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српско 
свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и  
 будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а н 
ст-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ћ 
ама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле о 
тојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога насто 
лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, 
ска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Жив 
ао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је  
ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, До 
b n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала. 
рицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да 
дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михој 
канар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех  
а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасеб 
 се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек.  
рестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред  
оре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору  
ра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мор 
и мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бит 
 до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најб 
е старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду с 
аси све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
 до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонут 
ако су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запи 
 море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату п 
анском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о 
ра сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада 
ој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зид 
стине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу 
рада може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грк 
м на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У 
а. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну  
осна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобож 
о и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разв 
а господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од  
 угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељ 
} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n 
бростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље ца 
а сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала  
е и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој к 
оји је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх 
е му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем  
 — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај зема 
 Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављен 
мља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио 
 сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем ру 
рана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бје 
стине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме  
е смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича бо 
тога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родб 
божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дат 
 али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не  
овлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало  
да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанс 
 име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десни 
ихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела 
 мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје цареви 
 живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позв 
 каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милго 
 нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је с 
та, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиље 
и умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговар 
скога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" 
} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег 
х рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне поте 
ао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што ј 
ијатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандо 
не, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш 
дају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље 
по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били г 
 деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше 
торову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјеч 
а и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила треп 
рада, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред цркв 
Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна  
ово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не може 
цу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је по 
узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>С 
ац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити к 
ркињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм доб 
 ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће 
ва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем ј 
љежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче 
е и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама н 
 с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше  
старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <mileston 
 црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и г 
и као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему сл 
д отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице 
е, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем так 
<pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није  
 отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула  
о испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Е 
од девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову ли 
“ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће н 
.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду влас 
сијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је по 
збиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам 
ети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у 
.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа гра 
онио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. 
а сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није 
моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца.. 
 духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си т 
— „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охлади 
евна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубр 
астеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбо 
ја до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду 
Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро 
сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада ј 
жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме св 
з прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе 
 товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, 
бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко  
прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окру 
вијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, 
дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путе 
цу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка по 
аћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем ра 
кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена,  
ва без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти 
оје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казив 
вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море  
 гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти 
о боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровник 
дахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјеч 
еби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но 
јем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ 
рце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде наш 
га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа  
ајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би т 
дупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако,  
иљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме  
е Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећн 
ка ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати 
, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господ 
агосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но изва 
сту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура 
аласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самр 
ам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви с 
 су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија  
у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ  
 Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изу 
а платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и 
а је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо 
 стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам вид 
рећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi 
{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, ц 
о Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно каз 
и нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Час 
а си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам ур 
памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и бу 
pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије вл 
 и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Црк 
ежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе  
 витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем с 
постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од  
жи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овд 
добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог д 
 згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу 
га сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда  
ита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке 
уди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као веда 
то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када 
о најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку мо 
јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће  
ло.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће  
е љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној з 
тић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то 
 да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала д 
пањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога 
а то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока  
 народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклис 
19011_C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се 
авио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чуди 
о ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући  
руњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето ср 
 — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb 
астанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздра 
кати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти с 
Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице уд 
а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се 
одаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон 
Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године 
ве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућ 
орјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на че 
ћа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти 
 је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те рад 
а, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обила 
си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштит 
ему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p> 
о, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, 
ањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Д 
ић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армо 
и шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је вод 
Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пе 
остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи да 
лас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се 
ј слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву 
ion" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и ус 
те Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће  
ти прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро  
Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, у 
о да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сре 
онила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</ 
унацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара 
 некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чируж 
сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „ 
Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, 
е подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а с 
, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она  
99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју 
дјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех власт 
 извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попо 
ићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке. 
праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пе 
о, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез.. 
зложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни н 
лава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не с 
, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и т 
 некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пиј 
Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о з 
hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжеш 
 ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“  
тла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, 
 и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Ки 
 — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мир 
цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомири 
а чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не д 
ха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу д 
 у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су 
лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и 
урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан ч 
, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град нек 
 свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на дале 
 очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и ник 
 кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађије 
јатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и 
те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чла 
ено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јун 
ско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако  
пи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да с 
 сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро опл 
м, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић. 
 онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ип 
 и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једв 
и сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која 
вој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, 
 над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз 
 палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша  
 су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо ур 
а и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у о 
Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се 
ј молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливањ 
ладика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића  
а на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа  
а Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тисну 
S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави скла 
еда коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње 
а ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смећ 
лије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, 
о ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака 
с од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној  
је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће с 
ара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам  
, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједн 
а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пр 
ј невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају пр 
ови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемог 
оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили  
 — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лиц 
оти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па ј 
ворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечер 
едам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" 
, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су пре 
Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: —  
о је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити пред 
лику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презби 
 се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир 
ажи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру,  
о кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p 
 то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да с 
 далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријате 
е, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је теж 
о, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Д 
мо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна 
вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особ 
 — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да 
} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво преј 
еоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитог 
во свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да 
овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне 
царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спу 
м копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога 
ст цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом  
има и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од 
је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно ни 
т, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друг 
{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја,  
, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш ут 
а то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми 
 да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће  
атској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љу 
 цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично с 
три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода,  
да Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило ј 
ем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S 
 као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ов 
ики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и 
, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета 
 га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дал 
А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му ц 
регорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на 
олећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам 
ала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је с 
урака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмили 
ему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те  
 за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и 
 за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да 
папа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак об 
хумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештеник 
што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас мо 
, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S}  
та доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то 
га си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заш 
...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јо 
 свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p>  
љено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе гла 
но, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није  
 љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено:  
о смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена,  
 устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога преп 
 чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхи 
рцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овак 
браном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабет 
оме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је  
з прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је ск 
а ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су рони 
 се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоћ 
дару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је по 
ена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо глед 
 сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давор 
 службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом  
коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на г 
е углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити 
 поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра 
едне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех вели 
 Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра 
ој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад 
товистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанк 
чићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нар 
довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пил 
 погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и мо 
рећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести т 
.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не  
 срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко з 
е...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу  
решла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. —  
и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе пра 
казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио До 
била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубро 
 он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да 
/> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, к 
оља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душ 
 свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране. 
 обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер 
јеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљен 
је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кне 
и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Род 
 — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и в 
овачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству,  
 Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој 
ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче 
даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше м 
Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живи 
не презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „ 
е Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред вр 
ла и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпи 
ла до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: —  
мања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али би 
 ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каж 
одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града 
 невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод  
нио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједил 
ди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом 
 а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио  
препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Доменика 
ор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па  
да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а де 
и најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република С 
е, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка  
а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у г 
ке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лои 
. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" />  
да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима 
о мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и ис 
к тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло з 
еликога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што  
 изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Деш 
 једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни с 
еру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја же 
 се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{ 
> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонут 
ла Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Бо 
мена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би  
о ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер ј 
 цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type 
ијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле 
 смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона 
Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина:  
господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем  
в мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. 
позна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила  
и, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, з 
ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела  
да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и 
во!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лије 
S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погоди 
онизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља з 
било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, до 
као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћ 
око чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љу 
 Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћер 
о да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће с 
же му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: 
 а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као  
девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијеп 
 може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети. 
пни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана  
рагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас,  
у.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силн 
шега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све сма 
а се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме гос 
 до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би 
ост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио  
Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер ј 
и и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а те 
, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Уроше 
ривиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко 
чинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето а 
аче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне св 
владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну по 
 мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Ма 
лени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је  
Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да св 
аст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод  
ша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св.  
: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвек 
 — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке 
али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подб 
га: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им 
hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Тан 
робни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quot 
} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гос 
ном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, 
оли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће ц 
 лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру С 
њића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, о 
о види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а  
ра којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао 
и ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> ц 
, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима,  
огомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одга 
 на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристал 
="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст при 
од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи 
 жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанк 
киње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Д 
 око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако н 
шуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галиј 
 срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти  
 рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи  
 теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна ск 
али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опа 
 Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те  
е изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухвати 
 </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме вит 
се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокари 
е и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone un 
ииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио  
 у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлуч 
ва банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар д 
ријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик 
ници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни 
јепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлог 
силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, 
 разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога:  
аштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спа 
ле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на  
вода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави канон 
ће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а 
рјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, д 
о, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </d 
ао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би 
сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би 
у злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се диви 
 прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а  
а ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагл 
 /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље  
и прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мал 
е с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне  
оду.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — 
 се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима  
је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је  
ину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба г 
ић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, шт 
чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi> 
ве у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар 
„Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласуј 
} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она п 
подара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господа 
 захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадном 
гову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су вл 
" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће оста 
, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијеса 
..{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још  
 остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин 
чаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша  
S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали 
да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се о 
} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област син 
 очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапач 
ћ били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор 
 да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер П 
очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали тела 
 имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Роберт 
з зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пр 
ом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и з 
 ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски п 
а.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак 
у.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно,  
цигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукаш 
вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу 
а Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада ос 
 напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Ва 
з велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> саз 
зо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — 
 су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити 
ластела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цав 
има, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника 
у Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто дра 
чају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај ј 
а њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи 
е, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнеже 
ном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом вл 
ога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ов 
 као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се на 
orem Slavoniae Stephanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те  
а и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисар 
> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на  
аду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето ј 
о нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љ 
: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не  
 је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, 
ла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувст 
 ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те ку 
не силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно при 
а му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, а 
јеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на м 
овио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га над 
ао да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се 
ије било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он 
 доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је с 
о у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="4 
ј Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Не 
блике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андриј 
 сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св 
Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје пр 
 Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер 
ровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</h 
а, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и о 
бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“ 
 и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш 
вчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а к 
ар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни сам 
е Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа г 
бранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас ј 
воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли  
 кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твој 
ојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по се 
у мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Д 
и знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро  
иш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, 
клонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позо 
управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разгов 
XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора < 
 горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је  
<pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S 
 поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни к 
оже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душа 
сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу 
S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне  
а срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} 
као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, 
ћни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско л 
 кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> ли 
S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под  
арода говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бе 
а одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наш 
д на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у жи 
т је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се  
чића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни ост 
арства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерн 
и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти 
жена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом  
 и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, ка 
јева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину 
ној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога гра 
тка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Ду 
 сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Пло 
Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до коп 
.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем  
телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да п 
на самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се н 
било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко од 
та се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки 
а здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S 
ијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске л 
ваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алем 
умкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз кавад 
а златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар В 
Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, 
тигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су т 
 обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — 
рихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно бил 
т оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављ 
ри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала о 
пак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјеш 
и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме  
ену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима. 
о Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мим 
 Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не види 
збиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се н 
1" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема  
ем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда о 
оспар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацим 
ужи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех ре 
и. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је б 
јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јунач 
нога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — 
Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<fo 
Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi> 
е, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћ 
ead> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n 
ајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер ј 
де!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Мак 
Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату 
шин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига,  
 — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бен 
думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их кап 
, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни  
, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{ 
ћати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Ник 
часна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити  
азао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донек 
рија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је М 
" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима 
царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S}  
ара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком 
дови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златније 
 — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо  
ела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад  
о је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелип 
е и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, 
 Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе у 
уклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — 
.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона  
весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Наро 
онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве о 
ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну 
убровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И у 
> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред — 
казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипа 
 у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а сл 
} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти 
ло лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Мила 
а, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с дворо 
же урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по да 
Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на 
ана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град  
љинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара 
сте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дуб 
кој свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на д 
 први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пуч 
 пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никол 
ркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички к 
ера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све ди 
чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сје 
ди напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би и 
ве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи о 
кога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ћ 
лужбе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед н 
{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S 
 Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак 
 посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће па 
те цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће  
чу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење 
дје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казив 
а то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у  
јеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она т 
не. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је б 
око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Ре 
д манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лаг 
брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>,  
а ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин 
зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кн 
 туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него оч 
е није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али  
мена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто 
арина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад ра 
не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља  
, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће  
тога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник 
м га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата,  
{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Т 
во, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тишт 
е молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово 
српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паме 
ли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз че 
 до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му рас 
немо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од  
„ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала к 
ла да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Са 
ке цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на друг 
S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и 
ек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l> 
сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој бу 
ин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране за 
та маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, 
 шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и ду 
ни од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо при 
ли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједно 
не Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем 
е кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем имено 
ав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и т 
пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог  
 је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала цари 
 за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се дум 
{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завез 
> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћ 
 се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi 
е чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалиј 
вићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и у 
о поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре  
 У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је вој 
е смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љ 
еђу великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је 
бро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натур 
не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда 
а најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела< 
е га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госп 
де у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред ота 
ад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свеш 
е сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити  
 се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi> 
ече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира  
осте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет 
аборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне г 
, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се к 
то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац о 
из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="1 
онила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S}  
.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она 
ледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено 
} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као 
остиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу гр 
нице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задуж 
лаве“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Б 
а свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево  
не дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости п 
 И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема  
ању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев 
је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијет 
Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је 
ас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета пр 
по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и  
ан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињ 
 се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, 
игда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће сво 
Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара,  
ну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проп 
ве, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S}  
о повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех 
 је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су на 
дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одли 
еву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одв 
у се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму вод 
 постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живј 
оћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега 
 џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам би 
 и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буд 
росјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у јези 
оја зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога от 
је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прв 
у ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар 
ера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски 
ћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба  
 срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка 
кромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — 
оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на  
ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцви 
На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жиии 
задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем 
ла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милост 
се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко с 
ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешен 
очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га ду 
о зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здру 
чанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су лет 
 рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <mi 
што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије,  
ик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Ели 
 владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало 
то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дужд 
љају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{ 
ће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а он 
ао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у з 
о, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се доб 
а прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доб 
ру: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, н 
нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио си 
и у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога 
аве, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам над 
ак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на 
копрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у на 
ијатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је по 
ије могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном  
а врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и ч 
д му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста 
ако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће  
ијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа  
десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице 
до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а он 
ћи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешник 
ати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога 
на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја 
, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опе 
 ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива 
 царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави  
а нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из 
апуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душан 
атајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену мол 
, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донек 
S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим  
немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, ост 
ма“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је му 
у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лаган 
 и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а 
воли искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потре 
ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} О 
 кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од  
манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед с 
оносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут 
тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но 
 стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покрови 
 дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и по 
 своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, је 
 „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиља 
та, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда  
ијешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Со 
 твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и ка 
лична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору 
 спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупин 
 и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како диш 
дуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> 
се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је  
епископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу  
ер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Мар 
утра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда  
Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому н 
по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опе 
штима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело,  
— А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се иста 
ано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Бо 
је но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни виј 
жио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајног 
 љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је 
еду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и ц 
ити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру 
ће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањо 
“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјерниј 
е да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </ 
споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејас 
оишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад д 
кровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продад 
оложају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особи 
леко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће по 
елику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на кам 
довезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада ни 
ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, мо 
 могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачн 
.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово  
} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како тр 
пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Ник 
је Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из прије 
а до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају  
же ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста п 
ед својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклиса 
чинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госп 
="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Г 
фри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p 
Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубров 
ранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Т 
 крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као прв 
ахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, 
ама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом ко 
“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бо 
но допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, т 
пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске. 
 су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречас 
зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепа 
уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Ур 
..{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукар 
ви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> ( 
сула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и вл 
одупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача 
 утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе 
 којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити з 
питају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дич 
пу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складни 
ијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче 
а будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабет 
н је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, 
јереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њ 
ата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме 
рати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> б 
обри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, п 
 брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са  
RP19011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника б 
лони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пр 
и, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, 
По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах 
у Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би  
м — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака,  
, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће ј 
и Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кућ 
невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не 
а владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јо 
није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда забор 
базријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збори 
 с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, он 
 клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, по 
скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја м 
{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар б 
 војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубров 
ика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и о 
но, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихват 
они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ —  
него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац 
 јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад ј 
хиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена 
 бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му  
ене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља 
и красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: 
не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаво 
се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено  
настир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, 
ему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> ј 
)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребри 
по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је  
кврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога к 
свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, д 
трајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препоро 
је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се 
ом...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене н 
бровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој зг 
е миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море 
илан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата 
оље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „ 
</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод твр 
 и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, за 
 с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће цари 
аунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а ч 
, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљ 
о су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и  
прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било ск 
никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула 
ена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од т 
ило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Ду 
ом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо п 
 сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каону 
остане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио! 
арић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о т 
="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме пок 
к је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома,  
и раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у гр 
 докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од  
ти, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанић 
евојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни  
а и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за м 
.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло  
ети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанс 
и краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ћ 
дем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширит 
сами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити  
итељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Д 
ама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску госп 
воровима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко 
 не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Ст 
но причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и д 
ћа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, поход 
н ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце 
 му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! fuori 
е, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, 
ј слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће п 
у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </ 
ј тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њег 
lestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћ 
е и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио ко 
навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће 
заситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часн 
ода, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пије 
 као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а  
 лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерк 
 као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окрен 
острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно 
 Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властел 
арици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред ц 
> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити н 
ви успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана 
у, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капи 
 — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био  
чно мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и з 
до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживот 
и, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част  
бре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — И 
сједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алем 
ве цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило 
 целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је од 
подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге,  
а неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлић 
ицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онак 
тво на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије р 
ди, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> п 
вље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан 
та!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја 
{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем в 
 колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то  
.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте 
 сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће ца 
својити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до зад 
власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изл 
 нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тама 
риш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће  
 овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је 
, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слоб 
леко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељиц 
 изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као 
за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оч 
ају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и  
..“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ва 
тарости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога 
а ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизаб 
а с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна 
је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, к 
ража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Уро 
ви с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— В 
ка, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Вес 
а не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с 
а Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору 
а усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћер 
{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у с 
је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: 
n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први у 
животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље 
Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад 
на, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те 
 и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати н 
ивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под 
мо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко 
 и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога,  
тељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао  
 се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и нају 
 Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазаре 
ата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа,  
S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам кра 
лави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики 
вота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о 
а инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n=" 
ас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите  
— „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па ка 
ода!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а до 
, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губ 
опљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удом 
укашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брж 
чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијак 
уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type 
.“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамен 
у двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учи 
"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна в 
х анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ру 
астела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде ре 
је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не  
а Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и на 
stone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и ви 
 истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узм 
рагој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога бл 
..{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се п 
овјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се оте 
м, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, 
C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и п 
>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S}  
ања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, 
аровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника 
ла, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни  
рађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра ка 
 срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима,  
 је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те  
е си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће ов 
ше је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипа 
тела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душ 
ивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспори 
 народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти ј 
} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер 
ао да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста с 
очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а  
је, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Уро 
публике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама го 
.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника  
раће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Ш 
 зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовн 
 привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубо 
 слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би  
 би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо 
упу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од  
Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето 
нога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. —  
плаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне  
но поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; п 
ј владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну  
ко мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св.  
хније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило ни 
 да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка окру 
вилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти ј 
{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште те 
а Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да  
море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан 
тића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњ 
алман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши мо 
копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с дру 
ак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенде 
војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лука 
ј</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе др 
опаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испо 
преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за  
гиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св 
 јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и ср 
ти: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазв 
е! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод ру 
> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви по 
ијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонст 
гога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије  
„<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Т 
астово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће 
 дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <qu 
е било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котрома 
балић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" / 
о прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чиј 
{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех г 
њића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је гану 
, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два в 
ика Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку 
од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесј 
м.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли 
заном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојин 
ша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, го 
 земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од ово 
е да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, 
и да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се 
омоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће 
, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијена 
ри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру 
 потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“< 
 тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјер 
мањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, 
одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак по 
у да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни 
 је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумск 
е.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморс 
 да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени. 
уље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Х 
е. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће 
 Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре 
вник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мис 
ти, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска 
: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и д 
а да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Ам 
то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима 
знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето 
ијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба  
свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особи 
и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње  
 јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S 
много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се боса 
ке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам ова 
урјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Госпо 
 трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би оп 
а обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав;  
ну Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људск 
еша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Ду 
ногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровн 
је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа К 
истофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се пр 
 господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори,  
стали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођ 
 се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда ц 
и, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Ср 
 ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{ 
ге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој х 
са божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, 
га турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут о 
кве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и 
 чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито  
м Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као  
ара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада  
 између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са  
стила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена сти 
.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па  
стало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиеписк 
{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божји 
итање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свиј 
а, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах 
ој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратим 
кше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студе 
, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Мил 
та срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и 
зу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати 
 црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом 
 још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере 
 Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се 
епо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S}  
вијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да 
 Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Ел 
зе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала не 
евства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је х 
 купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па в 
 утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула уз 
а настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њем 
ељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио св 
а Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинац 
 прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb 
 као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с  
, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-кам 
вадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти  
јила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Сла 
и Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угл 
ње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око гр 
љезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Ел 
шину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S}  
љство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и  
мно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша ли 
ојбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дв 
ј слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу 
 мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико 
 буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у за 
 затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n=" 
стељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (добр 
 То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном;  
ој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражес 
и народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само  
, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S}  
 с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца 
стофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Д 
Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне  
јетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесо 
а постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на погле 
S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негда 
законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некиј 
астирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Мла 
друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти 
 срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, т 
петани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држ 
ога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, 
 да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна  
... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам 
отова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смир 
Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На о 
 младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе 
е ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује 
аче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је 
тира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, п 
буку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу 
 грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћ 
а звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необич 
то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деве 
ешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, не 
ао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвод 
у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освеш 
биједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно са 
.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се 
 дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена. 
 Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху з 
а гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шк 
мљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три 
ски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су 
ца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и  
ушан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила кр 
њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздра 
Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те ст 
брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у  
вјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:la 
дила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчан 
 чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а ка 
едити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико оду 
а растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дво 
ку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с дом 
ни да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и  
да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на вра 
х великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и  
дара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрек 
ечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> 
е жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као  
не воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му  
 се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манас 
 незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој 
тране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гра 
Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а исто 
, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабан 
Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине.  
владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама 
ћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а  
е, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" / 
ила љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да  
обалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“  
јбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102"  
 умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе  
човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљен 
е је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што ј 
ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је прола 
о урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мач 
 одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика бож 
вори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи 
 /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу г 
такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз  
иком у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као с 
лављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунц 
 Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По то 
 управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мрт 
ћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева,  
pe="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> <pb n="5" /> <d 
 бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb  
ту и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и  
по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и д 
шак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто к 
скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају  
ји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнул 
а би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, ал 
и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћ 
сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге на 
} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у 
на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајст 
 достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двиј 
ођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се т 
де вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми в 
не круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, а 
 поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми ј 
 господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркв 
аш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и ј 
; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар  
а далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „ 
 Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровни 
ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор  
, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те ником 
 била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио ус 
.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, ист 
еб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И  
завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо он 
ав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без прес 
 мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, 
јечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и по 
вјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледа 
препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Ц 
или оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с ла 
боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и  
ому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитај 
ише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши 
је миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијена 
а: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дри 
Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манаст 
е свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплак 
 ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио  
Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунц 
поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве 
леда града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан 
сито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ри 
 крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру ма 
, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна 
 а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије 
да, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима 
асења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне. 
ладике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихват 
т их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{ 
своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек погл 
итериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уро 
в. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, ј 
можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а  
м и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о друг 
авину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба 
помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она  
 сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се ра 
 даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборави 
праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога  
ење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику 
н, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S 
="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровн 
} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад  
и, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиеписко 
ављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, 
шко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се 
отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је 
апад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравл 
 ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, ко 
о честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнеги 
осни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најот 
текао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико п 
hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи н 
срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љуб 
тати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не ж 
то је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Д 
д Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех  
у најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на д 
ала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплака 
и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{ 
укрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле п 
рема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, во 
у се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судит 
о до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстор 
им славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем свет 
вори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне цариц 
тив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помило 
— Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства 
и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас 
 моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруч 
у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме  
 — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у ово 
Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми зд 
ије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела д 
 он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замисли 
ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не  
="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци б 
Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића 
ки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо баре 
алић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи,  
дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, 
у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свеча 
е харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне пос 
е ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и на 
јајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а 
оспо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу. 
се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори 
и до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цри 
вје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Ср 
ор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима простр 
ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</ 
ао очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешт 
 благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан б 
чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзад 
ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра ку 
 бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје,  
шки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Мол 
hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко 
 и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну 
на на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их 
е и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламам 
иш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам  
аћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови д 
<hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Ду 
 прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему р 
ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се  
росио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није о 
 у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбор 
ти од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника,  
в двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе неб 
то је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и текл 
си и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, ко 
i>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њ 
{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област с 
ушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и н 
а Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдј 
, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скром 
е до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго с 
Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегориј 
кијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанић 
 ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде о 
ожјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у  
 Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћан 
од Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале го 
омета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер 
јеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека кре 
е примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубље 
 милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Б 
 Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непре 
да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће  
ву, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже  
а, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез 
рна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, 
 пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срц 
Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела 
его ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо л 
Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и мол 
воју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега п 
лпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и  
</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l 
о запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез  
а Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Ст 
а десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано к 
е слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} 
домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће 
изабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пр 
кој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену б 
источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти о 
еша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на 
бро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех 
ели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властел 
ост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марк 
, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега 
ријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв 
ли и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила с 
т, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје с 
а.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, 
стру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и  
аки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царе 
па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави л 
оњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар зап 
тајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће 
чекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особит 
и своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће од 
иоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је 
ру и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II 
о причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapt 
високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух  
/> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре  
ивом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће при 
S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана  
} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види  
а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и у 
ду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави  
и си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српс 
 Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млета 
} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну 
 Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доно 
 — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио ви 
 одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије  
на думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њем 
м мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну вл 
ан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех 
дрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке 
е ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, 
да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе  
и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У  
ласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и злат 
 Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ 
транац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и п 
нчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, 
ласи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће  
те задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није уч 
{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити пок 
вала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако 
ољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакак 
два је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога  
Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану 
шћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>ко 
вотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумск 
Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и 
градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, п 
о ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је остави 
 братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ —  
да, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве 
, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати 
пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника в 
 господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox populi, vox Dei!</f 
га вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па и 
га мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погл 
— уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а о 
а га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њег 
 све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, ча 
ва; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Ја 
 Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Ду 
ложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те ј 
рише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, ца 
ем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором б 
а љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста теч 
Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журкови 
еке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господ 
инило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} 
јелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ш 
шнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{ 
ејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанск 
ињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина 
убровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је 
ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклон 
о царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало  
ра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјеж 
ечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој гали 
сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ет 
онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Ц 
 весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величан 
 богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се од 
вешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред цркв 
Section" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (вош 
шила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај  
клони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. 
шћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом 
 и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да чест 
ремена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјес 
њемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куп 
Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се ње 
оробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али ба 
ем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни 
 И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и с 
си...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у  
стелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на При 
сно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздрав 
ре, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела с 
Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича  
као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је 
S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с 
<p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВ 
осподина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој брат 
ру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је т 
 <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ев 
и, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки пол 
а ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети 
а краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбин 
честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чу 
као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} 
 голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па  
зним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, 
 двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чека 
Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Т 
јед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и  
Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Ма 
о прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у наш 
би, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца,  
ијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и се 
да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога 
госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div  
 и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, д 
госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитај 
ему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа 
 „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>пан 
е царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће  
роницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисл 
рти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље  
<l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира 
} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, св 
ml:id="SRP19011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична ко 
l:id="SRP19011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и нев 
:id="SRP19011_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе бр 
l:id="SRP19011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ  
ml:id="SRP19011_C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и 
id="SRP19011_C14"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тв 
l:id="SRP19011_C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{ 
во</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p>  
ЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Ш 
 божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрди 
ри пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне  
и главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су ок 
и...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути као 
ао бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу н 
} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињал 
а, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драг 
 смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог  
мена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој по 
преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни  
у, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице 
S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене ко 
у, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а ба 
ојега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милос 
ан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно д 
титом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику  
ане.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом 
Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и ос 
хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не  
ћа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република С 
пљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем вл 
казао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје бла 
Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величан 
о би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику,  
а цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем пр 
во пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано в 
ољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је 
се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добр 
 ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ст 
, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије кабл 
 „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, 
ика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Ж 
оравим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Л 
 се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, п 
авскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Влад 
 и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити  
а се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с н 
бровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Ду 
.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском св 
е... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препе 
 Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у с 
"51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјести 
р Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка 
лике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к то 
ла, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и ср 
бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара 
 да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n= 
да у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и о 
хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, т 
са, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаћ 
за тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм о 
да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а  
у војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех  
и и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци цар 
кује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица н 
вијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни  
ре, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровни 
нити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи  
ластелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом т 
но...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на  
препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и  
и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ћ 
ем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Репу 
оћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који виш 
ога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито 
а, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; 
 оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; са 
а, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето  
изабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом б 
 је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну д 
на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, стр 
и гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јел 
рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до 
39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће 
ез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и  
ица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml 
ве“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне 
кој ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би ре 
на била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: 
е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страш 
хватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут лог 
до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S}  
ко жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога од 
, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и  
дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем г 
<pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Д 
ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не < 
.{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то не 
ђу великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у ба 
угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је ту 
около мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној си 
тељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин,  
 у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n="22" /> <div ty 
ћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову прав 
иће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скок 
кајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из  
... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјер 
р су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под обл 
складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно 
 као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она б 
тита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што 
ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што ради 
 није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњ 
ражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељ 
На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и пл 
ено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Е 
 „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелен 
 прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Ова 
а до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за на 
 слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога  
м другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</ 
 у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће 
а Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вук 
е лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S 
 на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="c 
еже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на  
е га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно 
 богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијск 
глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљ 
 добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном г 
из Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојин 
ку господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својиј 
анастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловор 
изабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкак 
ада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бис 
рвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира  
е упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробди 
и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народ 
ајмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам шти 
хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст ца 
град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда пис 
 поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за 
Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па ј 
мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка на 
узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује 
камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог  
одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а 
јати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу 
то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивје 
иба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа 
каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају у 
анићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „По 
ликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накић 
миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, 
разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело —  
своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој 
ти пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме 
начка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи  
учић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То  
 — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздра 
ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати  
„Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и вес 
а нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богат 
n" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громов 
м поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан о 
 да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душ 
и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У  
 на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, ј 
ни се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На  
 алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави. 
је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да м 
 и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанић 
нка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубров 
ама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе  
ће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна 
и наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене  
рате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је 
атор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицо 
орила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и  
S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће присту 
племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш неприј 
који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, то 
јке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника У 
, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владар 
не Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је,  
свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се 
па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињ 
 бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у з 
ном осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, 
 а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће  
але и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одре 
Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и ов 
се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па  
опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је прор 
} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те  
b n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} По 
оз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га 
 махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} 
па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака ба 
ратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето 
лату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Мл 
а невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена  
уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћин 
укашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — 
ка, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сл 
Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се по 
е Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван м 
ељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а д 
 ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да изв 
оњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелин 
 се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба п 
ета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице За 
очевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: ст 
е не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, пос 
ели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни 
 наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трго 
 Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгиј 
а с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и канон 
ишта без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ход 
ди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме сило 
рављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска к 
и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак  
И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле,  
добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздра 
рпско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у 
в и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровн 
о би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење кан 
е казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да,  
ће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Са 
адика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу. 
остало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како г 
ијенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свет 
утри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу го 
радан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе . 
три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су  
 ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} 
ну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слобод 
 велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као 
 троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, т 
. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S 
вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину 
а је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — 
аторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће  
IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену 
сти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за  
остој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" / 
а му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила  
ћи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа,  
град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: —  
а мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њо 
и.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од 
на није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостив 
нова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Мин 
и нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара вра 
ало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина ца 
 до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Реп 
и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ло 
а три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљанови 
огласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на 
рпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би с 
иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и не 
 Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен  
атској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и зак 
етитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од  
стоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је уради 
акиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољск 
одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и ок 
нешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди н 
и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Б 
а ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матк 
овчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас 
ао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, ка 
е јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рек 
ћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Ни 
нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је п 
 три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вук 
ошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А  
 властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Б 
је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем сви 
пљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину при 
 опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје  
мску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поста 
гарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему ми 
а разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио 
пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела д 
а нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету нек 
овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око ц 
јех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле го 
одизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели 
ина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу 
јех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближ 
 збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и гото 
 томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник  
њему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровни 
, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у  
ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста покл 
ри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљан 
 Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у 
е од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И сли 
!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље 
 походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцв 
 се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он ј 
о прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно  
еље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо 
 служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, 
ај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на 
арић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десет 
јатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа гр 
 мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја  
станова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га вл 
црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигн 
ћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то  
јерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши з 
одника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутн 
 те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свије 
не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овије 
елике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако 
ануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику 
} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који 
 вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али  
исара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега ми 
 друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је  
како да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу  
шла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било ус 
а тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас  
блика св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни  
 глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти х 
Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе 
би прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прс 
 Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше в 
ља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубров 
 Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше  
собит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се 
биљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила пору 
 ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле злато 
ни свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања  
ему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа 
 — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и  
ровином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Ду 
е царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, 
о, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, 
четића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер 
на...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће  
иша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону стр 
са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је 
е он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту б 
свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер 
ти добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику... 
колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола 
се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с 
тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује 
ца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди про 
е скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, 
 Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час  
га је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није 
ут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У 
ова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи  
ије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — 
агочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар под 
 ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода 
се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n 
арод достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му ско 
Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и п 
е, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце бил 
 био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски  
 краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (к 
а задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те ј 
му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постат 
; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крс 
 с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља  
цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављ 
ој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашег 
кога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша в 
Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде 
да цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред свет 
стољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успом 
кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је  
цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те 
аш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Н 
бровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили 
pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба своје 
је царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио  
сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом с 
аборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с 
ј упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, у 
за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут 
бленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласн 
е тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу чест 
те ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклиса 
е упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој  
 Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још нек 
на јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> 
 цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни  
на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се за 
Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпа 
ез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће  
здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаљ 
одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Ов 
 вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати од 
а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела 
љубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{ 
Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала д 
скоп се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово 
омињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је 
ла на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој  
ода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако л 
рага кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанс 
 што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћер 
 зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа  
жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, т 
 прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и че 
какво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не  
.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, ре 
га рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се  
а ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је 
 но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију  
удемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета с 
 Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје 
и ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњем 
...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега  
 уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, 
...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се уг 
ени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га госп 
 — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се п 
од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живот 
етитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша ос 
 многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је су 
а растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје 
бровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац  
обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српск 
ве таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором 
одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни 
сљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту кр 
ју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе:  
 и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харн 
нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" 
слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и с 
"69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хти 
Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{ 
 Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање 
ио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бри 
 одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежен 
ма, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, виј 
 господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ  
рицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то д 
и банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свог 
 чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њези 
Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпо 
храбри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објави 
тову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџби 
а, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро 
 на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па за 
ила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Е 
, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но с 
 скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бе 
њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје п 
двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, 
о чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обо 
че цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <miles 
 укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ п 
ну овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела 
 што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гариш 
 Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећ 
 су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљи 
!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом  
ер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да пре 
“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздах 
е на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклон 
 бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече и 
а мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потвр 
 лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на ис 
пско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијел 
 па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S}  
је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегориј 
анко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овак 
еша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од 
ех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће  
тупа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цар 
ђацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; моли 
ти и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до 
 остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а  
рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и в 
до му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска 
hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Т 
титају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да шт 
 је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици 
бровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова < 
а јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па к 
о, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда. 
ућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Раши 
 а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумов 
у се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> власт 
стјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чу 
да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архи 
што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Бого 
а се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с гру 
ји рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А ца 
о ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="subSect 
ла се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама 
 доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у свој 
 паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" />  
би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве. 
јена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе уч 
ша, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику п 
е да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манасти 
 сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је  
а и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, 
гледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> 
ила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, 
о да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разум 
 свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је об 
.“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенеш 
ија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само с 
ем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исто 
 испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко 
е то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога 
е Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала 
ало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата,  
јела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле 
ијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесе 
 по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и гос 
то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се  
о стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће  
.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе н 
а, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске св 
гу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољст 
ик је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снеби 
у погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39 
тковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља зг 
добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није р 
прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то ј 
да...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Б 
нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала вра 
 хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве  
а до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином п 
Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су са 
ве се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код све 
 барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је  
но, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође  
>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молил 
ластела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, 
ица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и дум 
 јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но с 
ије на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тв 
тину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охол 
 више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће  
а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо:  
акукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер 
нину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да 
ве оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па тек 
у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноник 
ет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ п 
ијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од  
ни и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе  
цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архие 
у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од  
ер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заст 
е старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с јед 
се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу,  
 калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зе 
их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} 
Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех тр 
у у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио,  
латити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и за 
га града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те  
свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију у 
ца, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим 
удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му 
да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и п 
му граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровит 
 ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми 
оходио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ 
 — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетло 
, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлад 
оље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику о 
н! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи  
пску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S 
 срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде  
 на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањц 
што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо п 
ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у с 
д проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му  
ац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут 
а благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно 
 у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути 
ој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја  
 и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прих 
 два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници 
к: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном  
је дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај хр 
ребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, н 
{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мој 
Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо 
о, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И з 
с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав п 
јводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домо 
 подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб 
нца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра власт 
 народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и 
ао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <mi 
они до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> зем 
двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. 
мље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S}  
уно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дош 
ако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску  
ој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у све 
свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — 
ини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока р 
а.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио 
 часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако  
без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пу 
> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а  
е за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицо 
орни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељ 
о Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је нај 
—- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи а 
тигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S}  
ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би 
га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидн 
укарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш ур 
орења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас над 
нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би и 
ровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у 
личић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга 
Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут а 
ном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене 
е обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и  
ље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ћ 
ез купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје 
 око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сва 
жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као ра 
упио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони  
пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Д 
да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у  
дње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <p 
ша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувје 
 pericolo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десн 
је, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за је 
ако је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Доније 
ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да 
unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога  
ио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с некол 
 Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољ 
ца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст 
 буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се св 
то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од  
а, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу 
игорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљ 
жен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном  
 срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> ов 
 вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, 
60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостан 
цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанстве 
од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова  
n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа 
о покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прад 
и је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога д 
е, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушен 
е су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се 
и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у тргови 
љени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника... 
Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри пок 
рује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу  
, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да м 
а за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збо 
мте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и 
 прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачни 
прије удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, 
ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испо 
м, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке град 
мро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Д 
запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Не 
и, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је из 
 заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваљ 
ку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, к 
акључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех 
Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчани 
вистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а друг 
жда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грк 
е и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в з 
 из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није  
 Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облил 
ховнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христ 
Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оч 
бровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} И 
ња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљ 
ије наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име з 
а, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдо 
Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутр 
 а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепуши 
о добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трп 
ки покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровн 
ор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али  
уди, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушт 
 њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар 
а дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке с 
м, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у 
с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико 
ени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да и 
рампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати ку 
 живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добр 
одиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш и 
 за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиеписко 
ша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па 
аштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и срп 
р нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био 
чекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ** 
 <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та  
јем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па 
hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски пок 
мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему ку 
, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} С 
 двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочеви 
га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега  
ијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шп 
к!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" />  
чили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као 
 хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радов 
а Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quo 
.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{ 
. од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био вел 
, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растан 
 чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угри 
њати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи 
ега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћел 
к се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она  
има.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдач 
 шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме 
начкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне м 
, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и ост 
уци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говор 
рка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се неш 
војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородич 
 друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и 
ајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда  
од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те 
, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да  
у посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије  
 пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али от 
заник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и и 
обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле 
пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрн 
џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз див 
исвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Ј 
оп, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели с 
е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да м 
му наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажит 
 писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с  
ј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотво 
и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито М 
ти га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу  
 далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако о 
га дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише ду 
ле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје с 
ницу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, до 
а величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. 
, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана бо 
чић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека 
у, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенство 
 си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" />  
 био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала власте 
 И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Ду 
екао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје к 
о одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за  
е, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да 
ат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубров 
ин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива  
ље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахат 
ога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Ду 
, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути шт 
} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира  
оносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразг 
ити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{ 
рску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се  
 земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је в 
ама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак он 
удом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију,  
, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у 
удити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено,  
 љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ст 
илијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На мн 
осника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син м 
оју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље ка 
клињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као ут 
 се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан ниј 
а будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ш 
а паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех стр 
д Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да 
 несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно  
осредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и 
господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дј 
 заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је о 
S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него  
а глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича  
исветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступ 
нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, 
 наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ —  
ико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојво 
ице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар 
нуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан г 
 народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по 
вађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на и 
елије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за с 
“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успо 
 На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхић 
вештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници 
 доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и доб 
 Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, цари 
н бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник 
ра, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Ник 
то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „ 
ише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Нико 
: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимо 
pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обук 
јежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властели 
да запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева дв 
ка добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили 
ацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошл 
и коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Не 
депсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо 
круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ влас 
 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Ср 
спросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властели 
 ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено п 
синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно  
слободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даљ 
е би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на  
придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде кам 
уј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краљ 
ичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз т 
хватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло  
ли Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је  
те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове краје 
ијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску кру 
пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ух 
а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републи 
тац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су т 
нио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њ 
 ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="10 
траху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi> 
 онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу  
ла су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као п 
вори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде ми 
 су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар 
златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гуче 
ђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада  
ишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у ве 
е одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба 
као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Ми 
 а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило 
 а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редај 
S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску би 
раљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Б 
иепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспа 
ека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене ш 
ени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму  
ника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ  
ла подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен,  
" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхић 
апредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу крш 
повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и  
цима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десн 
дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на  
 најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, 
е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножи 
 црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећни 
це жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за 
 поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; пре 
твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на 
 Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу 
о га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, 
ост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гд 
 благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арба 
 скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево т 
у мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или 
андола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, нав 
измјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; 
ама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињ 
м, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти н 
е Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице 
госивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: д 
милно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и м 
ко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, биј 
 она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут назд 
ати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике  
 видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају  
, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, т 
ју, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српс 
ш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој 
ожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она 
ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда ми 
у, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио не 
екају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин 
далечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико  
сликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, 
о царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а 
 Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је з 
Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се  
улом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Ч 
 милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје уздани 
а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Ду 
 највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човј 
рна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Б 
 поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да 
ћ, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти  
бро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели 
је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си д 
евић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им 
 је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а  
е код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по то 
ша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дуб 
n" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљу 
> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над д 
великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и шт 
 се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с влад 
 По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а  
у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпро 
ласи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А ви 
 властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпо 
угому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој 
о кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћа 
у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију.. 
о мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за моје 
точни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одм 
ои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у ког 
ребињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни В 
и милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује  
же презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а т 
ален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа 
ј храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је 
ом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјест 
ој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и 
 племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за ја 
ласти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко  
авити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зелен 
у својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целив 
одио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је забора 
 заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубр 
 И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — 
 столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако ј 
е...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбин 
спратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој госп 
му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је 
S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> < 
руна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S}  
ељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо т 
, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, 
ца, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стр 
остија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад с 
иту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромни 
 <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даро 
е море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја. 
за њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — 
анноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и бла 
ом, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву  
ну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех пон 
ицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> 
ола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао в 
ијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одр 
ру Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијећ 
а бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћер 
ар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашин 
олико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, 
упи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Сла 
а народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспат 
у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити свој 
ом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирис 
а властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гл 
ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати нео 
по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњије 
е, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а в 
сник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па ка 
ога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — 
кадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољ 
омишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, р 
или Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјего 
 Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом 
му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица  
ана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и покло 
{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио ца 
е одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано не 
ани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је  
апа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати  
аници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S 
четић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> 
бави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барј 
 /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани  
у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{ 
Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља 
римизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ,  
Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душо 
има дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује  
ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића,  
 је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и ц 
 благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> < 
да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су не 
i>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубр 
је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а сруш 
ти што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а ка 
азаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је  
е дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће  
 ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваљ 
Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни 
ије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и  
 је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и 
 не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали пром 
каво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку к 
Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну н 
..“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену с 
мљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији 
 Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га б 
 штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у п 
— Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу  
 гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S}  
 Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред 
 прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, 
нока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и цр 
аперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни  
ијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дуб 
цу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспо 
 — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се вл 
то је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те 
реву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свије 
оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Св 
ички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у рас 
властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су -  
т, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовни 
исар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху  
е друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија 
ји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрз 
аст Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне п 
ћ се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="1 
е усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ћ 
сно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени 
ћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћет 
остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј 
а им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога в 
е и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио  
роша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаств 
ан-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-р 
својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научн 
 краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће уср 
ти; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар 
ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опа 
итама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао 
у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се п 
 од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} В 
а далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је 
д царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се ц 
причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну 
 <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна к 
ице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Г 
, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и по 
не, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">veni, vidi, vici</foreign 
 пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне,  
foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опро 
лади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стј 
а један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, нај 
десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опати 
драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Вл 
у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће 
ила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андриј 
 брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Ву 
ле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погл 
те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да ј 
у и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепи 
а су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне дв 
да дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће 
 запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quo 
или господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не 
есједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногл 
сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни 
си велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно уре 
днога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стиј 
ен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе 
 мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке  
јући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у 
ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје урад 
га логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Ис 
d="SRP19011_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда 
id="SRP19011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ст 
тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господа 
ла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем посл 
литве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то 
црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока заже 
трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем  
ом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега 
а, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантинск 
 на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округ 
врђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и  
 Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукари 
нић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у с 
ешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града 
ром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа 
} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цар 
га имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га  
ени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а 
{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га 
етла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, к 
је си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да  
астеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бис 
рубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сја 
ка“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледа 
 /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане бук 
е велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке н 
је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Ур 
 града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свл 
ља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плах 
1_C11"> <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер т 
јета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе.. 
дили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру с 
талени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цр 
ило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испос 
више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред 
 а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио  
љи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му 
 Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела  
еља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар  
сницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога наро 
је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир остављ 
јао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно  
обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за дваде 
 у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји  
посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Св 
 пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће нак 
егод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио вес 
ла фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справн 
 је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу 
ио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дуж 
ки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу  
 над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и 
 својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима с 
а суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријест 
ебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку 
 уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да  
ада Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка  
и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а  
обите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да 
у икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан 
зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове  
прени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге 
 Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и ста 
>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни:  
стир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике 
не споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену  
ду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту 
у Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако прост 
ајбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитн 
бе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је  
х владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а к 
не славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, зау 
 затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата 
ом у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као сам 
 то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије п 
 очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто  
а мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замо 
 Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече бан 
пет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Мак 
проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си  
вјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“  
о пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силн 
а незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S}  
архом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стеф 
Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвеч 
а година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, не 
хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда би 
ароду, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочину 
 она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке,  
ивот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, 
а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају б 
ут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио 
е згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, тв 
 пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури 
сукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети 
ао сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с дв 
ра Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па  
ја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, 
вјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, 
и да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је 
око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и уми 
тна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку ми 
јетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{ 
а пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} 
вјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени. 
ано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> < 
 да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> < 
p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наокол 
а Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, царе 
као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед. 
ци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњ 
д цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западни 
д.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и ми 
ко карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске  
ивријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Влас 
S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрс 
се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је и 
дри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до са 
но помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напом 
ко ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио си 
 и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у 
Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властел 
, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић 
бе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под и 
оди нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли 
шко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му 
е је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче 
сједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било  
е Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, нег 
исну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Д 
 жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро м 
сједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима  
наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> 
арево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада ув 
 није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога  
ојими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубро 
{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза 
 је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону инос 
вца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум  
 и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном к 
 знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјеру 
јећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде  
ишта их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне 
ом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, п 
цом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је по 
жање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а о 
ора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе;  
n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња  
ледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни п 
 кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе с 
једе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно 
“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још 
погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и з 
pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем  
се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Е 
шта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од наше 
ти Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић. 
ући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалић 
 Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фра 
 Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући 
и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме град 
 стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту  
на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком,  
астела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици  
ection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, н 
on" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота  
ијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне 
 дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Ре 
и наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Вла 
 града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио  
о чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То  
 II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изо 
 и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Републ 
убровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага  
пископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div t 
 чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко 
 све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути 
га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану,  
а града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитај 
и је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса... 
ви спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори 
 слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" 
 владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, 
алуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на  
чарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S 
 да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепис 
гао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку  
пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред бо 
 манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице 
 само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике д 
алуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S}  
 Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер није 
поменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш 
а га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је  
 и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му па 
една мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад о 
ама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара вл 
лом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свем 
ошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспје 
е и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко  
се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као 
виленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, је 
ке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шк 
доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с т 
стезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> 
, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, н 
уха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Ниг 
искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, з 
ка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у з 
м онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном пока 
кон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћел 
есеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанст 
ело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Ка 
, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио 
онику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога вој 
ије и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у 
 града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је пок 
ашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже  
ашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и у 
тала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је  
тице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а с 
ича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па 
пот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под окло 
љаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и доб 
ме зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба 
лемена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио 
е дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути н 
у на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Св 
 води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која н 
вога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабе 
а у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а 
, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Ча 
љамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, ч 
овратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родн 
ам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на сви 
е бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а 
а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајс 
ћноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице  
ет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже 
..“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га  
поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке 
д непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Х 
ије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из 
владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био 
се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко 
летога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми  
господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, 
ли љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико  
јијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу  
погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} 
јака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, 
ја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити 
до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Слав 
писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Сл 
убровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и по 
на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун  
ех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто  
купоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе 
исе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а 
поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и п 
S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах 
 низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар 
о: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном поча 
а <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Ст 
аве пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио к 
стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И У 
ити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплач 
ладајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странам 
е бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољуб 
о госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило и 
а: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S}  
е открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, 
веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња р 
а сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци др 
агом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам 
ојничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огр 
шне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и 
— Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо  
мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> пред 
Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божи 
ве није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у уши 
} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац.. 
нике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прст 
да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству,  
b n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуг 
="it">Bene, benissimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се о 
но мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, сти 
Bene</foreign>! (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће м 
из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради  
 мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и  
вом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе н 
ти својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само 
тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S}  
нор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по је 
е.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељств 
 и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и  
и лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и  
 без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти  
н, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном 
ијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то  
к уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи цар 
 Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек нал 
{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му 
о крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица 
мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, 
 нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни о 
родао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја з 
дове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је побл 
е: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена. 
камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатиц 
" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и прет 
А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Б 
 Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и покл 
 јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут не 
че пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, ј 
да вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица  
 исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — 
оку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име с 
 свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева 
 а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и нем 
у преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан 
је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и  
 поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је  
се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијел 
ани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, до 
блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја муд 
љега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу мило 
о је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели  
е сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љуба 
ада... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре,  
 Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне кр 
„или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харнос 
о смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да поглед 
послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне канони 
ије знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако ом 
 грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади 
ди цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровн 
 погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо муч 
кола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину,  
а, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о  
ичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la">Mor 
 или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до 
ине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Д 
— Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад 
дуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије пр 
о.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навес 
едном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда  
е није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је  
 милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма 
олаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је л 
l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће  
ти.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога тур 
 насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику б 
 њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али 
не тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се гос 
у, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у нап 
ја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Бл 
би, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и  
 сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сира 
умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думн 
властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Д 
де.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бок 
 ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи,  
удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима —  
је него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет реч 
овац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у  
како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван бр 
 госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од де 
је јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена 
ите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до к 
а ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло,  
..{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Л 
ије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га ч 
о у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне вл 
ин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, св 
ка:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао  
и куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема  
о уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех < 
ама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по 
ега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљан 
hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју  
знао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају  
ни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито ли 
ао да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се крун 
о слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан  
 цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који  
и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родите 
ла најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у ч 
 па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио ц 
 вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину 
i>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, окани 
 и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да ј 
 Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепис 
али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жиии 
ама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу  
/hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Биј 
, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је  
се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ур 
кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снаг 
 на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} 
да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе влад 
о вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Ц 
 n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по то 
 у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три о 
зната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић ра 
икола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклиса 
 Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и кан 
ари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придруж 
умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степени 
штана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена св 
сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за 
 љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по 
пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и 
ровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је  
све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдј 
иви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш 
н, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду 
ве је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по с 
инама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубав 
а ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи по 
ви на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима 
ке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онак 
, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за мало 
 а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах д 
 Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Д 
зборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ип 
м: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} 
S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је  
вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјеки 
а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „О 
е, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да катк 
.. каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попа 
се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала  
 Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да  
угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, 
е абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округ 
по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с 
ин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћен 
десет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је 
 одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да 
во мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику служ 
ШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div 
p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div> <div type="titlepage">  
ичка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, 
 не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи  
 права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем  
модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин 
и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с 
окон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријет 
ала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увук 
маћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свр 
аставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровник 
 тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезиније 
ачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо  
ајсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као 
 блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати г 
 су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до 
госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кн 
— „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Вл 
и се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n 
арка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n= 
 па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Мат 
 могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску зе 
ан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас 
дрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је м 
овање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да 
капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила 
: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако му 
тир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на п 
 како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјер 
и склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Ц 
 земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао:  
у Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити уз 
ем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобо 
ку срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка У 
 руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустуч 
о ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пу 
ирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и г 
, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву бо 
.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу,  
 „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу  
твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле к 
ера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено 
ет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се  
ла глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико  
у што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на 
оде по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n= 
ога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабран 
ном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три  
ијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће ов 
ети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако бил 
задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу  
мо Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесел 
иње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму 
 „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" />  
чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књи 
нко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет  
и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми 
 је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјето 
оре на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Нао 
те Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S 
к ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Б 
че скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што  
свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone un 
/> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила,  
а, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тај 
огу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих ус 
ца</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјел 
ика, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога сту 
ћа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти м 
 није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се мож 
 и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n=" 
 „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све  
 гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана  
истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им поги 
и засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као  
тала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — 
а.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се м 
ћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Виха 
 Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по ср 
и цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље 
армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре в 
цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, к 
ирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божј 
ика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отар 
тине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи 
су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијем 
!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пј 
у га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгос 
је уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло н 
ч и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му  
га господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и свак 
ам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властели 
Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад  
свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем 
ок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и 
лимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до вели 
спомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста  
ао прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва неви 
своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако < 
жује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена  
о архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> 
Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора хр 
о, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је 
 Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било  
оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро 
звршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи. 
тиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи  
да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак  
пару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу  
рхиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „ 
 Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млет 
а: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго 
{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали,  
а спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопни 
но оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине 
 рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, ј 
 харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље,  
иђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави 
говорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика,  
ц, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доб 
ци и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвј 
атне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој д 
као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће ис 
а силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лаган 
не потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, ал 
и цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога 
е лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <m 
с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и из 
травила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb 
Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, т 
 танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, п 
 задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и по 
о славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Сла 
село,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му М 
<l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз ц 
д —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и  
/l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, д 
 пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење љ 
оло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Бла 
оло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога дра 
начка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо,