| вануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро |
| .{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и п |
| ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који оде |
| ке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она з |
| } Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с |
| оћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p |
| у, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице о |
| >— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни п |
| ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....< |
| м, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно |
| јда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, |
| ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати |
| >Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе ј |
| ћи шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове д |
| жена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова ве |
| S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>М |
| p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— |
| .{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ј |
| </p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се |
| измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па д |
| с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} То |
| ци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самрт |
| ој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је ко |
| {S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суз |
| о желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас |
| овом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно др |
| .{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је ш |
| <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} По |
| се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у |
| што спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Ј |
| Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје |
| има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом |
| си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако и |
| овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повес |
| обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо |
| а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пр |
| е волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смеш |
| још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пр |
| о је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанов |
| су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не |
| Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Мар |
| ој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и |
| обра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу |
| p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо |
| ад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родит |
| тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али |
| што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ј |
| евина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... |
| о казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само неш |
| ан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света |
| но је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S |
| {S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду нал |
| децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n=" |
| "25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да гово |
| његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за наш |
| лује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је купова |
| бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућ |
| а нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти |
| да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Как |
| ем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да |
| <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit |
| >— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш |
| ване, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове |
| те — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, ш |
| <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича |
| лушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{ |
| што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S |
| оведао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова |
| ста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Пета |
| итам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си ст |
| амчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају |
| е?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала з |
| /head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — По |
| би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место др |
| и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</ |
| брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђур |
| ам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде |
| е смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, |
| чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нек |
| јда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и |
| <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја д |
| власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт др |
| коше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одриц |
| и је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Ја |
| то да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи |
| /p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за ј |
| , што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђ |
| еће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој |
| <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да ј |
| да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, |
| борави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитељ |
| као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оц |
| ече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи |
| жен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са с |
| стајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је |
| наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p |
| ...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове по |
| Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што |
| ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгл |
| , изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима |
| загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете |
| шег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S |
| .{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претр |
| бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Ј |
| ће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ов |
| Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да |
| ар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p |
| е радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толи |
| > <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ств |
| >— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти ре |
| право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима |
| у!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш к |
| че Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у |
| вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас |
| оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђ |
| нам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта б |
| ; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S |
| а отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не |
| во!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| авала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, ка |
| ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Та |
| мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не см |
| ишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</ |
| Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А так |
| кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, д |
| и и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их |
| ом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, мо |
| ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, |
| вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина |
| рстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? реч |
| а сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што м |
| не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне |
| е једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у |
| о имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељ |
| на Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се но |
| и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој |
| , па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припо |
| /p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томк |
| кост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас по |
| Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу о |
| ишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на сил |
| оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он |
| на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, јед |
| ако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и |
| е Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље ј |
| ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остав |
| те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ ид |
| за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</ |
| кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> |
| којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главо |
| олим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крс |
| ка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, |
| — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног. |
| сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је |
| им.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад |
| поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — |
| с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, је |
| <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ет |
| ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја |
| Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека |
| p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — |
| А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби |
| бо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{ |
| о, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone u |
| га мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те |
| се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку |
| твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, п |
| е која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу ро |
| обра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Жива |
| дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не |
| ажи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каз |
| Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— |
| , стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшениц |
| снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, |
| — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она |
| з игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, зд |
| <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!. |
| бо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p |
| ог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p |
| се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, коли |
| а ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, |
| ма, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан |
| и је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} |
| ени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, |
| ова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене с |
| на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су |
| вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учин |
| а није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као |
| да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам |
| е, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, ал |
| ало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, |
| и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку |
| нати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, |
| онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, |
| нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва свој |
| ова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре во |
| љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаћ |
| није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али |
| <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Прав |
| p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је |
| тати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми х |
| Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да кара |
| казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам |
| нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и и |
| ко си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газ |
| ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да |
| .</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак.. |
| нице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Ма |
| она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с |
| <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.< |
| пет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли др |
| Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p |
| разио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мо |
| тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта |
| — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, ка |
| е Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па |
| ала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</ |
| ан грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу. |
| отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђу |
| ешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш ка |
| нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може би |
| , и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живан |
| ети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не м |
| зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?< |
| </p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> |
| не куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном ку |
| ко је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— П |
| а и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти в |
| е је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвља |
| а срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад |
| и са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газ |
| лео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У |
| рица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражим |
| ран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим ов |
| т свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при |
| ажио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромаш |
| олиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Х |
| и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно в |
| жеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова г |
| ече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је у |
| ри Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p |
| и се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо! |
| тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш |
| на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици |
| ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ј |
| тати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p> |
| еде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи |
| молим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити п |
| /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци |
| случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова |
| Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> мн |
| обити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није |
| опо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да врши |
| он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим |
| ђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девоја |
| ужали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети |
| час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зра |
| у, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласк |
| бичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била |
| ту реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући |
| није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад |
| аучила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим |
| е по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у |
| чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p |
| верен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Жи |
| и убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством пре |
| у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, |
| момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, |
| ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје |
| 42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море |
| м се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вал |
| авити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече |
| ерам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— П |
| ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја би |
| ге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p> |
| да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пош |
| бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n |
| абу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за |
| Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се вар |
| теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја |
| који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја мора |
| туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја не |
| ш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је |
| S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима цели |
| казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али |
| е бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <! |
| е видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметни |
| <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љу |
| се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа |
| ... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупце |
| дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p |
| у најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна |
| ете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чул |
| , како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује |
| <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вал |
| p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном |
| колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба. |
| ућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем |
| ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако |
| а свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живан |
| то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и т |
| није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, т |
| и верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, |
| <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, п |
| е би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не |
| , Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</ |
| и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при в |
| во, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, о |
| и, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер |
| други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто |
| мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и каза |
| аст и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт држа |
| х био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јов |
| оштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — пр |
| која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу роди |
| лим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити про |
| е.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он |
| да то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и |
| и теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, |
| е морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта см |
| ог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="5 |
| ила на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} |
| дустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је исл |
| ила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна |
| ку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, ус |
| ени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јо |
| :{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће |
| ва да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из с |
| потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико |
| ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти н |
| е може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде |
| а ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа |
| мао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао |
| нда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу |
| стајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропа |
| ст и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се |
| то јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу |
| бо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то |
| </p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намо |
| , бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу |
| вога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита сас |
| Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— |
| ван.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ни |
| е уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити |
| свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова |
| е и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви |
| потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћ |
| ваново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и свој |
| , која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу м |
| ћу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата ти |
| села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девој |
| </p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као |
| у беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, гд |
| она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесел |
| бра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели |
| !{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зин |
| истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећ |
| ше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман че |
| ем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или |
| — Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> |
| вом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, ко |
| јао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{ |
| .{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јо |
| ! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков |
| би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка паж |
| и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p |
| д куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога с |
| ћ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе по |
| } Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао |
| следњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, |
| заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и по |
| стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва |
| море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојко |
| >Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да |
| <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара |
| је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакл |
| .{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти |
| /p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажи |
| ш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити ср |
| истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да пр |
| оље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир |
| > <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и |
| S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мар |
| >— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подм |
| аш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и т |
| ућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је |
| <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а т |
| ?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и |
| дбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том |
| а како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт |
| иси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да д |
| ру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зл |
| и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{ |
| ме говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он с |
| крсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих |
| а баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— |
| после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти ј |
| и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу |
| је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегл |
| и тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да |
| итељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, закли |
| али и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом доп |
| при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволик |
| <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особ |
| !</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и |
| е Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју |
| .</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, |
| Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} |
| м, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо |
| та девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојк |
| ив, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достој |
| н одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— |
| да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, |
| смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита |
| <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али к |
| о, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућни |
| си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не м |
| више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли т |
| удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до |
| Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти к |
| тивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Т |
| оја ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме |
| } Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је |
| ивана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа |
| до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што |
| јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај т |
| </p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 ду |
| било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— |
| /p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb |
| бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живан |
| мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми |
| шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он |
| ако лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Ан |
| е и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеии |
| аш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипа |
| да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb |
| љег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с м |
| у се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi> |
| д слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту т |
| удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо растав |
| .</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда. |
| Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или н |
| ми у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити |
| ућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегени |
| те је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да л |
| го и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би |
| а, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се |
| ка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос |
| кав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот о |
| да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно |
| ош које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, |
| ју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њег |
| ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога |
| ако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и том |
| се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућа |
| т тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се |
| оста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се |
| кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је |
| а памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди |
| вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> |
| своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је |
| p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и пошт |
| а.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и л |
| де онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој с |
| ећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а н |
| м кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа |
| пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је п |
| аро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд.. |
| е се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој к |
| о се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног |
| састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!... |
| ју — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да с |
| ом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се |
| даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— За |
| зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја |
| ти... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се |
| ли — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газ |
| слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, ка |
| ишта не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хт |
| ве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од које |
| акога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено |
| у Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који |
| .“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову |
| ш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола |
| а и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— |
| све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало с |
| о је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја н |
| су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Ч |
| е куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договор |
| ш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је у |
| , што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо |
| у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту |
| </p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би н |
| рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом |
| ала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад |
| Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p |
| бравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да |
| на и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, |
| ад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, ш |
| доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} |
| а је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то |
| номад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па |
| е друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> |
| /p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико ниј |
| ! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се воли |
| Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали |
| и то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испит |
| ста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" / |
| она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума |
| анити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да |
| је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али |
| волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> |
| ко је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — ње |
| и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и пош |
| тати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живано |
| бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћ |
| јаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би би |
| и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чи |
| не — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се |
| у?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— |
| у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубини |
| p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p> |
| ћи <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учи |
| учајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{ |
| .{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С |
| ућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није бил |
| естита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена |
| ала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и дра |
| бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да пор |
| , Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта ра |
| и то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти |
| ова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и |
| се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само |
| сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да бог |
| unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> < |
| b n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ А |
| зговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Н |
| данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац |
| да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — п |
| да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p> |
| продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова |
| {S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи н |
| ање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала |
| Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих с |
| њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> < |
| исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Т |
| знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се н |
| ко си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момч |
| ућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више по |
| м, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће бу |
| ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански с |
| ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим |
| капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, ј |
| “ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дет |
| вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да |
| Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} |
| <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говор |
| је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти с |
| и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бит |
| о има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с |
| о, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, |
| мо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> |
| ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стев |
| p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каж |
| из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, |
| разну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не ве |
| неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, |
| ам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> |
| РЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К |
| да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> < |
| вољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву рад |
| већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао |
| </hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="s |
| дбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га |
| н, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи |
| и...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Или |
| бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совр |
| говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје ре |
| >— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ев |
| д онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао |
| олим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти |
| ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи |
| ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Р |
| говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он |
| ано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при ве |
| имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени н |
| е он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала |
| ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живанов |
| — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.< |
| Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме тол |
| жеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што |
| а не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би треб |
| /p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, баб |
| у, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да А |
| омињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n=" |
| тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момк |
| катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо. |
| ка!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли |
| а кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: |
| а њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, |
| дласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нем |
| >— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — |
| ћеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу |
| воју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не б |
| кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу |
| а слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш |
| у? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, та |
| ућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали М |
| ало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу прис |
| а избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ј |
| а то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је |
| ја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом? |
| едно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће |
| на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали |
| х на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> |
| ше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и |
| вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна |
| нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити. |
| али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу ж |
| би добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути н |
| шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати |
| улавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову |
| сала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? |
| м? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама с |
| Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и |
| га рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова. |
| а ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме |
| зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се о |
| за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— |
| а.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али |
| да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је пит |
| >— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— К |
| лушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно. |
| нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам с |
| <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под в |
| ’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка с |
| нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа |
| рце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е |
| , да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још |
| да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, |
| родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је |
| — На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је |
| тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити |
| иством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели |
| вановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце |
| p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна. |
| је градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и |
| И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{ |
| . — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мен |
| ли: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, теш |
| је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p> |
| ти несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам |
| а.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: |
| што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана |
| ко није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је к |
| , ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на сил |
| рављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом |
| и, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како мож |
| зиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се ш |
| абу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја |
| ом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме сило |
| нђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „доб |
| ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји. |
| ати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти |
| и.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злоч |
| тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крс |
| е батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> |
| ати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође св |
| који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. |
| /p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећ |
| ише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати раз |
| им парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} |
| тина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба д |
| ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заб |
| авао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје г |
| као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда ку |
| ара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Мар |
| о, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и забора |
| ојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То |
| е ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете |
| што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми |
| ћите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо |
| евојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пош |
| дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, д |
| ло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова |
| а тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали |
| не.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме |
| } Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с има |
| о обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дет |
| а од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и т |
| њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер |
| <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... ов |
| грала.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а та |
| о то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удо |
| да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> |
| и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја |
| у правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда |
| а страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршил |
| ку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p |
| е.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућн |
| војка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не |
| /p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све |
| учем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убиј |
| е ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани |
| у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њ |
| њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су мор |
| ову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако |
| <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстени |
| омуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се заглед |
| ји су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче. |
| пак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p |
| која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те н |
| <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да |
| n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p |
| p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, н |
| и.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...< |
| дан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете т |
| з којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p> |
| >— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша |
| белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а ре |
| он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара |
| >— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту и |
| баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он с |
| бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, ди |
| </p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету |
| ега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— |
| во треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим |
| ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којеш |
| пасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим к |
| ..{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми с |
| под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Прима |
| p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у на |
| да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш |
| е, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ |
| родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та |
| S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка |
| да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, уб |
| и казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и |
| </p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто п |
| олела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p |
| навао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су |
| обом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја б |
| ћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиром |
| за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="ch |
| су необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресу |
| мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто |
| шан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесн |
| тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ј |
| РАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </q |
| {S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиро |
| Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу м |
| <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако н |
| и су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили |
| а сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како о |
| удише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n= |
| p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{ |
| ВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КО |
| амо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молиш |
| ти.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је нау |
| а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем сво |
| де, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</ |
| теље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова гр |
| чадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкам |
| а својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долаз |
| , што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је је |
| премали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одгово |
| у сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узани |
| мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну |
| зрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних нова |
| p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покупов |
| је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао |
| >Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, |
| ЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} Л |
| где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, |
| нако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју једи |
| ога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај |
| а својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удав |
| је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара |
| дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на гр |
| и!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочи |
| тправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове |
| синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, бес |
| ли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно д |
| то, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком |
| и ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер |
| ски Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, би |
| кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} |
| и испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone unit="subSect |
| је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ чит |
| века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе |
| ова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати |
| и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале |
| о....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у |
| ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљив |
| еше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине суз |
| ве присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно м |
| ди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb |
| ховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише |
| S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слега |
| ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би м |
| тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала ј |
| а промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је с |
| ао да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бој |
| > <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сир |
| ош капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла |
| <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S |
| д ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> |
| >— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати |
| едао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{ |
| га дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, |
| и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено |
| је рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро |
| ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да у |
| тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста ч |
| — Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да жи |
| ћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и р |
| , који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S |
| ам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која |
| 002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, |
| пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак к |
| би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе др |
| ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће д |
| иротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица. |
| > <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведем |
| инац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више |
| ; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је |
| а оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог |
| титу, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девој |
| и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражи |
| , да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вил |
| аба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би бил |
| ег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, |
| но Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док са |
| лео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} |
| ..</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад |
| срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, |
| другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не гов |
| што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, |
| у казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Бог |
| ровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, |
| а за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан! |
| мућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једно |
| , па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописа |
| је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема |
| ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то н |
| а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако у |
| известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да с |
| је било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје ст |
| кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— |
| пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живанов |
| младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи сл |
| ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се. |
| .{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да с |
| згубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над гл |
| ’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође |
| зао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у о |
| везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у о |
| ад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био уд |
| би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца. |
| — Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре |
| такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми ч |
| јнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду |
| будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику |
| p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S |
| а у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја |
| ару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао |
| кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да |
| могао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате |
| ру, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> |
| кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете |
| оиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да де |
| сам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — д |
| ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и |
| што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <mileston |
| било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало |
| о, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, |
| довац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нех |
| куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p |
| Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову |
| Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може |
| би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти по |
| велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити |
| а Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} |
| неше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов |
| ји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков |
| се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио |
| >— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да |
| <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј м |
| е, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ј |
| ина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, |
| ам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злоч |
| ти, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче |
| иван са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Кр |
| онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али н |
| нику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и |
| p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — мож |
| и Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} |
| тивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама го |
| олите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! пов |
| } Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И |
| је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и мој |
| а и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — |
| а га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} |
| — Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и |
| мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море |
| тки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињ |
| казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74 |
| и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе |
| и велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојо |
| а ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с |
| о је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему каза |
| г с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јако |
| младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо јед |
| овићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више вол |
| и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајн |
| ет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Милован |
| како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му |
| ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} |
| и Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, |
| .</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам |
| >— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Ј |
| е би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих |
| ем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је |
| о ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’ва |
| свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана |
| у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — |
| и — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мис |
| ју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— |
| вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p |
| е не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли |
| жа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{ |
| пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех н |
| је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја н |
| ер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, |
| с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си |
| и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођ |
| к бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ћ |
| кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не м |
| на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да |
| /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилима |
| шамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаћ |
| ection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденов |
| з честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовин |
| скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та де |
| </p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу им |
| иђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и М |
| и.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрав |
| сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице |
| та се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, |
| ве по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет укр |
| ару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с |
| ела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је |
| а мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6 |
| вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по |
| е Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима |
| ије била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена |
| е и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала |
| } Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место д |
| лушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и |
| га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и л |
| азреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује |
| го марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или ниј |
| лико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и |
| се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у |
| и — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</ |
| тела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана |
| SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у не |
| данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други |
| <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих им |
| та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му |
| није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У |
| <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бог |
| за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју |
| мка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мар |
| волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећ |
| волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из с |
| рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, М |
| сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду |
| ликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да |
| А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе |
| ом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али |
| х, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица |
| ради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, |
| .{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, ниј |
| и је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то. |
| у га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио |
| је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их намо |
| тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелац |
| а имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су ње |
| да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за |
| врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко |
| агазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао |
| амо своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би |
| ед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драг |
| а му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме са |
| у совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шт |
| да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она н |
| д чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А за |
| ве и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њ |
| "88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! |
| ви муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S |
| ва је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и јед |
| е, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Ма |
| поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако |
| творима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином св |
| дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је пр |
| је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{ |
| нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе |
| ц, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више има |
| це хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да |
| вестиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се в |
| но срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом? |
| само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p> |
| {S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, с |
| могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чин |
| из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените |
| врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има |
| да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од на |
| а могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мисл |
| ече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару |
| ку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти |
| с овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, |
| рао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> |
| зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Ма |
| а је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да |
| неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од |
| > <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја |
| > <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јаков |
| мају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и леп |
| ена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном |
| инама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојк |
| епши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он повр |
| тео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ож |
| учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родите |
| p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је |
| е волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом з |
| од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ некол |
| да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљок |
| опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и уда |
| ш казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких ж |
| ин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> < |
| ; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала |
| ојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само осно |
| х другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости |
| у је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зелен |
| p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајк |
| ј посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога велик |
| сељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре |
| редио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин |
| бра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, ш |
| није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце ви |
| p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, |
| бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удова |
| у из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хт |
| ом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да л |
| — Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, |
| о поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су |
| д ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећ |
| S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кућ |
| гинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујд |
| лико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад б |
| ан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те во |
| вих новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека |
| ашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би |
| зда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо |
| <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!< |
| о осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присут |
| носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет. |
| овац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела д |
| /p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, а |
| --><pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пу |
| n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се |
| да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не прис |
| , да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учи |
| стивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи. |
| бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тра |
| ек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се М |
| р ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| оја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје д |
| терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, к |
| } Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити. |
| иш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да |
| а!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло |
| <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање м |
| може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за чо |
| кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, |
| ући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Ма |
| ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да пол |
| емој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb |
| Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нан |
| Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{ |
| и једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка |
| коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а мож |
| ише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође з |
| — Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родите |
| огу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи |
| ш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућа |
| те ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан |
| амо да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необи |
| </p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не |
| можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе м |
| шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан |
| мо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут |
| ј лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше |
| у, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби |
| тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и мор |
| ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.< |
| онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем |
| а ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то бл |
| — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, |
| S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио т |
| и, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са |
| р баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се |
| ао гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да |
| етету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду |
| Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, ј |
| p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће |
| етиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, д |
| ио спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="1 |
| S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p |
| — Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твој |
| кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} |
| хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на |
| ју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта? |
| требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да с |
| те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p> |
| ="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих ј |
| ло?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родите |
| и је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивој |
| Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан б |
| о, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та |
| Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га пр |
| им нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега н |
| нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учи |
| ам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... |
| На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p |
| у нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>То |
| јке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, |
| нас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Во |
| ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурић |
| кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толи |
| {S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родит |
| и не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју |
| ориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> |
| па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, х |
| иповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жало |
| го волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме |
| на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари |
| чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то уд |
| ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Н |
| а мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p |
| о удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хте |
| с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше |
| м ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао шт |
| није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— З |
| срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али |
| ела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који |
| на?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећа |
| тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</ |
| вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад |
| ише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" |
| других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих п |
| ј ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?.... |
| , што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, б |
| о.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти дв |
| е судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљ |
| ш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те |
| о ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла |
| /p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти |
| и баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни д |
| им — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> |
| ти срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.< |
| ! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полаг |
| , није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n=" |
| им гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг |
| - <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг |
| ом само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Милован |
| акова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само п |
| што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше с |
| хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се брин |
| како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази н |
| од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашо |
| била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге ка |
| ољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљ |
| рено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што г |
| ју.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање вел |
| ли памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их |
| но спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног |
| ом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков М |
| имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Жива |
| Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој |
| , којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да |
| n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле |
| лада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> |
| да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p |
| , венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков пош |
| ан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> |
| — Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, ко |
| > <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова |
| >— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао гос |
| ећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, ш |
| и се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве м |
| ћи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јес |
| на, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја ниса |
| а, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију к |
| е потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 |
| мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражи |
| вечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је |